3320 25. 9. 2015.
Говор биља – змијина трава
ХРАБАР КАО ЛАВ, МУДАР КАО ЛИСИЦА
Замисао...
Све до средине 16. века лекари и ботаничари заснивали су знање и умеће у лечењу на старогрчким, римским и арапским текстовима. Посебно је било значајно, радо коришћено и превођено дело грчког лекара и ботаничара Диоскорида (1. век) „De materia medica”, основ медицинске науке током читавог средњег века. Преко 1500 година, ово, али и друга слична дела преписивана су и на тај начин постајала приступачнија. Међутим, временом је оригиналних рукописа и књига бивало све мање, а умножавани преписи, ма колико били верни у текстуалном делу, у илустрацијама су зависили од умећа, склоности и даровитости преписивача и илустратора. А кад је реч о медицинским књигама, у описима и цртежима биљака коришћених за лечење, приметно је велико одступање од стварног изгледа биљке. Једноставно, сталним прецртавањем веродостојност првобитног цртежа (сама по себи спорна) постепено се губила.
Цртежи су стилизовани, детаљи изостављани и, све у свему, биљке постале готово непрепознатљиве. Стога је лекарима све до почетка 16. века, чак и кад су имали пригодне списе с цртежима биљака које се користе у терапији, било веома тешко да их препознају у природи.
Једном немачком лекару то је постало савршено јасно. То је Леонард Фукс (Leonhart Fuchs, 1501–1566), који каријеру почиње као лекар у Минхену, да би касније постао професор медицине у Ингелштату и Тибингену. Био је велики заговорник старогрчких начела у лечењу и противник све снажнијег утицаја арапске медицине. Посебно место у његовом раду имале су биљке, лечење биљем и уопште ботаника. Бавећи се лекарским послом, а касније предајући студентима, увидео је да постоји веома мало књига и списа у којима су верно приказане биљке о којима је предавао. Самим тим, подучавање му је било отежано, а као предузимљив и практичан научник, уједно врсни лекар и ботаничар, прионуо је на посао.
 |
| Леонард Фукс |
Фукс упошљава три уметника, најпре сликара Албрехта Мајера, који је на хартији цртао биљке, користећи као модел искључиво живе примерке. Затим Хајнриха Фулмаурера, који према Мајеровим цртежима на дрвеним плочама урезује слике. Коначно, Витуса Рудолфа Спекла који с дрвених плоча отискује илустрације. Текст је написао Леонард Фукс, издавач је био Михаел Исингрин, тако да 1542. године њих петорица склапају капитално и дуги низ година непревазиђено дело „De historia stirpium commentarii insignes” (у слободном преводу „Значајни коментари из историје биљака”). У књизи је описано око 400 врста пореклом из Немачке и око 100 гајених врста (доста њих унето из Америке). Занимљиво је да први ликовни приказ кукуруза, тек пристиглог из Америке (који је Фукс одгајио у својој башти и који му је био модел за сликање), видимо управо у овој књизи.
Приручник за лекаре и апотекаре
У предговору пише како се нада да ће овом књигом помоћи својим колегама, лекарима и апотекарима у препознавању биљака, јер „...међу њих стотину тешко је пронаћи макар једног који уме препознати неколико лековитих биљака...”, а у монографијама говори о примени, цитира великане античке медицине и даје коментаре. Фукс први осмишљава и приређује медицинско-ботаничке екскурзије, на које води своје студенте, будуће лекаре, ради обуке. Он је реформатор и хуманиста који медицину и ботанику спаја нераскидивим везама, али и уметник који, поред изричите тачности у приказивању детаља биљака, на најлепши начин дочарава лепоту и складност која краси сваки отисак, а њих је близу пет стотина. Већина отисака накнадно се акварелише, тако да је свака сачувана књига право мало ремек-дело ликовне уметности.
Књига је приређена према архаичним називима, тако да су многе врсте назване данас неважећим именима. Јер, све до средине 18. века и биномијалне организације латинских назива биљних врста, коју је увео шведски ботаничар Карл Лине, именовање је било разноврсно и несистематизовано.
 |
| Хајнрих Фулмаурер, Албрехт Мајер и Витус Рудолф Спекл на послу око израде књиге. |
Хајнрих Фулмаурер насликао је „Пролећни портрет Леонарда Фукса” 1541. године, уљем на јеловој дасци, који се данас чува у Земаљском музеју у Виртембергу. Фулмаурер је, радећи на илустрацијама за „De historia stirpium...” насликао Фукса с једним цветићем у руци. Питање је која је то биљка, који је то цвет заслужио да буде насликан на најлепшем портрету великог Леонарда Фукса...
...и одговор, реч је о једној врсти честославице, Veronica chamaedrys, у народу познатој као змијина трава и змијина честославица. Остаће тајна зашто је змијина честославица била Фуксу од посебног значаја, да ли је била изузетно важна за терапију (погледајте шта нам о примени говори Плиније), или је, случајно, баш у време портретисања доспела у његове руке. У сваком случају, пошто ова биљка цвета у пролеће, крајем априла и почетком маја (значи још је у цвету), сигурни смо да је портрет насликан у пролеће и нећемо погрешити ако га назовемо „Мајски портрет Леонарда Фукса”. Треба обратити пажњу на још један детаљ са слике. С леве стране портрета је грб Леонарда Фукса с лисицом у штиту која недвосмислено упућује на породично презиме.
 |
 |
| Насловна страна | Veronica vulgaris foemina |
У својој књизи Леонард Фукс на следећи начин описује змијину честославицу, односно биљку коју држи у руци:
Фуксов назив: Chamaedrys vulgaris foemina; Veronica mas tertia; Chamaidrys; апотекарски назив: Chamaedrys народни називи у 16. веку – енглески: Germander, Wilde germander; немачки: Gamenderle, Blawmenderle, Gamenderlin; холандски: Blaw chamedren; француски: Germandree saulvage femelle, Germandree des apothicaires, Chamepyteos des apothicaires, Germandree vulgare femelle; италијански:Querciuola uolgare femina; шпански: Hembra en este genero.
Станиште: Сунчана, стеновита места, понекад у планинским областима.
Особине: Према Диоскориду, у свежем стању кувати с водом и пити против грчева, кашља, очврсле (тврде) слезине, отежаног мокрења, водене болести, подстиче менструални циклус, делује абортивно. Ако се пије растрљана у вину, добра је против тровања. Кад се истуца у прах, праве се пилуле за исте намене. Растрљана с медом против чирева. Утрљана у уље против замагљеног вида. Према Галену, Chamaedrys је веома горак и каткад кисео. Због тих особина омекшава слезину, стимулише мокрење и менструални циклус, спречава интерне (стомачне) опструкције. Према Теофрасту, Trissago листови растрљани у уљу помажу код прелома и рана, те за лечење чирева. Семенке користе за лучење жучи, а добре су и за очи. Уситњен лист растрљан у уљу помаже против белих тачкица у очима. Према Плинију, ако се попије или утрља на рану помаже против деловања змијског отрова (уједа змије), такође за стомак, кашаљ, густ шлајм, преломе, грчеве и за болове у боковима. Смањује слезину, подстиче менструални циклус и мокрење. Један део изданака кува се у три дела воде све док не упари на трећину првобитне запремине, даје се код водене болести. С медом лечи гнојне чиреве. Сок из свежих листова с уљем лечи замагљени вид. За слезину се користи са сирћетом.
Рекли смо да се Veronica chamaedrys (змијина честославица) данас више не користи, међутим, једна њена блиска сродница – Veronica officinalis, (разгон, обична честославица) и данас је у употреби. Па да видимо шта једна друга, савременија књига каже о овој биљци.
Честославица, разгон,
Veronica officinalis L.
е: Common Speedwell
н: Ehrenpreis (echter)
 |
| Veronica officinalis |
Средња и северна Европа, Кавказ, источни део Северне Америке. Расте у шумама и шикарама од низијског до субалпијског појаса.
Veronicae herba (Herba Betonicae albae) – Erg. B. 6., Dan. VIII. До 1 одсто иридоидних монотерпена (вероникозид, каталпол, аукубин, вепрозид, мусенозид, ладрозид), флавоноиди (деривати лутеолина), тритерпени, танини, хлорогенска и кафена киселина.
У народној медицини код бронхитиса, бронхијалне астме, код неких обољења гастроинтестиналног тракта, реуматизма, артритиса. Споља за брже зарастање чирева. Код упале усне дупље и грла за гргорење.
1,5 грам на шољу кључале воде, 2-3 пута дневно, 1 кафена кашика = 1 грам. Споља, рукохват дроге на 1 литар воде оставити да кључа 10 минута.
-----------------------------------------------------------------------------
 |
(Из књиге
„Водич кроз свет
лековитог биља”,
аутори Славољуб Тасић,
Катарина Шавикин,
Небојша Менковић,
издавач Александрија 2009.
Књига је савремени приручник
са сликама и описима
око 330 самониклих биљака,
које расту на простору
југоисточног Балкана.
Обавештења о књизи на сајту: )
www.svetbilja.com
-----------------------------------------------------------------------------
КукурузМајеров цртеж кукуруза (Zea mays) из књиге „De historia stirpium...”, највероватније је најстарија слика ове данас толико омиљене биљке. Занимљив назив Turcicum frumentum. Наиме, у 16. веку се погрешно веровало да кукуруз потиче из Азије и биљка је носила назив „турска житарица”. Како и зашто се ово веровање усталило и у круговима научника, предмет је друге приче...
Fuchsia magellanica У част Леонарда Фукса читав род биљака прелепих розикасто-црвено-љубичастих цветова, пореклом из Америке, добио је назив Фусцхиа. И не само то, данас се ова нијанса розељубичасте боје по Леонарду Фуксу назива фуксија црвено, или фуксин црвено.
Аутор:
Славољуб Тасић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
