Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Прва књига, па светски бестселер
ЗАПИСИ РАДОЗНАЛОГ ВРАПЦА
„Деца ме увек задивљују. Посебно она која су за нешто нарочито обдарена. То увек превари одрасле, па помисле како су та обдарена деца мали одрасли људи”, сматра Рејф Ларсен, писац књиге о доживљајима дванаестогодишњег картографа Т. В. Спивета

Рејф Ларсен: 'Деца ме увек задивљују'
      Т. В. Спивет увек ће имати дванаест година. Никада неће остарити из једноставног разлога јер је књижевни јунак. Чињеница да је Рејф Ларсен, млади амерички писац који га је створио, одлучио да Т. В. има само дванаест година, читаоцу не оставља друго него да постане знатижељан. Наиме, млади Спивет је врло озбиљан, страствен картограф с фарме у Монтани где живи с породицом: он покушава да протумачи свет кроз низ расправа и доказа, укрштајући дечју радозналост и најважнија научна сазнања одраслих. А то је, свако би се сложио, одраз посебне врсте мудрости.
      Дечак је добио име по Текамси, великом поглавици Шонија који је својевремено настојао да уједини индијанска племена пре него што су га убили амерички војници. Спиветов чукундеда Терхо Спивет, дошавши у САД из Финске, одлучио је да узме то име, те је неко из сваке генерације породице Спивет добио име Текамса. Други иницијал значи Врабац. Дакле, пуно име дечака картографа је Текамса Врабац Спивет. Јер, врабац је његов заштитник међу животињама.


За читање и уживање - Елинор Фарџун
СТАКЛЕНИ ПАУН
     Ен-Мери живела је у чудном, старом сокаку у једном од најчуднијих и најстаријих делова Лондона. Некада је овај крај био право село. Гледао је са брежуљка на поља и ливаде које су га делиле од града. Затим је град почео постепено да се пење уз брег, поља су почела да нестају под кућама, а ливаде су почеле да се претварају у улице. Али брег је био тако врлетан, а путеви тако кривудави да чак ни град није могао прогутати село, када се оно склонило на врх. Било је много мука да се направе широке улице од тих смешних, малих, кривудавих сокака, па су многи остали онакви какви су и били. У једном од тих сокака живела је Ен-Мери. Сокак је ишао од једне широке улице до друге и служио пешацима, а не колима и кочијама. Две велике улице су се недалеко укрштале, тако да није било потребе да се сокак Ен-Мери претвара у пролаз за саобраћај. Он је остао поплочано двориште са накривљеним становима и неколико скромних дућана са сваке стране.




Љубав је моја вера
ЧАК И ДА МЕ НЕ ВОЛИШ...
...не бих могао да ти ускратим своју потпуну оданост – написао је славни енглески песник Џон Китс својој Фани Браун с чијим неотвореним писмима и праменом косе на грудима је сахрањен на гробљу у Риму 1821. године



      Осмог децембра 1865. године лондонски „Тајмс” донео је вест о смрти извесне госпође Френсис, супруге Луиса Линдона. Шездесетпетогодишњу госпођу надживео је њен дванаест година млађи муж, иначе трговац. Имали су троје деце. Тридесетједногодишњег Едмунда, двадесетседмогодишњег Херберта и двадесетједногодишњу Маргарет.


Мале тајне великих мајстора
НЕКА ЖИВИ ЖИВКО, БЛАГО БЛАГОЈУ
Кад знамо да лично име служи као моћно средство заштите, постаће нам јасно како је могуће да мајка свом љупком, вољеном детенцету да име – Грозо

     Лично име изузетно је важно и вредно великог поштовања. Оно није нешто произвољно нити безначајно. Име је трајна ознака коју особа носи цео живот и по којој се разликује од друге. У веровању многих народа име се сматра не само пуком етикетом, већ важним, суштинским делом, тако рећи заступником саме личности који одређује њену судбину. Стари Латини говорили су: Номен ест омен („Име је знамење”).
     Детету се његово право име, код Срба и других народа, крије зато да му неко од злих људи или бића не би наудио. Отуда жене кад се распитују за здравље мушког детета, „макар какво му име било, кажу: ‘Како ти је Живко’”, пише Вук. Због страха од урока и демона, детету се крштено име обично замењује новим. А овај надимак често сасвим потисне право име, па нико, чак и од најближих пријатеља, не зна какво је право име тој особи.


Симеон Пишчевић, Србин у руској униформи
ИСТОЧНО ОД БЕЧА
Двадесетдвогодишњи поручник аустријске војске био је упоран: идем да видим света и окушам срећу. У својим „Мемоарима” смели официр описује нам драматично путовање с аустријском потером, иза себе, и неизвесном судбином у далекој Русији, испред себе


    


Hogar



Ма шта кажеш

... ванила, која се користи као зачин, добија се из чауре једне врсте орхидеје која расте у Средњој Америци.



Ма шта кажеш

ЉУБАВНИ ЛЕК


Писали сте

КОШЕМ ДО ЗВЕЗДА

Можеш ли нешто да напишеш о историји мог омиљеног кошаркашког
тима „Партизана”?

СТОЈАН ИЛИЋ
Подгорица
www.politikin-zabavnik.rs
Copyright © Politikin Zabavnik magazin
autor sajta: Predrag Petrović
2009.