3320 25. 9. 2015.
Писали сте
КОШЕМ ДО ЗВЕЗДА
Можеш ли нешто да напишеш о историји мог омиљеног кошаркашког
тима „Партизана”?
СТОЈАН ИЛИЋ
Подгорица
„Партизан” је најтрофејнији српски кошаркашки клуб. Шеснаест пута је освајао државно првенство, десет пута национални куп, три пута Јадранску лигу, а 1992. године био је и шампион Европе. Освојио је и три Купа Радивоја Кораћа – 1978, 1979. и 1989. године.
Зачетак клуба била је кошаркашка секција Спортског друштва Централног дома Југословенске армије (ЦДЈА), основаног 4. октобра 1945. године. Под садашњим именом кошаркаши „Партизана” наступају од 1946. године, кад је одржан први клупски шампионат државе.
У првих 30 година постојања за „Партизан” су играли асови као што су били: Радомир Шапер, Вилмож Лоци, Борислав Станковић, Радован Радовић, Милош Бојовић и Драгутин Чермак. Упркос томе, клуб је на прву титулу државног шампиона чекао све до 1976. године. Резултатски успон почео је седамдесетих година прошлог века, кад су на чело клуба дошли неки његови бивши асови, а стручни рад преузео Ранко Жеравица. Он је извршио селекцију младих играча које су предводили Дражен Далипагић и Драган Кићановић. Кад је крајем те деценије Жеравица отишао у иностранство, екипу су преузели његови сарадници Борислав Ћорковић и Душан Ивковић. Ово раздобље обележено је освајањем прве титуле шампиона Југославије (1975/76), а затим и два Купа Радивоја Кораћа (1978. и 1979) и још једног звања државног првака (1981).
После одласка у иностранство генерације Дивца, Грбовића и Савовића, која је 1988. године, на „фајнал фору” у белгијском граду Гану, освојила треће место у Европи, „Партизан” је пред сезону 1991/92. створио нови тим са Александром Ђорђевићем и Предрагом Даниловићем. За тренера је постављен дотадашњи капитен екипе Жељко Обрадовић, а за стручног саветника чувени Александар Николић.
Због рата у Хрватској, Партизан је све утакмице у Евролиги, као домаћин, морао да игра у мадридском предграђу Фуенлабради. „Црно-бели” су надметање у групи завршили на четвртом месту па су, у следећем кругу такмичења, за противника добили болоњски „Кнор”. После три сусрета, „Партизан” је био бољи и по други пут у историји изборио пласман на „фајнал фор”, коме је у априлу 1992. године домаћин био Истанбул.
У истанбулској дорани „Абди Ипекчи”, кошаркаши „Партизана” су прво, у полуфиналу, победили милански „Филипс”, а потом, у финалном сусрету с „Хувентудом” из Бадалоне, тријумфовали са 71:70, захваљујући „тројци” Александра Ђорђевића постигнутој буквално у последњој секунди меча. Уз ову, засад једину, титулу шампиона Европе, „Партизан” је у тој сезони изборио још титулу првака државе и освојио национални куп.
У сезони 1997/98. „Партизан” је поново изборио учешће на „фајнал фору”. На том надметању, приређеном у Барселони, „црно-бели” су, после пораза од „Киндера” и „Бенетона”, заузели четврто место.
Сезону 2000/01. обележио је повратак великих асова Влада Дивца и Предрага Даниловића на место председника и потпредседника клуба, док је за тренера поново постављен Душко Вујошевић, који је тим и раније водио (1986–1989). Повратак Вујошевића у „Партизан” поклопио се с почетком владавине овог клуба у домаћем првенству. Под његовим вештим вођством, „црно-бели” су освојили осам узастопних титула првака државе (2002–2009), три национална купа (2002, 2008, 2009) и исто толико победа у Јадранској лиги (2007, 2008, 2009), што је овог тренера учинило најуспешнијим стручњаком у историји клуба, посебно јер је већ други пут одвео кошаркаше у 16 најбољих у Европи упркос најмањем буџету од свих екипа у овом угледном такмичењу.
ХАУС ЈЕ ХАОС
Молила бих те да напишеш нешто о мојој омиљеној серији „Хаус” и да објавиш неколико слика. Унапред хвала! Воли вас
ТИЈАНА
из Ниша
Брижљиви статистичари забележили су да је серија „Хаус”, продата у шездесет шест земаља, 2008. године била најгледанија телевизијска серија на свету с преко осамдесет милиона гледалаца. Серија о изузетно домишљатом лекару који, кад сви већ дигну руке, успева да реши најсложеније медицинске случајеве, почела је 16. новембра 2004. године, на америчкој телевизијској мрежи „Фокс”. Досад су снимљене сто двадесет две епизоде. Начин рада Грегорија Хауса подсећа на славног детектива Шерлока Холмса, створеног у машти енглеског писца Конана Дојла. Хаус, као и Холмс, наклоњен је и музици: Холмс свира виолину, а Хаус – клавир, гитару, хармонику.
Кад је чуо да се траже глумци за нову серију, Џејмс Хју Калим Лори, рођен 11. јуна 1959. године у Оксфорду, снимао је филм у Намибији. Да би снимак послао продуцентима, Лори је снимио себе у купатилу хотела – просторији за коју је проценио да једина има довољно светла. Иако се тражио амерички глумац, Хју Лори беспрекорно је „замаскирао” свој британски акценат. Остало је, како се каже, историја. Хју Лори се сад сврстава међу најбоље телевизијске глумце свих времена. За улогу мрзовољног доктора који ниједан необичан случај није оставио без решења, добио је два Златна глобуса. Од треће сезоне Хју Лори је по епизоди добијао 400.000 хиљада долара. Овај британски глумац, чији је отац иначе био лекар, ожењен је и има два сина и кћерку.
НЕПОШТЕНЕ ПТИЦЕ
Постоји ли, поред кукавице, још нека птица која своје јаје подмеће у туђе гнездо?
БОГДАН
из Краљева
Molothrus ater или волујска птица, названа тако јер се у јатима окупља око стада говеда пратећи их на испаши и ловећи скакавце које они плаше ходајући кроз траву, и европска кукавица, Cuculidaea, готово да су равноправни такмичари за титулу најнепоштеније птице на свету.
Ниједна од њих не прави гнездо у коме треба да подиже младунце. Јаја носе у гнездо неке друге птице, која често и не примети да лежи на туђем јајету и одгаја птиће кукавице или волујске птице.
Неретко се догоди да подметнуто, туђе младунче из гнезда избаци јаја или праве младе потомке птица под чијим окриљем расте.
Али, има и птица које одмах уоче уљеза и чине све да га се ослободе. Једна од тих је и жута грмуша, Sylviidae. Она не избацује туђе јаје, већ преко старог, у коме се налази јаје волујске птице или кукавице, прави ново гнездо.
СОКОЛОВ ЛЕТ
Чуо сам да сокола сматрају најбржом птицом на свету. Занима ме како се мери брзина неке птице и кад је последњи пут неки соко био на том испитном лету.
ЧЕДОМИР
уз Батајнице
Сиви соко, Falco peregrimus, распрострањен у готово свим крајевима света, познат је и признат као најбржа птица на планети. Броји око 17 до 19 врста и све су изузетни летачи. Развијају брзину од 160 до 320 километара на сат.
Да би се тачно измерила брзина којом птица лети, за њено крило закачи се мали уређај. Пре неколико година група предвођена Леом Дикинсоном, редитељем и власником продуцентске куће која се бави осмишљавањем и снимањем документарних спортских пустоловина (као што су планинарење, скокови падобраном из авиона или балона) извела је небески лет са соколовима.
Да би измерили брзину којом птице секу ваздух, опремљени изузетно осетљивим мерним уређајима, искочили су из балона на висини од 4800 метара. На одећи су имали мамац од меса на који су се пуштени соколови одмах обрушили. И већина птица имала је сличне, али сасвим мале уређаје. Неколико соколова достигло је брзину од 320 километара на сат.
Можеш ли нешто да напишеш о историји мог омиљеног кошаркашког
тима „Партизана”?
СТОЈАН ИЛИЋ
Подгорица
 |
„Партизан” је најтрофејнији српски кошаркашки клуб. Шеснаест пута је освајао државно првенство, десет пута национални куп, три пута Јадранску лигу, а 1992. године био је и шампион Европе. Освојио је и три Купа Радивоја Кораћа – 1978, 1979. и 1989. године. Зачетак клуба била је кошаркашка секција Спортског друштва Централног дома Југословенске армије (ЦДЈА), основаног 4. октобра 1945. године. Под садашњим именом кошаркаши „Партизана” наступају од 1946. године, кад је одржан први клупски шампионат државе.
У првих 30 година постојања за „Партизан” су играли асови као што су били: Радомир Шапер, Вилмож Лоци, Борислав Станковић, Радован Радовић, Милош Бојовић и Драгутин Чермак. Упркос томе, клуб је на прву титулу државног шампиона чекао све до 1976. године. Резултатски успон почео је седамдесетих година прошлог века, кад су на чело клуба дошли неки његови бивши асови, а стручни рад преузео Ранко Жеравица. Он је извршио селекцију младих играча које су предводили Дражен Далипагић и Драган Кићановић. Кад је крајем те деценије Жеравица отишао у иностранство, екипу су преузели његови сарадници Борислав Ћорковић и Душан Ивковић. Ово раздобље обележено је освајањем прве титуле шампиона Југославије (1975/76), а затим и два Купа Радивоја Кораћа (1978. и 1979) и још једног звања државног првака (1981).
После одласка у иностранство генерације Дивца, Грбовића и Савовића, која је 1988. године, на „фајнал фору” у белгијском граду Гану, освојила треће место у Европи, „Партизан” је пред сезону 1991/92. створио нови тим са Александром Ђорђевићем и Предрагом Даниловићем. За тренера је постављен дотадашњи капитен екипе Жељко Обрадовић, а за стручног саветника чувени Александар Николић.
Због рата у Хрватској, Партизан је све утакмице у Евролиги, као домаћин, морао да игра у мадридском предграђу Фуенлабради. „Црно-бели” су надметање у групи завршили на четвртом месту па су, у следећем кругу такмичења, за противника добили болоњски „Кнор”. После три сусрета, „Партизан” је био бољи и по други пут у историји изборио пласман на „фајнал фор”, коме је у априлу 1992. године домаћин био Истанбул.У истанбулској дорани „Абди Ипекчи”, кошаркаши „Партизана” су прво, у полуфиналу, победили милански „Филипс”, а потом, у финалном сусрету с „Хувентудом” из Бадалоне, тријумфовали са 71:70, захваљујући „тројци” Александра Ђорђевића постигнутој буквално у последњој секунди меча. Уз ову, засад једину, титулу шампиона Европе, „Партизан” је у тој сезони изборио још титулу првака државе и освојио национални куп.
У сезони 1997/98. „Партизан” је поново изборио учешће на „фајнал фору”. На том надметању, приређеном у Барселони, „црно-бели” су, после пораза од „Киндера” и „Бенетона”, заузели четврто место.
Сезону 2000/01. обележио је повратак великих асова Влада Дивца и Предрага Даниловића на место председника и потпредседника клуба, док је за тренера поново постављен Душко Вујошевић, који је тим и раније водио (1986–1989). Повратак Вујошевића у „Партизан” поклопио се с почетком владавине овог клуба у домаћем првенству. Под његовим вештим вођством, „црно-бели” су освојили осам узастопних титула првака државе (2002–2009), три национална купа (2002, 2008, 2009) и исто толико победа у Јадранској лиги (2007, 2008, 2009), што је овог тренера учинило најуспешнијим стручњаком у историји клуба, посебно јер је већ други пут одвео кошаркаше у 16 најбољих у Европи упркос најмањем буџету од свих екипа у овом угледном такмичењу.
ХАУС ЈЕ ХАОС
Молила бих те да напишеш нешто о мојој омиљеној серији „Хаус” и да објавиш неколико слика. Унапред хвала! Воли вас
ТИЈАНА
из Ниша
 |
Брижљиви статистичари забележили су да је серија „Хаус”, продата у шездесет шест земаља, 2008. године била најгледанија телевизијска серија на свету с преко осамдесет милиона гледалаца. Серија о изузетно домишљатом лекару који, кад сви већ дигну руке, успева да реши најсложеније медицинске случајеве, почела је 16. новембра 2004. године, на америчкој телевизијској мрежи „Фокс”. Досад су снимљене сто двадесет две епизоде. Начин рада Грегорија Хауса подсећа на славног детектива Шерлока Холмса, створеног у машти енглеског писца Конана Дојла. Хаус, као и Холмс, наклоњен је и музици: Холмс свира виолину, а Хаус – клавир, гитару, хармонику. Кад је чуо да се траже глумци за нову серију, Џејмс Хју Калим Лори, рођен 11. јуна 1959. године у Оксфорду, снимао је филм у Намибији. Да би снимак послао продуцентима, Лори је снимио себе у купатилу хотела – просторији за коју је проценио да једина има довољно светла. Иако се тражио амерички глумац, Хју Лори беспрекорно је „замаскирао” свој британски акценат. Остало је, како се каже, историја. Хју Лори се сад сврстава међу најбоље телевизијске глумце свих времена. За улогу мрзовољног доктора који ниједан необичан случај није оставио без решења, добио је два Златна глобуса. Од треће сезоне Хју Лори је по епизоди добијао 400.000 хиљада долара. Овај британски глумац, чији је отац иначе био лекар, ожењен је и има два сина и кћерку.
НЕПОШТЕНЕ ПТИЦЕ
Постоји ли, поред кукавице, још нека птица која своје јаје подмеће у туђе гнездо?
БОГДАН
из Краљева
 |
 |
| Molothrus ater - волујска птица | Cuculidaea- европска кукавица |
Molothrus ater или волујска птица, названа тако јер се у јатима окупља око стада говеда пратећи их на испаши и ловећи скакавце које они плаше ходајући кроз траву, и европска кукавица, Cuculidaea, готово да су равноправни такмичари за титулу најнепоштеније птице на свету.
 |
| Sylviidae - жута грмуша |
Неретко се догоди да подметнуто, туђе младунче из гнезда избаци јаја или праве младе потомке птица под чијим окриљем расте.
Али, има и птица које одмах уоче уљеза и чине све да га се ослободе. Једна од тих је и жута грмуша, Sylviidae. Она не избацује туђе јаје, већ преко старог, у коме се налази јаје волујске птице или кукавице, прави ново гнездо.
СОКОЛОВ ЛЕТ
Чуо сам да сокола сматрају најбржом птицом на свету. Занима ме како се мери брзина неке птице и кад је последњи пут неки соко био на том испитном лету.
ЧЕДОМИР
уз Батајнице
 |
| Лео Дикинсон у лету са соколом |
Сиви соко, Falco peregrimus, распрострањен у готово свим крајевима света, познат је и признат као најбржа птица на планети. Броји око 17 до 19 врста и све су изузетни летачи. Развијају брзину од 160 до 320 километара на сат.Да би се тачно измерила брзина којом птица лети, за њено крило закачи се мали уређај. Пре неколико година група предвођена Леом Дикинсоном, редитељем и власником продуцентске куће која се бави осмишљавањем и снимањем документарних спортских пустоловина (као што су планинарење, скокови падобраном из авиона или балона) извела је небески лет са соколовима.
Да би измерили брзину којом птице секу ваздух, опремљени изузетно осетљивим мерним уређајима, искочили су из балона на висини од 4800 метара. На одећи су имали мамац од меса на који су се пуштени соколови одмах обрушили. И већина птица имала је сличне, али сасвим мале уређаје. Неколико соколова достигло је брзину од 320 километара на сат.
