Свет припада дешњацима, али је одувек било и леворуких, међу њима и много знаменитих личности. Научници ни данас не знају зашто постоји та различитост
Којом руком пишете, цртате, кројите, управљате рачунарским мишем, сечете ножем, хватате или бацате лопту? Другим речима, питање је да ли спадате међу леворуке или међу дешњаке? Наравно, одговор зна свако за себе, али зашто постоји та различитост не знају ни научници.
Међу загонеткама људског тела, које им не дају мира, налази се и тражење одговора на питање шта је то што условљава и одређује предност једне руке над другом. Научници верују да је та различитост условљена несиметријом људског тела, па самим тим и мозга. Ако је развијенија лева страна мозга, човек је дешњак и обрнуто. Наводе да разлика није само у томе што један пише левом а други десном руком. Свака половина људског мозга одговорна је за супротне стране тела, али и за одлике људских делатности.
У нашем народу одавно постоји пословица ПИЈЕ ВИНО КО ИМА НОВАЦА, / А КО НЕМА, СЈЕДИ КОД ЛОНАЦА, коју Вук Караџић доноси у Српском рјечнику (у одредници новац)
Према стручној дефиницији (једној од многих), „новац је специфична роба коју је развитак робне производње и размене издвојио из осталог робног света да монополски врши улогу општег еквивалента”. Већ хиљадама година – откако су у 7. веку пре наше ере почели да га кују у малоазијској краљевини Лидији – појам новца је метални новац. Вреднији је био од племенитих метала, злата и сребра, а у ситнијим апоенима и од бакра, бронзе, никла, алуминијума.
Пре шездесет година поште у свету пренеле су прву Уницефову честитку
Све новогодишње честитке овога света су лепе, чак и оне које вам се не допадају. Лепим их чини жеља коју проносе, жеља велика и важна за све нас: да у новој години будемо срећни, да нам буде боље и лепше него што је сад.
Међу свим тим лепим честиткама, има једна која ту нашу жељу може и да испуни. То је Уницефова новогодишња честитка. Само она живот чини бољим. Кад год неко неком пошаље ову новогодишњу честитку, најмање једно дете на свету добије лек, чисту воду, играчку или било шта друго што ће му помоћи да живи онако како деца треба да живе.
Девојке широм света, у различитим културама, одвајкада настоје да тајанственим љубавним чинима, одабраним речима и прописаним поступцима привуку момке и придобију их за брак
Како, на који начин и којим средствима оне то чине у Србији? Тако што, рецимо, девојка у Неготинској крајини, боцкајући иглом јастук, говори: „Не бодем јастук, бодем свог суђеника: у очи, под очи; у чело, под чело: у срце, под срце; (...) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.” А кад заврши овај древни магијски обред, она је уверена да младић кога је омађијала неће моћи да одоли њеним чарима. Овај, као и други магијски поступци у љубавним чинима, многима изгледа крајње чудно, бесмислено и апсурдно. Савременом човеку све те речи и поступци изгледају као скуп неких потпуно произвољних глупости. Али, није тако.
Лењир који израчунава синус и косинус, парна машина која производи електричну струју, рачунарски програми који се шаљу преко радија, аван од кога се праве гранате – необичне приче о човековим изумима које годинама прикупљају кустоси београдског Музеја науке и технике
ЗДРАВО, БРАТЕ МЕДВЕДЕ!
У последње време покушавам да нађем одговор на једно питање, али не знам где. Зато те најлепше молим да ми помогнеш. Свима нам је добро позната прича да, ако се нађемо близу медведа, његов напад можемо да избегнемо ако легнемо на земљу и правимо се мртви. Да ли је то истина или је у питању легенда? Знам да медведи не нападају људе, бар не код нас, али шта је с оним насилним врстама, попут гризлија?
Архива
Задаци за 21. век
ПОРЕКЛО ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ
Како су се на Земљи појавиле прве живе ћелије пре више од четири милијарде година? Биохемичари су успели да добију нуклеотиде, основне јединице РНК. Да ли се ради о кључном пробоју?
Тајна смрти чудесног уметника
КОБНА СТРЕПТОКОКА?
У књигу умрлих у Бечу убележено је да је Јоанус Хризостомус Волфгангус Теофилус Моцарт умро 5. децембра 1791. године. Тог датума обично и оживи успомена на разлог смрти једног од највећих композитора света
Како до успеха
Три пресудна корака
Постоји ли урођена даровитост за бављење одређеним послом? Стручњаци кажу да не постоји, већ је за постизање успеха у животу потребно много рада, подршке породице и... среће
Сурови ратници нежних душа
Страшна зима непролазна
Викиншка најезда трајала је више од сто година. Били су страх и трепет за целу Европу, а у својој постојбини добри и нежни домаћини
Забавников зоо
Побуна поробљених мрава
Такозване радилице у мравињаку, женке задужене за гајење туђих ларви, и нису баш тако покорне, могу и те како да се побуне и почине чедоморство
Како, на који начин и којим средствима оне то чине у Србији? Тако што, рецимо, девојка у Неготинској крајини, боцкајући иглом јастук, говори: „Не бодем јастук, бодем свог суђеника: у очи, под очи; у чело, под чело: у срце, под срце; (...) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.” А кад заврши овај древни магијски обред, она је уверена да младић кога је омађијала неће моћи да одоли њеним чарима. Овај, као и други магијски поступци у љубавним чинима, многима изгледа крајње чудно, бесмислено и апсурдно. Савременом човеку све те речи и поступци изгледају као скуп неких потпуно произвољних глупости. Али, није тако.
принцезе Саган, јунакиње романа „У трагању за изгубљеним временом” Марсела Пруста.
