Загонетка и даље траје

Свет припада дешњацима, али је одувек било и леворуких, међу њима и много знаменитих личности. Научници ни данас не знају зашто постоји та различитост

Којом руком пишете, цртате, кројите, управљате рачунарским мишем, сечете ножем, хватате или бацате лопту? Другим речима, питање је да ли спадате међу леворуке или међу дешњаке? Наравно, одговор зна свако за себе, али зашто постоји та различитост не знају ни научници.
Међу загонеткама људског тела, које им не дају мира, налази се и тражење одговора на питање шта је то што условљава и одређује предност једне руке над другом. Научници верују да је та различитост условљена несиметријом људског тела, па самим тим и мозга. Ако је развијенија лева страна мозга, човек је дешњак и обрнуто. Наводе да разлика није само у томе што један пише левом а други десном руком. Свака половина људског мозга одговорна је за супротне стране тела, али и за одлике људских делатности.
Дакле, јединственог одговора нема, али значајних и занимљивих сазнања до којих су дошли бавећи се разлозима настанка, испитивањима психолошких особина, како ради мозак и моторика, све је више.
Научници кажу да свет припада дешњацима, има их више од 80 одсто. Опредељеност за леву, односно десну руку може да се уочи и пре рођења, а да се испољи након шест до седам месеци живота, најкасније до четврте године. Само 13 одсто житеља планете користи леву руку у обављању свих послова. Леворукост може да буде наслеђена или стечена. Утврђено је да на англосаксонском подручју леворуки мушкарци чине осам одсто, жене шест, леворуких Јапанаца је нешто више од четири одсто, Јапанки око два одсто, док је међу Кинезима само један и по одсто оних који пишу и једу левом руком. Пошто су у мањини, леворуке особе имају и свој дан, 13. август.

Леонардо да Винчи био је леворук.

Дуго се сматрало да је „здраво” и „правилно” само коришћење десне руке, па су леворуке особе биле прогањане, злостављане и одвикаване од „лоших особина”. Како је последњих стотинак година број леворуких почео да се повећава, многи су били спремни да то прогласе за чисто помодарство. Али, испитивања су показала да је и међу нашим прапрецима било леворуких. То је утврђено на основу очуваних лобања са зубима нађених у Шпанији, старих пола милиона година. На неким је више била истрошена лева страна вилице, а на неким десна, што је јасно указивало на то којом руком је древни човек храну убацивао у уста.
Научници су утврдили да постоји разлика у особинама и поимању живота између леворуких и десноруких.

Мачор се познаје по левој шапи.

Зна се да лева половина мозга обрађује податке, детаљно и постепено, и захваљујући њој човек разуме смисао речи, апстрактне појмове, има способност да спозна свет који га окружује, да планира делатности укључујући и логичко закључивање и чињенице. Тако дешњаци увек и на све гледају трезвено и самосвесно, доносе црно-беле закључке, раде плански.

Џими Хендрикс био је изузетно надарен музичар.

Десна половина мозга обрађује податке тренутно, с много осећања, па су леворуки ватрени, окретни, нестрпљиви, брзоплети, али и бржи у размишљању и уметнички надаренији од дешњака. Тако свет леворуких у својим редовима има Леонарда да Винчија, Микеланђела, Бетовена, Ајнштајна, Чарлија Чаплина, Цезара, Александра Македонског, Наполеона, Џимија Хендрикса, Курта Кобејна, сада и Барака Обаму.
Иако готово нико више не обраћа пажњу на то којом руком се ко служи, научници су, понесени знатижељом, зашли и у животињски свет и утврдили да сврставање у десноруке и леворуке није искључива особеност људи. Та подела веома је изражена и код животиња.
Уочено је да и међу њима, барем испитаним врстама, има више дешњака. Тако, рецимо, папагаји у чак 60 одсто случајева храну увек узимају десном ножицом, док на левој стоје. Кокошке десном ногом чепркају док се на левој одмарају. Код мачака је то додатно одређено полом. Женка ће за храном увек посегнути десном шапом, а мачор левом. Женке су, кажу природњаци, бројније.
Готово да данас нико више не обраћа пажњу на то ко се ком руком служи. Ипак, научници су утврдили да људи кад треба нешто брзо да ураде или кад је у питању решење неког изузетно тешког задатка користе обе мождане хемисфере .