3320 25. 9. 2015.
pisali ste 3017
Ја волим ПТТ
ЗДРАВО, БРАТЕ МЕДВЕДЕ!
У последње време покушавам да нађем одговор на једно питање, али не знам где. Зато те најлепше молим да ми помогнеш. Свима нам је добро позната прича да, ако се нађемо близу медведа, његов напад можемо да избегнемо ако легнемо на земљу и правимо се мртви. Да ли је то истина или је у питању легенда? Знам да медведи не нападају људе, бар не код нас, али шта је с оним насилним врстама, попут гризлија?
ИВАНА ЖИВАНОВИЋ
Београд
Предање каже да су староседеоци који су насељавали пределе Аљаске и Јукона веровали да је медвед једна врста човека. Наравно, било им је јасно да ти велики, четвороножни „рођаци” могу да буду изузетно насилни и опасни. Зато, кад би им се догодило да се нађу очи у очи с медведом, истог часа би се укопали у месту, високо подигли руке изнад главе и рекли: „Здраво, брате медведе. Не желим да ти наудим. У највећем миру одмах ћу напустити подручје којим господариш.” Изговарајући ове речи, човек би веома полако почео да корача уназад, настојећи да што пре медведу изађе из видокруга. Ова прича можда може да се сврста у предање, али у њој има истине.
Медвед ће напасти човека ако га овај изненади, ако помисли да му прети опасност, кад жели да заштити младунце. Дакле, најважније је избећи сусрет с медведом. Како? Пределима где обитавају ове велике животиње треба све време ходати наглашавајући присуство – певањем, звиждањем, гласним повицима. Чим чује буку, медвед ће у највећем броју случајева настојати да у широком луку избегне двоношца. Нађу ли се ипак очи у очи, човек не треба да га гледа, али зато не би било лоше да почне да му прича у пола гласа и да истог часа дигне руке изнад главе, да би изгледао крупнији, као равноправан противник медведу. Не престајући да шапуће, требало би да се повлачи уназад. Догоди ли се да медвед ипак почне да се приближава, препоручљиво је да се човек баци на земљу и скупи се у фетусни положај, рукама штитећи главу. Чак и кад би медвед кидисао, нападнута особа никако не сме да бежи, јер би је звер сигурно стигла и раскомадала. Најбоље је правити се мртав, јер кад схвати да му од човека не прети опасност, медвед можда одустане од напада и повуче се. Настави ли да напада, требало би га што снажније лупити нечим чврстим, најбоље по њушци, где је најосетљивији. Било о којој врсти медведа да се ради, за све важи готово исто правило: веома ретко нападају човека. Већа је вероватноћа да човек настрада од удара грома него од шапе медведа .
КИКИ ЛЕСЕНДРИЋ
Пишем вам као ваш верни читалац у нади да ћете ми помоћи. Занима ме текст песме „Strawberry Wine” Зорана Кикија Лесендрића. Унапред хвала.
РАСТКО
из Београда
Музичар Зоран Кики Лесендрић рођен је 2. јануара 1961. године у Београду. У свет рок музике ушао је 1979. године као оснивач и певач групе „Како” из које је, у готово истој постави, 1980. настао омиљени састав „Пилоти”. С њима је снимио више LP-а и одржао бројне концерте пре него што се отиснуо у успешну самосталну каријеру.
Кантауторски се исказао у већини песама које је урадио за групу, али и за певаче попут Марине Перазић, Викторије, Дејана Цукића, грчког певача Мацијаса Манолиса, радио је музику за филмове домаћих и страних редитеља, међу којима се истичу Драган Кресоја, Жан-Марк Бар, Кокојанис.
С групом је снимио албуме „Пилоти” (1981), „Двадесет година” (1982), „Као птица на мом длану” (1987), „Осмех летње ноћи” (1988), „Нека те Бог чува за мене” (1990), „Дан који пролази заувек” (1996), студијски албум „Заборављени” с Лазом Ристовским (1993), компилацијске „Не веруј у идоле” (1997) и „Недеља на Духове” (1995) с групом „Добровољно певачко друштво”.
Његов самостални CD „Месец на вратима” настаје 2008. године уз учешће бројних гостију, какви су Момчило Бајагић, Ђорђе Балашевић, Ђуле Ван Гог, Тони Цетински. Песма „Strawberry Wine” налази се на овом CD-у.
Ево и текста.
STRAWBERRY WINE
When she walked, out of the
darkness and shadows
with her cool attitude
under the lights, an air of
sophistication
paparazzi on cue
At six feet tall, she was the
goddess of fashion from her head
to her shoes
her body talked, stirring all kind
of passion
as she came into view
Like a torch, she lit the
catwalks of Paris
so unique and divine
people talked, as she paraded
her beauty
in the latest designs
Music played, she wore the
summer collection
looking sexy in white
and it was clear, that we were
watching perfection
as she glided on by
Mon amour,
just a kiss from
your lips
a taste of strawberry wine
on the floor,
she was so hard
to resist
I wish that lady was mine
What a shame, I won‘t see you
again…
АУСТРАЛИЈСКИ СНЕЖНИ ЧОВЕК?
Молим вас да напишете нешто о „снежном човеку” који се, наводно, крије у планинама Аустралије.
СРЂАН
Ваљево
Деценијама круже приче и веровања да у Аустралији живи нека врста
јетија, „снежног човека”. Покренуо их је Рекс Гилрој из државе Нови Јужни Велс. Он се супротставио ставовима науке и предузео многе експедиције да би открио „великог косматог човека”, како га називају домороци, Абориџини. Гилрој је тврдио да је сам два пута имао сусрете с некаквом длакавом особом, па му је влада Новог Јужног Велса 1979. године дала чету војника да би претражили планине. Војници су заиста открили трагове необичних стопала, дугачких 45 и широких 35 центиметара и проценили да би тај створ требало да буде тежак не мање од 270 килограма. Осушени траг стопала чак су изложили у Катумби. Тако су они који су сумњичаво и подругљиво кренули у експедицију постали присталице ове тврдње. Касније, 1982. године, јавила су се три ученика тврдећи да су у близини Лизмора видели „чудна длакава бића”, а потом и један сточар. Тајна је ипак остала .
ЗДРАВО, БРАТЕ МЕДВЕДЕ!
У последње време покушавам да нађем одговор на једно питање, али не знам где. Зато те најлепше молим да ми помогнеш. Свима нам је добро позната прича да, ако се нађемо близу медведа, његов напад можемо да избегнемо ако легнемо на земљу и правимо се мртви. Да ли је то истина или је у питању легенда? Знам да медведи не нападају људе, бар не код нас, али шта је с оним насилним врстама, попут гризлија?
ИВАНА ЖИВАНОВИЋ
Београд
Предање каже да су староседеоци који су насељавали пределе Аљаске и Јукона веровали да је медвед једна врста човека. Наравно, било им је јасно да ти велики, четвороножни „рођаци” могу да буду изузетно насилни и опасни. Зато, кад би им се догодило да се нађу очи у очи с медведом, истог часа би се укопали у месту, високо подигли руке изнад главе и рекли: „Здраво, брате медведе. Не желим да ти наудим. У највећем миру одмах ћу напустити подручје којим господариш.” Изговарајући ове речи, човек би веома полако почео да корача уназад, настојећи да што пре медведу изађе из видокруга. Ова прича можда може да се сврста у предање, али у њој има истине.
Медвед ће напасти човека ако га овај изненади, ако помисли да му прети опасност, кад жели да заштити младунце. Дакле, најважније је избећи сусрет с медведом. Како? Пределима где обитавају ове велике животиње треба све време ходати наглашавајући присуство – певањем, звиждањем, гласним повицима. Чим чује буку, медвед ће у највећем броју случајева настојати да у широком луку избегне двоношца. Нађу ли се ипак очи у очи, човек не треба да га гледа, али зато не би било лоше да почне да му прича у пола гласа и да истог часа дигне руке изнад главе, да би изгледао крупнији, као равноправан противник медведу. Не престајући да шапуће, требало би да се повлачи уназад. Догоди ли се да медвед ипак почне да се приближава, препоручљиво је да се човек баци на земљу и скупи се у фетусни положај, рукама штитећи главу. Чак и кад би медвед кидисао, нападнута особа никако не сме да бежи, јер би је звер сигурно стигла и раскомадала. Најбоље је правити се мртав, јер кад схвати да му од човека не прети опасност, медвед можда одустане од напада и повуче се. Настави ли да напада, требало би га што снажније лупити нечим чврстим, најбоље по њушци, где је најосетљивији. Било о којој врсти медведа да се ради, за све важи готово исто правило: веома ретко нападају човека. Већа је вероватноћа да човек настрада од удара грома него од шапе медведа .
КИКИ ЛЕСЕНДРИЋ
Пишем вам као ваш верни читалац у нади да ћете ми помоћи. Занима ме текст песме „Strawberry Wine” Зорана Кикија Лесендрића. Унапред хвала.
РАСТКО
из Београда
Музичар Зоран Кики Лесендрић рођен је 2. јануара 1961. године у Београду. У свет рок музике ушао је 1979. године као оснивач и певач групе „Како” из које је, у готово истој постави, 1980. настао омиљени састав „Пилоти”. С њима је снимио више LP-а и одржао бројне концерте пре него што се отиснуо у успешну самосталну каријеру. Кантауторски се исказао у већини песама које је урадио за групу, али и за певаче попут Марине Перазић, Викторије, Дејана Цукића, грчког певача Мацијаса Манолиса, радио је музику за филмове домаћих и страних редитеља, међу којима се истичу Драган Кресоја, Жан-Марк Бар, Кокојанис.
С групом је снимио албуме „Пилоти” (1981), „Двадесет година” (1982), „Као птица на мом длану” (1987), „Осмех летње ноћи” (1988), „Нека те Бог чува за мене” (1990), „Дан који пролази заувек” (1996), студијски албум „Заборављени” с Лазом Ристовским (1993), компилацијске „Не веруј у идоле” (1997) и „Недеља на Духове” (1995) с групом „Добровољно певачко друштво”.
Његов самостални CD „Месец на вратима” настаје 2008. године уз учешће бројних гостију, какви су Момчило Бајагић, Ђорђе Балашевић, Ђуле Ван Гог, Тони Цетински. Песма „Strawberry Wine” налази се на овом CD-у.
Ево и текста.
STRAWBERRY WINE
When she walked, out of the
darkness and shadows
with her cool attitude
under the lights, an air of
sophistication
paparazzi on cue
At six feet tall, she was the
goddess of fashion from her head
to her shoes
her body talked, stirring all kind
of passion
as she came into view
Like a torch, she lit the
catwalks of Paris
so unique and divine
people talked, as she paraded
her beauty
in the latest designs
Music played, she wore the
summer collection
looking sexy in white
and it was clear, that we were
watching perfection
as she glided on by
Mon amour,
just a kiss from
your lips
a taste of strawberry wine
on the floor,
she was so hard
to resist
I wish that lady was mine
What a shame, I won‘t see you
again…
АУСТРАЛИЈСКИ СНЕЖНИ ЧОВЕК?
Молим вас да напишете нешто о „снежном човеку” који се, наводно, крије у планинама Аустралије.
СРЂАН
Ваљево
Деценијама круже приче и веровања да у Аустралији живи нека врста
јетија, „снежног човека”. Покренуо их је Рекс Гилрој из државе Нови Јужни Велс. Он се супротставио ставовима науке и предузео многе експедиције да би открио „великог косматог човека”, како га називају домороци, Абориџини. Гилрој је тврдио да је сам два пута имао сусрете с некаквом длакавом особом, па му је влада Новог Јужног Велса 1979. године дала чету војника да би претражили планине. Војници су заиста открили трагове необичних стопала, дугачких 45 и широких 35 центиметара и проценили да би тај створ требало да буде тежак не мање од 270 килограма. Осушени траг стопала чак су изложили у Катумби. Тако су они који су сумњичаво и подругљиво кренули у експедицију постали присталице ове тврдње. Касније, 1982. године, јавила су се три ученика тврдећи да су у близини Лизмора видели „чудна длакава бића”, а потом и један сточар. Тајна је ипак остала .
