Дечаци су трчкаралили по динама. И онда је један од њих нестао без трага. Прогутао га је песак….
ето 2013. године. Асфалт гори, па свако гледа како да побегне из града. Тиме се водио и Грег Веснер који је с породицом и пријатељима решио да неколико дана проведе на источној обали језера Мичиген. У поподневним часовима кренуо је у шетњу с пријатељем Китом Керуом. С њима су пошли и синови, шестогодишњи Нејтан и седмогодишњи Колин. Спустили су се на обалу језера, у жељи да мало прошетају пешчаним динама, по којима је овај део познат. Ветар и таласи наносе песак, и то изгледа фантастично, право место за шетњу.
Месне власти су се постарале да све буде колико-толико безбедно, па је означена стаза за шетњу. Ограђена је конопцима, али то баш и није била нека превелика тешкоћа за клинце који су се мало провлачили кроз ограду, а мало је прескакали. Тако су се стазицом попели и на такозвано „Голо брдо”, највећу од тих дина. Дина је била близу плаже, толико да се чинило да је лако добацити каменом. Очеви су испредњачили, занети ћаскањем а, негде на пола пута, Колин је вриснуо. Нејтана нигде није било.