Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Мало је српских уметника 19. века имало тако кратак, а тако испуњен живот радом и борбом. Био је један од најобразованијих људи свог времена, а као сликар био је посредник између старог и новог сликарства.














Димитрије Аврамовић рођен је 7. марта 1815. године (по старом календару) у бачком месту Свети Иван Шајкашки, данас Шајкаш, у трговачкој породици. Као дечак се са родитељима настанио у Новом Саду, где је завршио основну школу и нижу гимназију. У овом школском добу Аврамовић је испољио посебан дар за цртање, што ће после завршене ниже гимназије приметити Атанасије Николић, будући ректор кнежевског српског Лицеја у Крагујевцу. Као математричар, инжењер и први оснивач прве техничке школе цртања код Срба, Атанасије Николић утицао је на младог Аврамовића да савлада основне поставке класичног цртежа.
Кад је удовица јунака без премца од београдског паше затражила његову главу, овај јој је одговорио да му донесе дуката да је напуни до врха. Тако је и било...


Станоје Стаматовић Главаш (1763–1815) један је од најчувенијих Срба прве половине 19. века од чије кубуре и јатагана су подједнако стрепели његови непријатељи, турска и аустријска царевина. Истакао се у бојевима на Делиграду и опсади Београда. С једним трешњевим топом и 2500 људи од Турака је ослободио Прокупље и Куршумлију. Бечки, цариградски и париски архиви пуни су извештаја о Станојевом војевању и хајдуковању. Митрополит Стратимировић, у меморандуму аустријском херцогу Карлу, написао је:
„Станоје Главаш је лудо храбар и један од побуњених Срба који није на власти, али кога Срби јако слушају и има велики утицај на доношење свих устаничких одлука, а нарочито је присно везан за Карађорђа и Младена Миловановића.”

КАЦИГА ГЛАВУ ЧУВА

ХИРУРГИЈА ИЗ КАМЕНОГ ДОБА

Да ли је истина да су се током каменог доба вршиле операције на мозгу?
МИЛАН,
Бор


У археолошким налазиштима широм света налажене су људске лобање са веома прецизно одстрањеним појединим деловима. Научнике је ова појава дуго збуњивала, све док шездесетих година 20. века нису прикупили довољно доказа и дошли до закључка да су се људи у каменом добу са успехом бавили хирургијом мозга.