Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот је бајка – ХЕНРИ МУР
КАМЕН


 Као савршено место за излагање својих скулптура славни вајар замислио је паркове и слободну природу. А када му се жеља испунила, његово дело је попут магнета почело да привлачи љубитеље уметности, туристе, фотографе, разиграну децу и... лопове!

рајем 19. века Каслфорд у Јоркширу наликовао је другим индустријским градовима у Енглеској тог времена: имао је рудник, грнчарске радионице, истоветне куће у низу. Опште сивило ублажавало је постојање библиотеке, јавног парка и пијаце. На први поглед живот је протицао мирно, али у позадини су организовани бројни штрајкови: свесни значаја и опасности свог позива, рудари су покушавали да побољшају услове рада и плате. У тој средини, 30. јула 1898. године, у многочланој породици родио се Хенри Мур.


Мало чудо велике природе
ГЕОГРАФИЈА


Каква је била улога једног принца у освајању царства без мача и како је погубна филоксера допринела изузетним виноградима



а набројимо прво оно што смо учили у школи: Делиблатска пешчара највећа је европска континентална пешчара, налази се у Банату на површини од око 350 квадратних километара, елипсастог је облика, простире се у правцу југоисток-северозапад, баш као и ветар кошава који је њену пешчану површину обликовао у дине. Земљиште без водотокова и умерено-континентална клима погодан је екосистем за многе природне реткости значајне по међународним мерилима. Делиблатска пешчара национално је природно добро од изузетног значаја, прве категорије заштите, а од 2002. године налази се на такозваној прелиминарној листи Унеска као подручје изузетних природних вредности.


Све рибе Србије - ЛИЊАК И ЗЛАТНИ КАРАШ
ОСТАЛИ САМО




Лињак и златни караш две су најугроженије рибље врсте у водама Србије. Последњег лињака уловио сам пре више од двадесет година на једној мртваји у Банату, а златног караша случајно, хватајући черенцом кедере пре више од тридесет, на каналу Себеш у близини Београда, где је у међувремену никло велико дивље насеље. Ставио сам златну рибицу у кофу са осталим ситнишем и донео је кући. Два дана пливала је у кади, а онда сам је, усред зиме, не тражећи да ми испуни било какву жељу, осим да се плоди и множи, вратио у Дунав. И некако од тога доба те рибе постоје само у мојим риболовним успоменама...


Судбина ратних барјака
ЧАСТ ЈЕ

Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано уручио краљ Петар Први Карађорђевић у присуству министра војног генерала Степе Степановића. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату



оробљеном и разореном Србијом од уста до уста је од пролећа 1916. почео да се проноси пркосан глас: „Ниједну заставу нам нису отели. Војничка и народна част је сачувана!”  Гледајући с ове временске удаљености, то је можда била мала утеха за страховито страдање једне државе и народа чија је војска напустила домовину, али је тај глас тада људима чувао крпице обеспокојеног достојанства и пружао охрабрење пред одлучујуће борбе које ће довести до коначне победе. Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у депоима Војног музеја у Београду чува се 47 војних барјака.


Hogar



Јесте ли већ чули да...



... Никола Никић, некада познати фудбалер сарајевског „Железничара”, био је најбржи играч у Лиги иако је носио ципеле различитих бројева


Ma šta kažeš


                    САМО ЈЕ РЕКОРД ВАЖАН


Писали сте


БУЈИ, ПАЈИ...!

Занима ме спавају ли и животиње из истог разлога као и људи?

ЛЕНКА, Београд