
У протекла два века наш главни град је у више наврата преживљавао праву играчку грозницу, од валцера, полке, кадрила и других игара, до буги вугија, самбе, румбе, рок-ен-рола... Мислило се чак и на особе које су имале „две леве ноге”...
Првих поратних година веселило се уз козарачко коло, лудовало за Ђорђем Марјановићем и вртело уз звуке џеза
рви бал у Србији није се одржао у Београду, већ у Крагујевцу 1834. године, када је уз двеста званица кнез Милош прославио добијање турског ордена од султана. Међу најраније београдске балове је онај који је енглески конзул Хоџес организовао 27. јануара 1838. године (на коме је кнез Милош водио коло), и бал који је наредног месеца двор приредио истом конзулу у част. Ове званичне свечаности будиле су велику радозналост код грађанства, које је маштало да се нађе на сличном проводу. Прилика за то указала им се 4. септембра 1840. године: на рођендан кнеза Михаила, у згради пиваре у Сава Мали, одржан је први јавни бал у граду. Потом су уследиле новогодишње свечаности са сличним садржајем, рађене по узору на Француску, посебно Париз.