Архива

Како је турски новинар успео да одгонетне тајну изгубљеног па нађеног блага најбогатијег владара у историји које је завршило у витринама музеја и рукама америчког милијардера

Године 1984. У Метрополитен музеју у Њујорку одржана је изложба „Благо древне Лидије” која је, с правом, с обзиром на њен археолошки и културни значај, добила назив догађаја столећа. На два пространа музејска спрата, било је изложено неколико стотина експоната непроцењиве вредности. Уз до тада невиђене мере заштите, очима радознале светске јавности изложене су разноврсне златне и сребрне посуде, тијаре, дијадеме, огрлице, прстење, прегршт златника и неколико круна. На посебном месту, под звоном од дебелог стакла, изложена је лобања са нешто очуване косе – испод ње је писало натпис да су то земни остаци легендарног лидијског цара Креза. Није било ни трага сумњи – пред очима целог света изложено је благо најбогатијег човека који је икада ходао планетом земљом.

Да није умро тако млад, писац Стефан Стефановић могао је да постане отац наше трагедије

Како међу књижевним ауторитетима са бројним насловима изгледа писац чија сабрана дела стају у књигу не већу од 200 страна? Аматерски? У овом случају не. Изгледа као неко ко разбија предрасуде јер Стефана Стефановића (1807–1828) данас помињемо само због једне драме коју је написао. С њом је успео да уђе у друштво једног Стерије, на пример. Драмски текст тада осамнаестогодишњег Стефана данас изучавају доктори наука, професори универзитета, књижевни историчари. И кажу: то је прва оригинална историјска драма у нашој књижевности.

ГОРИ ВАТРА
Палеоантрополози су дошли до занимљивог сазнања. Веровање да су наши преци знали за ватру још пре два милиона година пада у воду. Наиме, двоје научника из Европе, Паола Вила и Вил Роброкс, установили су, према бројним налазиштима, да употреба ватре, као оруђа у рукама човека, потиче уназад 300.000 до 400.000 година.