pisali ste

МЕТРОСЕКСУАЛИЗАМ, ШТА ЈЕ ТО?
Често се у последње време говори о метросексуализму. Волео бих да ми објасниш шта то значи и који људи могу да се назову метросексуалцима.
НЕША

Реч је о појму који је измислио познати енглески новинар Марк Симпсон описујући чувеног фудбалера Дејвида Бекама. Често се метросексуалцима називају и Бред Пит, Кристијано Роналдо, Џастин Тимберлејк, па и Рафаел Надал.
Дакле, описујући нови, модерни нараштај мушкараца, Марк Симпсон је још 1994. године говорио о хетеросексуалцима који живе у великим градовима (метро – становник метрополе) а који веома воде рачуна о свом изгледу. Више него већина жена! Можда би их неко назвао и нарцисоидним особама, поборницима здраве исхране, физичких вежби, редовним посетиоцима козметичких салона... Јер, они се сунчају, баве боди-билдингом, депилирају, чупају обрве. Углавном, реч је о такозваним добростојећим мушкарцима који себи могу да приуште скупоцену, брижљиво одабрану одећу и одличну, здраву исхрану. Неки сматрају да су данашњи метросексуалци исто што и енглески дендији из 19. века.
Врло је важно напоменути да израз метросексуалац не говори о сексуалним склоностима одређене особе. У ствари, појам је требало да укаже колико су се данас у великим градовима променила полна обележја, али искључиво у естетском погледу. Премда би могло да се каже да је тај спољашњи изглед метросексуалца ближи хомосексуалцу него хетеросексуалцу. Укратко, мода је поново победила. А она је, како једном приликом рече славна модна креаторка Коко Шанел, измишљена да би убрзо постала немодерна .

НЕВИНОСТ БЕЗ ЗАШТИТЕ
Да ли можете да напишете нешто о Драгољубу Алексићу, званом Атлета Алексић?
ВЛАДИМИР МАРКОВИЋ
Београд

Необична личност, а свакако знаменити Београђанин, био је Драгољуб Алексић. Овај ковач по занимању, осим што се прославио као акробата, био је писац филмских сценарија, редитељ, продуцент и глумац, познат и ван граница некадашње Краљевине Србије, односно Југославије. Па ипак, умро је 1985. године, усамљен, у дому за старе, без нарочитих прихода.
Драгољуб Алексић рођен је 9. августа 1910. у селу Вина крај Књажевца. После завршене основне школе и ковачког заната упутио се у Београд. Његова физичка снага, али и обдареност да се бави разним пословима, одмах је уочена. Између два светска рата наступао је као акробата не само у домовини, већ широм Европе. Почетком Другог светског рата дошао је на замисао да напише сценарио, режира и глуми у првом српском филму са филмским дијалогом. Био је то филм „Невиност без заштите”. Филмска прича је повест о јунаку, спасиоцу сироте девојке. Као што може да се претпостави, филм је био аматерски урађен, али је Алексић имао невоља с немачким окупатором, као и с новим властима после ослобођења. Немци су сматрали да подрива њихове снаге, јер је домаћа публика овацијама пратила приказивање филма. Комунисти су га прогласили за сарадника окупатора! У оба процеса је ослобођен.
Нажалост, филм „Невиност без заштите” сачуван је само делимично. Алексић се појављује као коментатор појединих сцена у истоименом филму Душана Макавејева из 1968. године. Играо је и у филму „Десант на Дрвар” Фадила Хаџића из 1963. године. У филму „Чарлстон за Огњенку” (2008) Уроша Стојановића улогу Драгољуба Алексића, човека од челика, тумачио је Ненад Јездић.
Осим као акробата, Алексић се бавио добротворним радом. Велика новчана средства која је зарадио као акробата и атлета поклањао је различитим удружењима грађана. Иначе, изводио је заиста невероватне подухвате: савијао је гвоздене шипке, кидао ланце зубима, разбијао фосне о главу, ходао по жици разапетој између зграда, летео изнад Београда држећи се зубима за авион... и шта све не .


ШЉИВА ЈЕ РУЖА
Пре неки дан чуо сам да је шљива у ствари врста руже, и то ми звучи невероватно. Да ли је то тачно и, ако јесте, како је то могуће?
bojovicgojko@gmail.com

Не само да је тачно него о томе сведочи грана ботанике. Наиме, ружe (лат. Rosaceae) једна су од врстама најбогатијих и најраспрострањенијих биљних фамилија. Постоји око 3000–4000 биљних врста које припадају тој фамилији. Због великог економског значаја биљака ове фамилије човек је њихово гајење раширио на целу планету. Фамилију ружа чине, по многим особинама, веома разноврсне биљке, од зељастих и жбунастих до дрвенастих.
Поред свима добро знаног цвећа, руже – чије врсте чине чак 45 одсто биљака ове фамилије – ту се сврставају многе важне воћке, као што су јабуке, крушке, дуње, јагоде, малине, купине. Шљива припада ружином роду прунус (лат. Prunus) у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња и ловоровишња. Свим овим врстама заједничко је то што као плод имају коштуницу .