Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Трагична смрт краља Александра I Карађорђевића,
9. октобра 1934, изазвала је велику пажњу и у светској јавности. У свим важнијим новинама и часописима објављиване су вести о околностима Марсејског атентата и његовим могућим последицама по мир на Балкану и Европи.



Пуцњи који су одјекнули на марсејском Тргу Берзански, у 16 часова и 20 минута, били су смртоносни за нашег краља и француског министра иностраних послова Луја Бартуа

сим агенцијских вести из Београда, Париза и других европских престоница, штампа је преносила и текстове америчких познавалаца прилика на Балкану. Посебно место међу њима имао је Луј Адамич (1898–1951), писац и публициста словеначког порекла, који је годину-две пре атентата боравио у Југославији и своја изузетно критичка запажања изнео управо 1934. године у књизи „Повратак у домовину” („The Native’s return”).

Учени Ератостен из Кирене имао је надимак Бета, онај који је у свему био други. Осим у географији коју је измислио као посебну науку

рвог дана лета, тачно у подне, средовечни човек густе коврџаве браде отпи гутљај хладне воде и погледа младића поред себе.
„Пријатељу, колико је дубок овај бунар?”, упита га.
   „Не знам”, одговори младић и слегну раменима.
   Човек затресе главом и почеша се по бради. Нико ништа не зна, помисли, али то није толико страшно колико је страшно што никога не занима да сазна. Погледа још једном у бунар.
   „Чудно, чудно”, промрмља не обра
ћајући више пажњу на младића.

Када за који месец будете састављали листу омиљених албума из ове године, проверите да ли се на њој налази нека од плоча о којима данас говоримо


нима којима музика у животу значи много више од „буке која дрнда тамо негде у позадини”, листе омиљених албума увек су важне. Зашто? Ево само једног од многих разлога: када истекне година и направите своју листу, потпуно убеђени да сте чули све важне албуме, одједном налетите на нечију листу чије прво место краси плоча о којој не знате баш ништа.  То вас наравно копка, јер како је могуће да је некоме из овогодишње продукције најважнија плоча о којој ви немате појма, те је сасвим логично да ћете покушати да нађете тај „непознати” албум и преслушате га.  Много пута сам био у таквој прилици, и много пута су ми баш ти пропуштени албуми бивали дражи од неких са моје листе. Другим речима, те листе вам помажу да откријете музику која потпуно одговара вашем укусу, а за коју нисте знали да постоји.



Песма га је одржала, а историја забележила тек у назнакама. А он је војевао с царевима, и српским и византијским

 немирном добу током грађанског рата у Византији, четрдесетих година 14. века, забележена је повест о епском животу ратника Момчила. Он је током неколико година био савезник разних страна у рату, али је, у ствари, био покоран само жељи да буде слободан и независан. Византијски цар Јован VI Кантакузин, који је Момчила и лично познавао, записао је да је „био одлично увежбан у разбојништву и отимачини” као и да му „ништа није недостајало од храбрости и одважности за бој”. Други византијски историчар Грегора забележио је да је Момчило био „од неугледних родитеља” и да „изабра да од младости у друштву вршњака води разбојнички живот на међама Трибала (Срба) и Меза (Бугара) и стога је, припремајући заседе и клопке, изненада доносио пропаст онима који су пролазили”.




... највећу речну дубину на свету има Дунав, педесетак километара југоисточно од Мајданпека, на месту званом Казан – 84 метра

... полиција на немачким аутопутевима кажњава и за преспору вожњу


                                       


НАПУШТЕН
И ОСРАМОЋЕН


Драги „Забавниче“, молим те, објасни ми од чега потиче израз „наћи се на цедилу”.

МАРИЈА