3320 25. 9. 2015.
Писали сте
НАПУШТЕН И ОСРАМОЋЕН
Драги „Забавниче“, молим те, објасни ми од чега потиче израз „наћи се на цедилу”.
МАРИЈА
из Вршца
Изрази „наћи се на цедилу” или „остати на цедилу” има пренесено значење „наћи се у неприлици” или „или бити преварен”, а скраћени су део изреке коју је забележио Вук Стефановић Караџић у књизи „Српске народне пословице”.Наводећи да овце и козе приликом муже често загаде млеко својим изметом, који се нађе на дну музлице или у цедиљки, Вук издваја израз „остао као брабоњак на цједилу”, а потом га скраћује на „остати на цједилу” избегавши било коју ружну реч за сликовит приказ онога који се нашао напуштен и осрамоћен у неприлици.
Поред овог израза у народу постоји и облик „оставити кога на цедилу” са значењем „издати, изневерити кога” или „некога напустити”. Тако се за човека који је изневерен, изигран, осрамоћен у некој непријатној и тешкој ситуацији, када му је помоћ била неопходна и када је на њу рачунао, каже да је „остављен на цедилу”.
Стручњаци за наш језик кажу да је ова изрека једна од најчешће и најшире коришћених изрека и у дневној штампи и у обичном говору.
Илустровао Добросав Боб Живковић
БЕБЕ ОД НЕКОЛИКО ТОНАМожете ли да ми кажете која животиња на свет доноси највећу бебу?
МИЛЕНА
Светозарево
Највеће и најтеже бебе у животињском свету рађају китови. Приликом рођења младунче кита дугачко је готово као половина његове мајке. Забележено је да женка уљешуре, дугачка око десет метара, на свет доноси младунче које од главе до репа има 4,5 метара. Младунче плавог кита, чија дужина досеже и 25 метара, још је дуже и крупније. Рађа се дугачко око 7,5 метара и тешко безмало 7,5 тона.Оволика дужина и тежина новорођенчади, објашњавају природњаци, могућа је само због воде у којој китови живе и која подржава тежину ембриона који се развија. Ниједан копнени сисар не би никако могао да носи толики ембрион.
ПЕСМА О ЕМИНИ
Драги „Забавниче”, можеш ли да ми напишеш када је настала и коме је посвећена прелепа песма „Емина” романтичара Алексе Шантића и да ли је тачно да је претрпела измене после песникове смрти?
Унапред захвалан
ДУШАН
из Београда
Алекса Шантић (1868–1924), велики српски песник, родио се и живео у Мостару. Био је један од утемељивача културног покрета у родном граду и борбе против аустроугарске окупације.По образовању трговац, у души поета, творац је бројних родољубивих, социјалних и љубавних песама. Стасавао је у бурном времену, на размеђу 19. и 20. века. На његово књижевно стваралаштво утицала је народна књижевност и песници Војислав Илић, Јован Јовановић Змај али и велики немачки писац Хајнрих Хајне.
Међу љубавним песмама „Емина” заузима посебно место. Настала је 1903. године и, како се верује, посвећена је Мостарки Емини Сефић, касније удатој Колудер. Опчињен лепотом девојке, у то време девојчурка од једанаест-дванаест година, која је недуго потом покрила лице, Шантић је исписао речи, по мишљењу многих, једне од најлепших љубавних песама романтизма.
На речи песме „Емина” компонована је музика и тако је настала прелепа севдалинка коју је у своје извођачке наступе и на плочу први уврстио Химзо Половина (1927–1986), такође Мостарац, неуропсихијатар и мајстор старих чежњивих босанских песама. Постоји предање да су завршни стихови „Умро стари пјесник, умрла Емина, остала је пуста башча од јасмина. Саломљен је ибрик, увело је цвијеће, пјесма о Емини никад умријет неће”, који се појављују у његовој и неким другим изведбама, додати изворном Шантићевом тексту, а дело су извесне Севде Катице, усменог казивача народних песама.
Севдалинку „Емина” касније су изводили бројни врсни музички уметници попут Софке Николић, Вукшина Јевтића Вулета, Милета Милутиновића, Предрага Гојковића Цунета, Живана Милића, Наде Мамуле, Љубивоја Видосављевића, Николе Колаковића, Јадранке Стојаковић и Ибрице Јусића.
Ево и изворног текста песме.
Емина
Синоћ, кад се вратих из топла хамама,Прођох покрај баште старога имама.
Кад тамо, у башти, у хладу јасмина,
С ибриком у руци стајаше Емина.
Ја каква је, пуста! Тако ми имана,
Стид је не би било да јекод султана!
Па још када шеће и плећима креће...
– Ни хоџин ми запис више помоћ неће!
Ја јој назвах селам ал’ мога ми дина
Не шће ни да чује лијепа Емина,
Но у сребрен ибрик захитила водеПа по башти џуле заливати оде.
С грана вјетар духну па низ плећи пусте
Расплете јој оне плетенице густе,
Замириса коса ко зумбули плави,
А мени се крену бурурет у глави!
Мало не посрнух, мојега ми дина,
Но мени не дође лијепа Емина.
Само ме је једном погледала мрко,Нити хаје, алчак, што за њом црко’!
КО ЧИТА?
Колико књига заправо прочитате два пута? Иако ми се већина књига које прочитам допадне, тек за понеку помислим да бих волео да је прочитам поново. А тек мали број стварно прочитам!
ЖЕЉКО
www.zeljkoobrenovic.net
Чини се да смо сведоци велике промене у начину читања. Вероватно да постоје статистичка истраживања која говоре које књиге људи најчешће поново читају. А можда су најчитаније заиста непрочитане књиге! Покушавамо, па поново покушавамо и... ништа. Не успевамо. Али, заклињемо се да ћемо читање наставити сутра.Неки се и читавог живота враћају истим књижевницима или темама, па читају стално неколико истих књига, не хајући за милионе других. Према мишљењу књижевника Умберта Ека, такве читаче не би требало називати необразованим људима. Па чак ни оне који читају стално једну књигу. Незналице су они који не читају ништа. Извесно је да данас људи живе много брже, па је већа вероватноћа да су поново читане кратке књиге или оне које је могуће читати у одломцима. Односно, по певањима, као приповетке, или песме. Да ли је то Библија, или су то Чеховљеве приче или, пак, хаику поезија, или књига за коју још нисмо чули – одредиће читалац.
ОСТРВА КОЈА СЕ ПУШЕМолим вас да напишете нешто о Курилским острвима.
АЛЕКСАНДАР
Рипањ
Курилска острва (године 1945. припала СССР-у, данас Русији, а дотле била у поседу Јапана) раздвајају Охотско море и Тихи океан. Простиру се у дужини од 1210 километара од полуострва Камчатке до јапанског острва Хокаидо. У архипелагу се налази 36 острва већих површина, 20 мањих и мноштво стена. Њихова укупна површина износи 15.600 квадратних километара. Јапанци их називају Чишима рето, односно „хиљаду острва”, указујући тако на њихово мноштво. Сва су вулканског порекла. На њима је 160 вулкана, од којих је 40 активно. Из њихових кратера избијају дим и водена пара која се у хладном ваздуху брзо кондензује и претвара у облаке. На језику Аина, староседелаца ових острва, реч кури значи „облак, магла” док на руском језику реч куритсја значи „пушити се, димити се”, па би, у преводу, то била „острва која се пуше” или „задимљена острва”.
Курилска острва и даље у магли
Руси су острво Шумпу први пут угледали 1697. године, али су се искрцали и проучили најсевернија острва Курилског архипелага тек 1711. године, када тамо није било Јапанаца. Картирање и проучавање архипелага настављено је без јапанског протеста до 1800. године. Тада Јапанци на острво Итуруп шаљу педесет војника који руше руске крстове, белег руске територије, и 1802. године насељавају јужна острва. Пред Други светски рат овде је живело 17.000 Јапанаца, док су Аини пресељени на острво Шикотан. На „Генералној карти Руске империје” из 1745. године сва Курилска острва су у границама Царства. На тој карти називи острва су руски: Красногорск, Столобовој, Кривој, Брат, Сестра, Зељониј... Садашње називе дали су углавном Аини. Кунашир (1548 km2), најјужније острво Курилског архипелага, на њиховом језику значи „црно острво”. Итуруп или Еторофу (6725 km2), највеће острво у архипелагу, значи „медуза”, острво Уруп (1511 km2) на нашем језику означава рибу (лосос). Парамушир (2779 km2), велико острво на северу архипелага, значи велико острво, Шикотан (182 km2), највеће острво у групи Малих Курила, означава боље место. На пет насељених острва данас живи око 16.000 Руса, цивила и 7000 војника. Руси и Јапанци и данас се споре око тог спорног подручја.
