Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




„Ако си у сосу, уживај у његовом укусу!” Ову изреку понављали су боеми са Монмартра – уметници који су упркос великој немаштини и беди успевали да стварају, забављају се, друже, лумпују...



бог бројних свратишта, крчми и кабареа, где је могло јефтино да се преспава, једе, пије и проводи, предграђе Париза под именом Монмартр привлачило је различит свет. Док су улицама шетале разне протуве, подводачи и проститутке, уметници су се склањали у кафане, где су се осећали сигурно. После прослављених имена, као што су балерина Исидора Данкан, сликари Жерико, Сезан, Мане, Реноар и Тулуз-Лотрек, почетком двадесетог века у тај крај доселили су се и многи непознати сликари, вајари, песници, глумци...

Када је остала
удовица,
севиљска
грофица Лебриха
одлучила је
да се посвети
стварању
археолошке
и уметничке
збирке
и тако од свог дома направила
један од најлепших
музеја
                                                                  
Портрет и улаз у кућу-музеј у којој је некада
                                                                                                живела и богату збирку сакупила
                                                                                                          севиљска грофица Лебриха




Пред огњем рата и претњом куге која је већ увелико почела да хара Европом, монаси траже спас у мањем манастиру у Брумову. Са собом носе и своје највеће благо које ће се крити у том малом месту све док не одлучи да му је потребан нови власник

очетак 13. века. У средишњем делу ратним и лепрозним чиревима наружене Европе излежава се трома грдосија, посрнули Левијатан, Свето римско царство. Сенка цркве још мотри и управља сменом Месеца и Сунца, мада делићи светлости као семе почињу да се буде у самом њеном окружењу. Иако је укрштање оружја зарад вере свакодневна појава, израз лица Европе промениће исходи неких других борби. На самом западу, у Енглеској 1215. године, краљ Јован ставља потпис на хартију која ће стотинама година након тога бити извор кључања целог света. Њему ће донети само погрдан надимак.

Ако сте икада имали жељу да узмете акустичну гитару, станете испод прозора неког кога сматрате особом свог живота и из свег гласа запевате неку љубавну песму, онда су добре шансе да заволите неку од песама о којима данас причамо

ако текстови поп-песама обрађују најразличитије теме, нема сумње да је највише оних који се баве мушко-женским везама, односно љубављу. Баш зато ћете међу њима често сретати бесмислене песме с рефренима типа „волим те, драга, немој да одеш”, али, у исто време, та велика количина љубавних песама крије и праве мала поетично-психолошка истраживања.




Приближавали су се тихо, попут плиме, користећи зађевице у Византији, али и неспремност наше властеле да озбиљно схвати опасност...


едне тамне ноћи без месечине, у години 1352, омања барка бешумно се приближила пристаништу на азијској обали мореуза Дарданели. Чим је пристала, у њу се укрцало неколико десетина војника добро наоружаних стрелама и сабљама – хроника је забележила да их је било осамдесет. Под окриљем таме, брод ђеновљанских трговаца спремних да за звечеће златнике возе за свачији рачун пребацио је војнике на европску страну мореуза. Био је то турски одред који је водио принц Сулејман, син емира Орхана. 



... Френклин Пирс (1804 –1869) био је једини амерички председник који је на инаугурацији (1853. године), уместо „кунем се”, рекао „обећавам”


                                                  ХРАБРА ЧИВАВА

    Опасност вреба у предграђу Лос Анђелеса. Међутим, све је лакше када постоје хероји спремни да од напада криминалаца спасу своје ближње. Јунак о коме је овде реч зове се Парко и има пет година. Требало би, међутим, имати у виду да је Парко пас. И не само то: он је мајушна чивава!



    Када су овога лета провалници упали у продавницу цигара његовог газде Ерика Најта, Парко није много размишљао. У свој својој маленкости, бацио се на провалнике који нису могли да га се отресу. Познато је да чивава, мајушни пас, располаже пискавим гласом. И то је по свој прилици допринело одлуци пљачкаша да побегну главом без обзира. Нису успели да отму ниједан долар, чак ниједну цигару.


БУДУЋИ ПИСАЦ