3320 25. 9. 2015.
Прочитај, проскитај: Шпанија
ГРОФИЧИНЕ РИМСКЕ СТРАСТИ
Када је остала удовица,
севиљска
грофица Лебриха
одлучила је
да се посвети
стварању
археолошке
и уметничке
збирке
и тако од свог дома направила
један од најлепших
музеја Портрет и улаз у кућу-музеј у којој је некада
живела и богату збирку сакупила
севиљска грофица Лебриха
колико се срећном игром судбине нађете у историјском језгру шпанског града Севиље и кренете сунчаном улицом Куна, може лако да вам се деси да набасате на велику дрвену капију. Прочеље куће површине две и по хиљаде квадратних метара говори да је здање – изграђено у 16. веку – подигнуто у андалузијском стилу. Иза те капије налази се необичан музеј, дивно уметничко изненађење које ће можда засенити све остало што посетилац може да види на једном месту у Севиљи.Није реч о музеју грађеном с намером да то постане, већ о приватној кући. Кући особе којој су животне прилике, али и склоности, доделиле задатак да будућим нараштајима остави не само своје богатство, односно археолошку и уметничку збирку, већ и сплет прича и легенди у којима се мешају судбина необичне власнице и драгоцености које је сакупљала. А та занимљива дама од чијег богатства је музеј и настао, била је грофица Лебриха. Не само страствени сакупљач уметнина и старина, већ и изванредан познавалац, она је била свесна чињенице да ће предмети које је сакупила једнога дана служити научницима да продубе знања из историје уметности и археологије.
Рушење због мозаика
Грофица Регла Мерхелина родила се у месту Санлукар у Андалузији 1851. године. Као сасвим млада удала се за Севиљца дон Федерика Санчеса Бедоју који је, нажалост, умро 1898. године. Грофица је навршила тек четрдесет седам година, а већ је била удовица. Сва је прилика да јој снаге није недостајало. Усредсредила је на стварање збирке.
Под Музеја грофице Лебриха краси предиван римски мозаик
Године 1901. донела је одлуку да украси кућу у коју се уселила, а која је сада севиљски Музеј Лебриха. Тих година купила је земљу у близини Севиље, тачније у некадашњој у Италици (колонији коју су основали Римљани ван Италије). Имала је срећу. Ископавања су показала да се испод површинског слоја налазе прекрасни мозаици који сада красе њену кућу у улици Куна. Многи историчари уметности сматрају да је њена кућа здање с најлепшим подним мозаиком на свету. Грофица им се толико дивила да је без икаквог устезања рушила зидове како би их поставила у свој њиховој лепоти и величини. Посебно се истиче мозаик бога Пана.
Грофичини сарадници ископали су и друге вредне предмете трагајући за мозаицима: вазе, амфоре, светиљке, статуе, стубове... Све их је пописала и ставила у своје витрине. Чини се да је сваки од нађених предмета био право усхићење за грофицу. Направила је посебне витрине како би их сачувала, а уједно учинила видљивим за себе и своје пријатеље који су долазили у њен дом. Без сумње, у том окружењу је уживала. Скулптуре Диониса, Афродите и Атине светлуцају и данас, испуњавајући грофичин дом причама из древне прошлости.
Приземље за лето, спрат за зиму
„Свака кућа има душу и одређени лик, физиономију”, напомињала је Лебриха, уређујући с љубављу свој севиљски дворац. Истицала је да је њена кућа за њу слика страсти, а да су предмети из збирке заправо будући научни радови. Уосталом, Регла Лебриха била је веома образована жена која је тачно знала у шта се упустила и каквим драгоценостима располаже.
Степениште у арапском стилу
Музеј је подељен у два дела: приземље и први спрат. Места где је грофица проводила топли, односно хладнији део године. Свака просторија по нечему је особена. Тако салон за чај одише арапским утицајима, библиотека располаже с око четири хиљаде драгоцених издања. Сваку књигу грофица је одабрала по свом истанчаном књижевном укусу. Њени најомиљенији писци били су Данте, Вергилије и Бодлер. Познато је да су грофичина слабост били римски мозаици, али и слике Зурбарана и Муриља. У свим просторијама заступљени су различити стилови, од античког римског преко ренесансног, барокног до енглеског романтизма.
У грофичином музеју посетиоци могу да виде велики број
грчких и римских амфора и ћупова
Грофица је овај свет напустила 1938. године, у позној старости. Није имала деце, богатство је оставила свом сестрићу. И данас је један део Музеја приватно пребивалиште наследника. Други грофичин сестрић, песник Рафаел де Леон, о кући грофице Лебрихе написао је следеће стихове:
„Ноћу, под месечином
замишљена, кућа ослушкује
у тишини разговор
Севиље и Рима...”
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
