Архива
Многима је промакло да су у фебруару шесторица астронаута посетила Марс и да су тројица провела једанаест дана на његовој површини, на коју су три пута излазили, па се сада с осталом тројицом, која су их чекала на орбити, враћају на Земљу
време док читате овај текст, према Земљи јури међународна васионска летелица „Марс 500” са шест чланова посаде, на повратку из прве човекове посете Црвеној планети. Путовање кроз свемирско пространство започело је 3. јуна 2010, а завршиће се 5. новембра ове године, после 520 дана лета. Летелица је у орбиту око Марса стигла 2. фебруара, после 244 дана путовања. Десет дана касније тројица астронаута у Марсовом модулу спустила су се на површину да би обавила опсежан програм истраживања, с три изласка на површину ради прикупљања узорака. Друга тројица астронаута остала су у летелици на орбити и тамо сачекала повратак прве тројке 23. фебруара. После четвородневног „карантина” и још толико дана припрема, шесторка је 3. марта увече кренула на готово 250 дана дуг повратак на Земљу.
УДИЦЕ С НОВОГ БЕОГРАДА
Михајло Пантић (1957, Београд) прозни је писац, критичар, професор на Филолошком факултету, уредник у издавачким кућама и часописима. У књижевности се појавио осамдесетих година прошлог века и до данас објавио више од тридесет књига студија, есеја, књижевних критика и антологија. Објавио је осам књига прича од којих су неке – попут „Вондера у Берлину”, „Новобеоградских прича”, „Седмог дана кошаве” и збирке „Ако је то љубав” – постале бестселери. Добитник је мноштва награда, али је посебно поносан на своје риболовачке подухвате о чему је, поред осталог, објавио и антологију „Читање воде, српске приче о риболову”.
Шта се дешавало с погинулима после великих и крвавих битака? Како су сахрањиване масе људи после епидемија...
вака цивилизација испуњена је на свој начин пијететом према умрлим и стара се да њихов одлазак с овог света буде обележен с поштовањем и достојанством. Међутим, услед околности које морају да се сврстају међу ванредне, понекад се догађа да живи или, можда је тачније рећи преживели, једноставно нису у стању да на прави начин сахране упокојене. У том случају, најчешће за време великих епидемија или ратних страдања, погинули остају несахрањени а њихова тела изложена на милост и немилост врућине или хладноће, кише или снега, грабљивих птица или животиња стрвинара.
Тако је, на пример, било за време чувене куге у VI веку, која се назива „Јустинијанова”, јер се десила за владавине цара Јустинијана I Великог (527–565), или „Прокопијева”, по имену историчара који ју је подробно описао. У Цариграду, 542. године, за време велике смртности, гробари нису стизали да посахрањују мртве, па су их бацали у део града који се зове Сике, смештен на северној страни залива Златног рога. У кварту смештеном на супротној страни залива, међутим, данима се осећао ужасан смрад распаднутих људских тела.
Бранко В. Радичевић (1925–2001) наш књижевник, песник, романсијер, новинар и дечји писац. У раној младости, током Другог светског рата, још као шеснаестогодишњак, био је партизански курир Ратка Митровића. Одведен је у логор у Смедеревској Паланци, где се тешко разболео, једва преживео, и тек онда наставио школовање у чачанској Гимназији. После рата једно време живи у Сарајеву, где почињу његови стваралачки дани. Сели се у Београд, где завршава Правни факултет.
Стваралаштво му садржи и преко сто наслова песама, приповедака, романа и књига за децу. Истраживао је и споменике – „крајпуташе” (крајпуташи – његова реч), направио је и две монографије о сеоским споменицима – крајпуташима. Био је и велики истраживач и познавалац српског језика.
Најпознатија дела су му „Песме о мајци”, „Прича о животињама”, „Са Овчара и Каблара”, „Војничке песме”, „Поноћни свирачи”, „Сељаци” и „Антологија српског песништва”. Активан је у књижевном и друштвеном животу до пред крај живота. Велики успех стиче и његово последње дело „Сујеверице”.
Добитник је Вукове, Седмојулске и награде „Политикиног Забавника”.
Озлојеђен избором свога сина, бивши владар се на дан венчања Александра и Драге Обреновић обратио цару Фрањи Јосифу с молбом да се сахрани на тлу Хабзбуршке монархије. Жеља му је испуњена само шест месеци касније
... мозак неандерталца био је већи од мозга савременог човека
... на Новој Гвинеји говори се више од 700 домородачких језика што је трећина укупног броја језика на свету
ПОВРЕДА КОЈА ОДАЈЕ
СЛАТКА ПАВЛОВА
