Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




ГОВОР БИЉА – БОСИЉАК
Богородичино цвеће
Мало је обичаја код нас у којима ова лепа и миришљава биљка нема важну улогу. Уз то, има и лековита својства, а надахнула је и многе познате уметнике                                    
За лик Изабеле сликару Ханту за модел је послужила његова супруга Фани


    Велики српски природњак Јосиф Панчић 1873. године пише о босиљку: „...Ово је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему ће зар бити узрок тај, што босиљак прати Србина кроз све озбиљне прилике у животу: од рођења, где се младенцу кита босиока у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука, струк босиока на гроб посади..."
    Тачност ових навода видимо у обичајима који су се до данас задржали у појединим крајевима Србије. Постоји обичај да се од босиљка новорођенчету прави крст на челу, а одсечени прамен дечије косице чува уплетен у босиљак. Тканиница којом се опасује млада при удаји кити се босиљком на три места. У неким крајевима постојала је капа, такозвани смиљевац, која се плела од смиља и босиљка (веома је честа веза ове две биљке), а коју је млада морала да носи четрдесет дана по венчању.


Живот пише драме
ОПАКА БЕЛИНА БЈЕЛАШНИЦЕ
У једном тренутку, док сам се вукао на зачељу колоне, сачекала ме је Љиља и врло узнемирено питала да ли уопште имам представу где смо ми сада. При светлу батеријске лампе отворио сам планинарску карту...

   Крајем новембра 1989. године, београдско планинарско друштво „Железничар” приредило је вишедневни излет на Бјелашницу код Сарајева. Обезбеђен је смештај у планинарском дому „Станари” (1585 m). Већи део групе, с вођом Ламбросом Худелудисом Худинијем, кренуо је ка циљу из Пазарића уобичајеном стазом преко Шавника и Подградине, а само нас деветоро, с вођом Станишом Б. Јовановићем, изабрало је прилаз од Бабиног дола (1300 m) узбрдо до највишег врха Бјелашнице (Опсерваторија на 2067 m), па низбрдо до Станара.


За читање и уживање - Арсеније Дамаскин
НЕПОПРАВЉИВИ СЕЛЕМАНИ
Арсеније Дамаскин рођен је 1854. године у Темишвару. Завршио је пољопривредну академију у Бону, након чега се вратио на своје имање (Хајдучица у Банату). Друштвени положај омогућио му је да се прикључи ондашњој плејади истраживача и ловаца (Самуел Телеки, Оскар Војнић, Геза Латиновић, Шандор Алвинци, Феликс Харнокурт, Федор и Михајло Николић, Емил Талијан, Балинт Фернбах). Утиске са свог афричког путовања описао је у књизи „А maszáј fennsikon”, издатој 1906. године. Умро је у шездесетој години у Будимпешти.


    Тропске кише углавном брзо престану да би изнова припекло сунце. У логору влада велика пометња. Све што је покисло качи се на ужад или простире по земљи, да се осуши. Захваљујући свом троструком вуненом ћебету, брзо се загревам и опет сам на ногама.   Прелазим поток преко импровизованог моста (положено дебло) и успињем се на оближњи усамљени брежуљак. Након обилне хладне кише долину местимично покрива беличаста измаглица. С десне стране, ка северу, оштро се истиче планински ланац. Енгаре Најроби кривуда ка истоку попут зелене змије кроз пустињу, све док се не изгуби у прашуми на југоистоку од Килиманџара.


Београд кога више нема
Путовање у Белиград

Хроничар је записао да престоница издалека наликује „некој огромној и отежалој звезди, прилеглој на кратки одмор”.


Хогар



ЈЕСТЕ ЛИ ВЕЋ ЧУЛИ ДА...

… комарац има 47 зуба.                                      



Ма шта кажеш

„ЛУДА” ГЛАВА МИРОСЛАВА                   



Писали сте

РИЈАНИНА ПЕСМА

Зовем се Ксенија и твој сам велики обожавалац. Не пропуштам ниједан број „Забавника”. Све похвале за књиге „Живот пише драме”. Одличне су.
Поклоник сам поп певачице Ријане, па вас стога молим да објавите текст Песме „Rehab”.

Верна читатељка из Берана
КСЕНИЈА
xenia249@yahoo.com