3320 25. 9. 2015.
ХОМЕР ЈЕ ВЕЧАН
ЗЛАТНА СЛОВА НА ЗМИЈСКОЈ КОЖИ
 |
У историјама античке књижевности већ су се одомаћили и изрази настали од Хомеровог имена а означавају одређене појаве или групације песника. Тако су, на пример, „хомериди” својеврсни потомци грчког песника. Реч је о породици певача на острву Хиосу који су с колена на колено преносили Хомерове песме или дела настала у његовом духу. Једноставније речено, „хомериди” су они који су народу певали Хомерове песме. Истовремено, постоји и појам „хомеристи” који обухвата Хомерове подражаваоце, попут чувеног римског песника Вергилија. Осим тога, синтагма „хомерски смех” означава смех којим се код Хомера смеју богови, то јест грохотан смех.
Време настанка Хомерових епова било је предмет неслагања код историчара античке књижевности и у више наврата померано је у даљу или ближу прошлост. Тако се сматра да су „Илијада” и „Одисеја” данашњи облик добиле у 6. веку пре наше ере, у време тиранина Пизистрата који је, с прекидима, владао Атином од 560. до 527. године пре наше ере и који је утемељио свеатински празник кад су рецитовани Хомерови спевови.
Међутим, недавно је Ханс ван Виз, историчар с Универзитета у Лондону, изнео тврдњу да су два Хомерова епа састављена око 650. године пре наше ере, дакле читаво столеће касније него што се сматрало. У свом истраживању Ван Виз настоји да покаже како се описи живота у „Илијади” и „Одисеји” тичу Грчке између 700. и 650, а не између 1000. и 800. године пре наше ере, како се раније веровало. Ново гледиште почива на подробном поређењу Хомерових описа кућа, одеће, оружја, оклопа, штитова и утврђења с подацима о материјалној култури оновремене Грчке којима располаже археологија. Ван Виз наглашава да су епови настали током друштвеног преображаја античке Грчке, у раздобљу кад су се сеоска насеља претварала у градове, кад су настајале уређене државе, кад су подизане велелепне грађевине и кад је дошло до успона колонизације и трговине.
Како било, ново истраживање не решава и питање кад је Хомер заправо живео. У сваком случају, остаје да се види да ли ће Ван Визове претпоставке издржати суд научне критике и бити прихваћене или ће се, напротив, придружити читавом низу одбачених претпоставки везаних за „хомерско питање”.
Налик старозаветном пророку
Добро је познато да су Хомерови епови утицали на каснију грчку књижевност и културу и да су их сви на пространом грчком говорном подручју радо читали. Прича се да је Александар Велики испод узглавља увек држао „Илијаду”. Занимање за слепог песника и његове бесмртне епове није јењавало ни током читавог средњег века. Тако је Хомер био највише читан и највише проучаван антички писац у Византији. Штавише, његова дела била су незаобилазна основа византијског образовања, почев од оног основног до подробних и учених коментара његовог дела из пера најумнијих Византинаца.
Можда нико није тако једноставно и сликовито објаснио значај и утицај слепог песника на Византинце као Дион из Брусе који бележи: „Хомер је први песник с којим се свако дете среће, одрастао човек га среће на средини свог живота, а старац као последњег, и из свог богатства он даје свакоме од њих онолико колико могу држати.” Михаило, епископ Ефеса, ученик филозофа Михаила Псела и сјајан коментатор Аристотелових списа, наводи како су ученици у школи напамет учили Хомера, просечни ђаци тридесет, а надарени педесет редова дневно. Главна лектира у основним школама Византијског царства били су Хомер и баснописац Езоп, а тек временом, превладавањем хришћанства, ту долазе и Давидови псалми.
Византијски учитељи и студенти непрестано су били окупирани Хомеровим еповима, нарочито „Илијадом”, која је постала основни текст у наставном програму. Студенти су „наизуст” памтили читаве њене одломке. Василије Велики, један од највећих отаца хришћанске цркве, препоручује деци верујућих у Христа да свакако читају Хомера, без обзира на чињеницу да је он био пагански писац.
У аутобиографији Нићифор Влемид, један од највећих византијских интелектуалаца 13. века, наводи како је од детињства изучавао граматику, Хомерове поеме, Хермогенову „Реторику”, аритметику, астрономију, филозофију, које су му помогле да усвоји „духовне”, то јест богословске науке.
Указом цара Валенса (364–378) из 372. године назначена су четири грчка и три латинска писца са задатком да преписују рукописе за царску библиотеку која је тада бројала чак 120.000 томова. На владарском двору, између осталих, налазили су се и рукописи Хомерових спевова написани златним словима на змијској кожи. Међутим, читаво то рукописно богатство, чија је вредност била непроцењива, изгорело је за време пожара 476. године.
Кад је реч о Хомеру, слика о њему као пророку лагано се обликовала већ у доба антике. То се постизало различитим средствима која нису мимоишла ни његово слепило и божанско порекло. Оваква представа ванвременског, премда нехришћанског пророка, надживела је стари и пренета је у средњи век. Тако у неким византијским рукописима постоје ликовни прикази Хомера који својим ставом и покретима наликује на ликове старозаветних пророка и јеванђелиста. На пример, у једном сасвим некласичном маниру, Хомер је насликан као млад човек с дугом косом у рукопису из 9. века који садржи хомилије, то јест црквене беседе чувеног богослова Григорија Назијанског. Заједно с Орфејем и Хесиодом, он се појављује међу „теолозима” које нападају црквени оци.
Утицај на солунску браћу
Хомерови епови нису могли да равнодушним оставе ни византијске људе од пера. Они су о „Илијади” и „Одисеји” не само помно расправљали и тумачили њихове стихове него су се и трудили да из непресушне ризнице слепог песника позајме стилске фигуре и укључе их у своја књижевна дела. Одмах треба указати на то да је цитирање античких аутора било уобичајено и врло наглашено у византијској књижевности. То је био одраз повезаности с древном грчком културом коју су Византинци, без обзира на чињеницу да је била паганска, на посебан начин осећали као своју. Истовремено, радило се и о жељи византијских писаца да. навођењем одломака или алузија из античких списа, с једне стране увећају вредност сопственог дела, а с друге покажу своју ученост.
Једно темељно и савесно спроведено истраживање на папирусима казује да је извесна осека у цитирању Хомерових дела наступила у епоси касне антике. Тачна рачуница говори да је регистровао 75 одломака „Илијаде” из 3. века, 17 из 4. века, 16 из 5. века, 5 из 6. и само један из 7. столећа. При том су приликом бројања, а ради потпуне објективности, изостављени неки сумњиви папируси из 2. и 3. века.
Хомера нису заобилазили ни учени црквени оци, па је тако у 5. веку Кирил Александријски, који једва да наводи његово име, био под утицајем филозофа стоичке школе и у Хомеровим делима видео је симболе порока и врлина или метонимије елемената космоса. Није без значаја ни чињеница да је он ретко полемисао против политеизма античког песника. Византијски историчар Теофилакт Симоката с почетка 7. века, премда ревносни хришћанин, високо је ценио Хомера и често га цитирао. За разлику од Симокате, његов млађи колега по перу, хроничар Јован Малала, одлучно одступа од Хомера и даје реалистично објашњење многим митолошким епизодама. Највећег античког песника нарочито је уважавао и један од „солунске браће”, Константин, у монаштву назван Кирил (Ћирило), који је изумео прво словенско писмо глагољицу и с братом Методијем ширио хришћанство међу Словенима.
Међутим, како су векови протицали, а нарочито почев од 9. и 10. столећа, занимање за Хомера и његове епове све је више расло. Због тога не треба да изненађује чињеница да најстарији рукопис „Илијаде”, који се чува у Библиотеци светог Марка у Венецији, потиче управо из последње четвртине 10. века. И најстарији рукопис „Одисеје”, који се данас налази у Фиренци, такође потиче из 10. века.
С оживљеним занимањем за Хомера у списима византијских писаца све више расте број цитата из његових спевова. Тако, на пример, Михаило Псел, византијски филозоф, државник и историчар 11. века, у историјском спису има преко 60 „позајмица” од Хомера. Никита Хонијат, византијски историчар који пише у првим деценијама 13. века, у свом делу доноси чак 134 навода из „Илијаде” (неке и по више пута) и 58 из „Одисеје”, док је следећи по броју на његовој листи цитираних античких аутора Лукијан који је наведен „само” 24 пута.
 |
Учени људи су у разна времена и на различите начине писали коментаре на Хомерове епове. Историчари византијске књижевности бележе неке од њих који су деловали у 6. веку. Ипак, најважнији научници који су се бавили Хомером у Византијском царству потичу из 12. века и каснијих времена. Тако је угледни црквени великодостојник и писац Евстатије, митрополит Солуна у завршним деценијама 12. века, саставио велики коментар на Хомерова дела. Познати су коментари које је написао Евстатијев савременик Јован Цецес, византијски песник 12. века.
У својим коментарима Евстатије Солунски користио је народни језик свог времена и, како би објаснио епска збивања, ослањао се на обичаје сељака и грађана и недавне догађаје. Сматрао је да је Хомер припадао том свету, не осећајући разлику између прошлости славног песника и свог властитог времена. За разлику од Евстатија, Јован Цецес је у тумачењу више био усмерен на то да попуни празнине у Хомеровој приповести и открије историјске, моралне и космологијске алегорије. Нема сумње да је Јован Цецес неизмерно ценио Хомера, али то не значи да понекад није настојао да се с њим надмеће.
Међу осталим коментаторима Хомера били су Исак Комнин Порфирогенит, млађи син цара Алексија I Комнина (1081–1118) и Георгије Лакапин. Манојло Мосхопул је негде на размеђу 13. и 14. века саставио парафразу две прве књиге „Илијаде”. Приповест о Тројанском рату подстакла је машту народних писаца као што је био Константин Хермонијакос, песник из прве половине 14. века. Он је сачинио текст познат као „Превод Илијаде”, мада није реч о преводу спева нити неког другог дела, већ о својеврсном пабирчењу које је требало да садржај Хомерових рапсодија учини општедоступним. У своје дело укључио је стихове „Илијаде” и неке Цецесове коментаре.
Помен Хомера, као „највећег од песника”, нашао се чак и у једној судској пресуди. Реч је о акту који је саставио Јован Апокавк, митрополит Навпакта (1199/1200–1232), града на северној обали Коринтског залива. Угледни црквени великодостојник развео је брак двоје младих супружника које су родитељи венчали пре узраста дозвољеног канонима и световним законодавством. Говорећи о женама, позива се на Хомера, за кога каже да је „највећи од песника”, и алудира на његове стихове из „Одисеје” (XV, 20-23): „Знадеш и сам у женским грудима какво је срце; она ће ономе кућу да кући за кога је пошла, па се раније деце и својега ранијег мужа што је већ умро, она и не сећа, не пита за њих.”
***
Занимљиво је напоменути да се у 9. веку из Цариграда знање о Хомеру пренело у Багдад, у арабљански свет. Што се тиче латинског света западне Европе, од нарочите важности био је Крит који су после Четвртог крсташког рата (1204) држали Венецијанци. С овог острва у источном Средоземљу је Франческо Барбаро добио рукописе „Илијаде” и „Одисеје” и послао их у Италију. Франческо Петрарка, знаменити италијански песник 14. века, почео је да учи грчки, између осталог, како би могао да чита Хомера. Учитељ му је био Варлаам, грчки калуђер из Калабрије, у јужној Италији. Међутим, из неког разлога бриљантни лирски песник није много напредовао у савладавању Хомеровог матерњег језика, саплитао се већ на основним знањима. Ипак, кад су му донели рукописе славних спевова, у немогућности да их сам чита, само их је узбуђено пригрлио.
Чувени папа Пије II (1458–1464), иначе претходно познат као интелектуалац Енеа Силвио Пиколомини, сав ужас хришћана на вест о османлијском заузимању Цариграда, у мају 1453. године, преточио је у најсажетији епитаф царству које је потонуло у мутне воде историје, означивши пад византијске престонице на Босфору и нестанак Византије као „другу смрт Хомера и Платона”.
Кад се ове чињенице имају у виду, сасвим је јасно зашто енглески економиста и новинар Валтер Багехот (1826–1877) каже: „Човек који није читао Хомера наликује човеку који није видео океан”.
Аутор:
Радивој Радић
Илустровао:
Драган Максимовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Thu, 13/09/2012 - 20:03
#1
overwatches
Seems as if a squander. Filter systems locate th patek philippe replicas . tag heuer replica watches for sale Tickets: Fashionable backpacksFive Straightforward Measures To Generating your Low Cost Wedding Ceremony Favors By: Siandasein | 2012 - Many brides ponder if inexpensive wedding mementos will look, okay, Reasonably priced! But the reality is, You"ll find some genuinely easy items do to both acquire, Spice up, Or make your personal inexpensive nuptial favors that can leave a long-las. Labels: Cross purse hangerWhite Shirts for males! near rolex yachtmaster replica : Mayank | 2012 - White shirts have turned stable in mens wardrobe. fake patek philippe watches for sale When you get baffled by what to wear to your office or an evening party, A white shirt can always be the best longterm option. To know how you can put on your white shirt differently on various occasions
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
