Архива
Византијски учитељи непрестано су препоручивали епове „највећег од песника”, нарочито „Илијаду”, која је постала основни текст у настави и коју је, по легенди, Александар Велики увек држао испод узглавља
У свакој енциклопедији, почев од оних најопштијих и најсажетијих до посебних, усмерених на античку књижевност, можемо да прочитамо како је Хомер, најстарији хеленски и европски песник, током читаве антике поштован као творац „Илијаде” и „Одисеје”. Као време кад је живео наводе се 9. или 8. век пре наше ере. Према предању, био је слеп, а домовина му је вероватно била јонска Мала Азија. Као место његовог рођења наводи се град Смирна, а радио је на острву Хиосу у Егејском мору. Уз напомену да се о његовом животу не зна готово ништа обавезно се додаје да су и ти ретки подаци заправо митолошки. Било је чак и мишљења да су наведени епови дело више песника и да Хомер није ни постојао, али данас превладава гледиште да су оба спева ипак потекла од једног истог поете. Отуда не треба да изненађује да је такозвано хомерско питање једно од најзагонетнијих у историји књижевности. Како било, Хомер с разлогом слови као један од највећих песника светске књижевности.
Најчитанији музички и позоришни критичар своје генерације, „савест Енглеске”, визионар и мистик, социјалиста и идеалиста, а истовремено циник и оштар критичар друштва, у савременој историји ипак је остао најпознатији као драмски писац
Џорџ Бернард Шо рођен је у Даблину 26. јула 1856. године, као треће, најмлађе дете Џорџа и Лусинде, шеснаест година млађе од супруга. Породица Шо припадала је нижем ирском протестантском племству. Џорџ старији био је неуспешан трговац и тежак алкохоличар, па је породица живела у такозваном отменом сиромаштву (кованица којом се жели рећи да су живели тешко, с мало средстава, али не баш у беди). Управо због очеве склоности ка алкохолу, Шо млађи одлучио је да живот проведе као трезвењак. Са званичним образовањем, Бернард је завршио у шеснаестој години. Потом се окушао као агент у агенцији за продају земљишта али, иако је савесно обављао свој посао, никада га није волео и убрзо га је напустио.
Родитељи, рођаци, пријатељи и читава мала заједница, од искона до данас, увек кад се роди принова, новорођенче, знатижељно се питају: какво ће то дете бити кад стаса и постане човек, добар или рђав, јунак или кукавица, богат или сиромашан, срећан или несрећан?
При рођењу детета наши су преци пажљиво разгледали тек рођено дете и при томе су посебно строго пазили на неке необичне знаке: на пример, да ли је оно рођено у кошуљици, с белегом или с косом итд, јер то су, по веровању, знамења, особина личности детета, као и његове добре или рђаве судбине.
Посебно се обраћа пажња да ли је дете рођено у „кошуљици”. Пре почетка порођаја, по правилу, „водењак” прсне и порођај се лакше одвија потпомогнут изливом течности из водењака. У ретким случајевима, међутим, дете се рађа обавијено плодовим овојцима које народ назива „кошуљицом”. Овако, у кошуљици („кућици”, „марами”) рођено дете свакако изазива страх код присутних и оставља мистичан утисак на околину. Осим тога, тако рођено дете има мање изгледа да преживи, па ако преживи, то онда, несумњиво, значи да је оно јаче од друге деце. Све то даје извесну искуствену подлогу за развој многих веровања о чудесним особинама деце рођене у „кошуљици”.
На највишој тачки Дедињског брега у Београду налази се оаза историје, успомена и зеленила – дедињски краљевски дворови!
ПЛАВА СВЕТЛОСТ
Молим вас да ми објасните због чега ведро небо, море и океани имају плаву боју.
МАРКО
Гроцка
