Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Интернет уме и да заболи


ШЕРУЈ ОСМЕХ, ЛАЈКУЈ ЉУБАВ,




Веровали или не, истина је: у одељењу од 30 ученика, двадесетак ризикује да постане жртва дигиталног насиља



д када постоји интернет, живот на Земљи немерљиво је лакши и квалитетнији. Интернет повезује људе и њихово знање чини доступним сваком у свако доба дана и ноћи на сваком месту планете. Зато је и разумљиво што је брзо и радо прихваћен и што је постао обавезни састојак свакодневице. Међутим, дешава се да људи понекад злоупотребљавају његове могућности, користе га да некога намерно уплаше, увреде или понизе. То се, као
свака злоупотреба, угрожавање и повређивање, сматра насиљем. Ова врста, насиље у коме људи користе интернет као средство да повреде друге, названа је дигитално насиље.   Од свих врсти насиља на свету, ово је најмлађе – постоји колико и интернет, од 1969. године. Има га свуда у свету, негде више, негде мање, у зависности од присутности мобилних телефона, камера, рачунара и сличних електронских уређаја. Свесни последица дигиталног насиља, људи покушавају да се заштите најчешће подучавањем корисника интернета и залагањем за његово правилно коришћење. С том намером, сваког првог уторка у фебруару, у свету се обележава Дан безбедног интернета. Овог фебруара прослављен је десети пут.
    Најчешће жртве насиља су млади. Логично, зато што је дигитална ера њихова ера, сви су они такозвана генерација дигиталних урођеника, и њима је тај језик други матерњи језик. Дигитално насиље разликује се од насиља у стварном свету. Немогуће га је ограничити, шири се као вирус, невероватном брзином може да се створи на свакој тачки планете. Ако, на пример, желите да другарици која вам се замерила узвратите истом мером, у стварном свету ви ћете јој рећи шта мислите о њеном поступку и ваш сукоб ће се ту и завршити. Али, ако то исто напишете на вашој фејсбук страници, о томе ће сазнати сви ваши виртуелни пријатељи и сви пријатељи тих ваших пријатеља. Приватни сукоб између две особе добиће непотребно велике размере. Затим ће ваши пријатељи на својим фејсбук страницама коментарисати вашу поруку и створиће се велика група противника другарице с којом сте до тада само ви били у сукобу.

                                            Непознати пријатељи


   Да дигитално насиље постоји и међу ученицима у Србији, откривено је захваљујући „Школи без насиља”, п
рограму који од 2005. године спроводе Министарство просвете и Уницеф с намером да смање вршњачко насиље у школама. Наиме, међу одговорима на питања која су се односила на претње и увреде послате СМС-ом и снимање мобилним телефоном појавиле су се назнаке које су указале на потребу да се детаљније истражи могуће постојање злоупотребе интернета. С том намером, у новембру прошле године Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Уницеф, уз подршку предузећа „Теленор”, покренули су пројекат „Зауставимо дигитално насиље”.
    Истраживање је спроведено у 17 основних и 17 средњих школа на подручју Србије. У њему су учествовали ученици четвртог, шестог и осмог разреда основних школа и ученици другог, трећег и четвртог разреда средњих школа и гимназија. Осим њих, у истраживање су укључени и наставници и родитељи. Сви су учествовали анонимно. Циљ истраживања је спречавање злоупотребе дигиталних медија и подизање свести о њиховој улози и значају у савременим условима живота. Овог првог уторка у фебруару, на Дан безбедног интернета, приказани су резултати тог истраживања на округлом столу чији су учесници били ученици основних и средњих школа из Србије. Парола овог скупа била је исписана смајлићима, дигиталним знацима: „Шеруј осмех, лајкуј љубав, хејтуј хејт”.

                  
                               Да ли су млади свесни опасности које их вребају у виртуелном свету?

     
Податак да рачунар користи 97 одсто средњошколаца и 95 одсто ученика старијих разреда основне школе није изненадио. Очекиван је и висок проценат оних који свакодневно користе интернет: 90 одсто средњошколаца и 80 одсто основаца. Међутим, резултати који се тичу дела истраживања о изложености ученика могућим ризицима на интернету, одговарају „Забавниковој” рубрици „Веровали или не”. На пример: 71 одсто средњошколаца прихвата непознате особе за пријатеље на друштвеним мрежама, најчешће је то фејсбук. То значи да у одељењу од 30 ученика њих двадесетак ризикује да на овај начин постане жртва дигиталног насиља. Затим, 56 одсто средњошколаца у вези је путем чета са особом коју не познаје лично већ ју је упознао путем интернета, 47 одсто њих су на профилу или блогу остављали личне податке, а 15 одсто ученика прихватило је позив да се сретну са особом коју су упознали на интернету. То значи сваки пети ученик средње школе у малочас поменутом одељењу од 30 ученика! Ништа мање не забрињава ни податак да је сваки трећи ученик у том одељењу сниман камером мобилног телефона у приликама које му не одговарају, и да се исти тај податак тиче и основаца!
   Према проценама наставника, дигитално насиље присутније је и учесталије него што то ученици говоре. Ако се упореди број ученика који су изјавили да су претрпели дигитално насиље и број ученика који су се обратили наставницима за помоћ, мање је ученика у другој групи.  Две трећине испитаних родитеља сматра да је најважнија улога родитеља у савладавању тешкоћа дигиталног насиља
.
   Учесници поменутог округлог стола „Шеруј осмех, лајкуј љубав, хејтуј хејт” били су ученици Зрењанинске гимназије, Медицинске школе из Земуна, Друге економске школе из Београда, гимназије „Свети Сава” из Београда, Економско-трговачке школе из Крушевца, основних школа „Вожд Карађорђе” из Јакова, „Мирослав Антић”
из Београда, „Сава Керковић” из Љига, и „Филип Филиповић” из Београда. Причали су о свом сазнању и личном искуству о дигиталном насиљу, о слици коју о себи остављају и о начину на који прихватају пријатеље на друштвеним мрежама.

                                                 Пажљиво бирајте!

   Млади су свесни опасности које их вребају у виртуелном свету, али и своје недовољне моћи да се заштите. Кажу да постану свесни насиља на интернету тек кад га сами доживе.
   „Мислим да сви знамо које су последиц
е насиља на интернету, али их занемарујемо и постанемо их свесни тек када их осетимо на својој кожи. Тада тек видимо шта ми чинимо другима. Зато треба што више говорити о последицама, како бисмо их постали свесни”, рекао је један ученик.



   „Важно је знати да врло лако свако од нас може да постане жртва”, додао је његов колега.

    „Најчешће жртве су они који се не уклапају у већину”, прокоментарисао је један средњошколац.
   „Неки непромишљени коментар нечије фотографије може да произведе да велике групе причају о тој особи, да је вређају и да та особа остане обележена током целог школовања”, рекла је једна ученица.

    Сви су се сложили да на друштвеним мрежама остављају приватне податке: број телефона, адресу, вести о пријатељима, породици, личне фотографије. Ти садржаји лако се шире, не зна се ко ће их и на који начин употребити. Нешто што је једном послато интернетом, заувек је ту, немогуће је надзирати кретање тог садржаја.
   „Моја другарица је поставила моју ф
отографију на један сајт без мог знања. И сви су могли да виде оно што мени није одговарало”, открила је једна девојка.
   Веома жива расправа развила се поводом начина како се прихватају пријатељи на друштвеним мрежама.
   „Ако не познајем особу која би хтела да ми буде пријатељ, прво погледам да ли имамо заједничке пријатеље па се код њих распитам о тој особи. Ако ми они испричају ствари које ми одговарају, и ако ми се фотографија на профилу допадне, ја је онда прихватим за пријатеља”, испричала је једна девојка.

    Шта је наравоученије? Дигитално насиље подједнако је снажно као и физичко. Слика коју о себи поставите на друштвеној мрежи биће доступна стотинама хиљада људи. Пажљиво бирајте пријатеље у виртуелном свету, исто као што их бирате и у животу зато што „пријатељи” са фејса могу да вас повреде исто као и у животу.
                                                                                                              Фотографије
                                                                                                                            Уницеф Србија
                                                                                                    /  Зоран Јовановић  Мачак




Аутор: 
Соња Ћирић
број:
Предраг
Слика корисника Предраг's
User offline. Last seen 2 years 3 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 17/06/2009
ovo je neverovatan tekst
ovo je neverovatan tekst