3320 25. 9. 2015.
Разумете ли живину?
КОКОШИЈЕ
Да ли коке које свој кратак век проводе на великим живинским фармама, заправо вапе, тражећи помоћ?
а ли је неко имао прилику да извесно време проведе поред кокошињца? Неки читаоци „Забавника” свакако уживају у тој изузетној предности да имају сопствени кокошињац, а ко зна, неки можда и читаву фарму кокошака. Поједини свакако нису никада видели кокошке на окупу, потпуно осуђени на градске услове живота. У сваком случају, онај ко се дуже време задржи у живинарнику, односно кокошињцу, могао би да доживи неки облик акустичне трауме. Једноставно, живина је прилично гласна. Чини се, све гласнија! Петлови кукуричу, кокошке кокодачу, пилићи пијучу... Донедавно се нико није питао шта то желе да саопште. Али када је људска суровост према домаћим животињама прешла границу, онда се нешто променило...
уку на срце, глас је средство којим се и живина (баш као милозвучни славуји) споразумева. Стручњаци – агрономи, али и они који се баве акустиком и анализом звука – усредсредили су се последњих година да најзад схвате шта то кокошке и петлови заправо желе да саопште. Приметили су да у различитим приликама живина користи посебне гласове и ритмове, да се висина тонова разликује, баш као и трајање... Да ли то чине намерно? Циљ је заправо да се утврди јачина стреса који живина доживљава у инкубаторима и на великим фармама. Јер, већ на први поглед јасно је да свој кратки живот проводе у најстрашнијим условима.
Извесно је да коке све више подижу глас и да је он све пискутавији
екло би се да раније није постојала толика брига о „психичком” здрављу животиња. Истини за вољу, ни пољопривредна производња није била тако масовна. Између осталог, кокице су живеле на фармама, у кокошињцима где су имале довољно места да се шеткају и шепуре по двориштима. После бројних документарних филмова који показују како заправо живе данашње коке и пилићи, притужби да су кокошињци препуни, ствари су полако почеле да се мењају. Сви су видели те огромне кавезе где живини поткресују крила како би заузимала што мање простора, да им чак засецају кљунове... Шта све није човек у стању да уради ради боље и веће продаје и зараде?На Пољопривредном факултету у Џорџији (САД), на катедри за живинарство, већ неколико година проучавају начине на које би се могао побољшати живот кокошака. Поред осталог, научници су уз помоћ сарадника са Техничког института покушали да дешифрују говор живине. Шта то, и да ли уопште, кокошке покушавају да кажу кокодакањем? Да ли се жале на свој кратки и мукотрпни живот? Тако су почела снимања у најразличитијим условима. У инкубаторима, на великим фармама где кокошке читав живот проводе збијене једна крај друге, у лабораторијама, по двориштима, на вишој или нижој температури... Да би „ухватили” неко значење кокодакања, упоређивали су све особености тонова кокодакања, пијукања и кукурикања. Посебан рачунарски програм требало је да покаже, бар донекле, о чему живина „говори”.
една од тешкоћа била је да се на великим фармама одстрани шум који праве вентилатори као и шум кљуцања хране. За сада, нико није успео да разуме о чему причају кокошке, нити да успостави везу између звукова које производе. Извесно је да оне све више подижу глас. Кокодакање постаје све пискутавије. Да ли је то знак да се не осећају баш добро? Или у општој буци покушавају једни друге да надјачају? Уосталом, као што бива и међу људима.
Уколико човек размишља о животу на такав начин, о томе шта се све у природи збива да би се напунила једна самопослуга, онда све добија другачије значење. Одједном се сетимо загађених река и океана и суровог односа према домаћим животињама. Одавно је дошло време да помислимо како је дошло време да се понашамо само као потрошачи без трунке савести.
Аутор:
М. О. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Fri, 15/06/2012 - 09:34
#1
Није присутан
Одличан текст.
Одличан текст.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
