Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Важан музички сведок


ДИЛАНОВА ЕЛЕКТРИЧНА ГИТАРА

Ј
унак наше приче, Џо Бојд, учествовао је у стварању појма рок музика


одио се пре 69 година у Бостону. Још као клинац показивао је љубав према музици када је са својим старијим братом знао напамет све музичке емисије чије таласе је „хватао” њихов стари транзистор. Како је потицао из образоване породице, чинило се логично да упише неки угледни колеџ, а мало их је на таквом гласу као Харвард.  Иако је средином шездесетих и дипломирао на Харварду, Бојд је уместо добре плате и досадног посла у некој великој корпорацији, желео много више од живота. Тако је већ 1964. почео да ради за концертног промотера Џорџа Вајна, с којим је приређивао концерте америчких џез музичара у Европи. Између осталих, Бојд је тада радио с Колеманом Хокинсом, Стеном Гецом, а био је задужен и за европске свирке Мајлса Дејвиса.    Ипак, џез није био прва Џоова љубав. Оно што га је највише покретало била је фолк музика. Још као студент на Харварду посећивао је месне пабове у којима се окупљао свет који гаји љубав према протестној фолк песми. Акустична гитара, бунтовнички став као и бес против ондашњег хладног рата, биле су ствари које су у Бојду пробудиле жељу за истраживањем америчког фолк наслеђа.
    Следеће године укључио се у приређивање Њупорт фолк фестивала, места на коме се скупљао сам крем тадашњих фолк музичара. Оно што се те године десило на Њупорту, ушло је у анале популарне музике.


                                                   Њупорт 1965.

Џоан Баез и Боб Дилан на Њупорт фолк фестивалу

    Боб Дилан био је један од учесника Њупорта 1965. године. Иако је још тада важио за пргавог музичара, нико није могао да претпостави какав ће одјек имати његова одлука да акустичну гитару те вечери замени електричном. Бојд је био сведок свега тога и стајао је само неколико метара од Дилана. У једном разговору који сам водио са Бојдом прошле године, овако је он својим речима описао то чудесно вече:
    „С обзиром на то да сам 1963. такође био међу публиком на Њупорту, још тада сам приметио да звук није био добар, да је све звучало прилично тихо, тако да када сам се прикључио фестивалу две године касније, решио сам да дам све од себе да звук буде добар. Те, 1965. године први пут смо имали тонске пробе пре концерата, и управо на њима сам видео шта ће Дилан урадити те вечери и одмах нам је било јасно какав ће то одјек имати. Тих година фолк музика се свирала искључиво на акустичним инструментима, док су се електричне гитаре углавном везивале за поп групе чије песме су се налазиле на топ листама – електрична гитара тада је за многе била симбол комерцијалне музике.   Другим речима, ниси морао да будеш геније па да још на тонској проби схватиш да ће Дилан подићи велику прашину тим концертом. Још када су Дилан и његов бенд изашли на бину с електричном гитаром, електричним басом, бубњем и клавијатурама људи су већ тад почели да их гледају изненађено, а када су на свим тим инструментима гласно засвирали, имали сте осећај као да је у публици експлодирала бомба. А својски сам се потрудио да се све лепо чује, то јест да не буде тихо.
    Дилан те вечери није покушавао да угоди било коме, био је обучен скроз обично, није се трудио да буде секси, музика је била толико гласна да нисте могли да разумете шта пева, а чак и да јесте, значење речи које је певао – нисте. У публици није постојала равнодушна особа, сви су били изненађени, шокирани, узбуђени, одушевљени. Ја сам био узбуђен и одушевљен у исто време. Нема сумње
да је тај концерт био прави окршај генерација.

„Pink Floyd” на почетку каријере
   
   Те вечери био сам свестан да се дешава нешто велико. Термин „рок” није се готово уопште користио тих година. Постојао је „rock and roll”, тако су звали Чака Берија и Литл Ричарда, термин поп којим су описивали „Битлсе”, али рок се није користио. Чак су и „Rolling Stones” означавали као мешавину попа и ритма и блуза. Дилан је те вечери започео оно што је само две године касније постало уобичајено с појавом група као што су „Led Zeppelin” и „Grateful Dead”. По мом мишљењу, термин „рок” рођен је управо те вечери на Њупорт фестивалу 1965. године.

                                     Познанство са Сидом Беретом

    Након тог Њупорта, Бојду се смучило стање параноје у Америци, а како се рат у Вијетнаму такође распламсавао, одлучио је да се пресели у Лондон, у коме живи и данас. По доласку у Енглеску, почео је да се занима за продуцентски посао и проводио је све више времена у студију.   Такође, био је сувласник лондонског клуба „UFO” у коме су се скупљали млади које је уједињавала љубав према музици, миру, слободи и лаким дрогама. Управо је у свом клубу упознао Сида Берета, једног од чланова тад мало познатог бенда „Pink Floyd”.


  
   Захваљујући том познанству десио се један од првих Бојдових продуцентских послова. Џо Бојд је 1967. године продуцирао први сингл групе „Pink Floyd” који се зове „Arnold Layne”. Сингл је скренуо пажњу медија на овај млади бенд и одмах након што се песма завртела по британским радио-станицама, „Pink Floyd” су потписали уговор с великом издавачком кућом, чиме су добили и нове продуценте. То је значило да ће име Џоа Бојда још једном ући у историју, овог пута као првог продуцента, данас већ славне, групе „Pink Floyd”.

                                      Сарадња са Ником Дрејком

    Крајем шездесетих година Бојд је дошао у везу с даровитим али непознатим музичарем Ником Дрејком. Био је задивљен Никовим начином свирања акустичне гитаре, а посебно је био очаран његовим гласом. Њих двојица заједно су радили на прва два Никова албума „Five Leaves Left” и „Bryter Layter”. Први је обојен гудачима и оркестрираним звуком, док је други ближи поп жанру, понајвише захваљујући дувачима, и клавиру који је свирао Џон Кејл, некада члан групе „Velvet Underground”. Бојд је Ника одувек називао перфекционистом. Када су снимали његов први албум, на коме је учествовао оркестар, Џо је морао више пута да моли људе из оркестра да поново или мало другачије одсвирају неки део песме, али не и Ника, који је готово цео албум одсвирао из првог покушаја, без грешке.
Након што је снимио Ников први албум, Бојд је имао неограничено време за продукцију и постпродукцију. Трошио је буквално десетине сати ни би ли звук ове плоче учинио што ближим савршенству. Данас албум „Fives Leaves Left” важи за један од најлепших деби албума прошлог века, а поред очигледног и огромног дара Ника Дрејка, нема сумње да је тој титули умногоме допринео и сам Бојд. Уосталом, какав резултат може бити када се на истом задатку нађу двојица тако даровитих перфекциониста?

                                          Од продуцента до писца

    Осамдесетих година Бојд је сарађивао с групом „R.E.M.” и британским музичарем Билијем Брегом, но он се сећа тог времена с горко-слатким укусом у устима. Како сам каже, тада је почео да осећа притисак великих кућа којима је био важнији готов производ него квалитет, а време које је имао да ради на некој од тих плоча било је многоструко мање него оно када је радио на пример с Дрејком. Стога не чуди што је у тој декади донео одлуку да престане да се редовно бави продукцијом.


  Група „R.Е.М.” која је са Џоом Бојдом сарађивала на албуму „Fables of the Reconstruction”

   Пре пет година Бојд је објавио прву књигу „White Bicycles – Making Music in the 1960s” у којој се сећа бурних шездесетих, а ових дана приводи крају рад на књизи посвећеној музичком правцу „world music”. Каже да у ово материјалистичко време налази много више уживања у списатељском раду него у музици. Али и даље воли квалитетне албуме, и још их редовно слуша.
    Набројане групе само су мали део од оних с којима је Бојд радио. Нисмо поменули његове омиљене „Incredible String Band”, „Fairport Convention” и многе, многе друге. Ако вас баш занима цела листа музичара с којима је Бојд радио, довољно је да на Википедији укуцате његово име и видећете цео списак. Када то урадите и преслушате бар један део плоча које је продуцирао, схватићете да је његов начин рада можда био старомодан, али да његови резултати звуче свеже и данас, те да им време не може ама баш ништа .




Аутор: 
Владимир Скочајић
број:
BokiRamone
Слика корисника BokiRamone's
User offline. Last seen 10 years 27 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 27/09/2010
E stvarno mi je dosta ovih sa

E stvarno mi je dosta ovih sa cipelama vise,idite negde drugde pa davite.Nije ovo mesto za vas.

BokiRamone