Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Птица и водена песма
ИМА ЛИ ПАПАГАЈА



Потрага за одбеглом птицом, од Београда, реком снова до куће светлости…

ећате ли се папагаја што је побегао и сломио ми срце? Оног с пернатим кавезом који сам позајмила трима веверицама као привремени дом, пошто су пале са дрвета? Хтела сам да вам кажем нешто више о папагајки и мојој потрази за њом.    Први пут смо се среле на балкону крај Нила. Папагајка само што је слетела у моје наручје, склизнувши над површином воде с рањеним крилом. Спасла сам је и присвојила на извесно време. Волела је да једе чист шећер и мед из кашике као лек, као и слатко у парку. И то слатко различитих укуса: од кајсија, шљива, вишања. Није била девојка за ракиију. У ствари, презирала је алкохол јер алкохол може човека да претвори у мајмуна, а птицу у будалу. Њена најомиљенија и најжешћа реч била је ОК и бесно је испаљивала.


Другачији поглед на природу
ЋУТИ,

   
... а можда и видети, будући да су врло осетљиве, готово као и животиње, па и људи


спостављају везу уз помоћ својих природних „мрежа”, сличним интернету. Немају пет чула као људи... већ можда и више! Врло су паметне и често – породичне. Све у свему, биљке нису тако неосетљиве као што обично мислимо. Или нерасположене за дружење. Напротив! Ботаничари откривају да се могућности и способности биљака могу упоређивати са светом животиња. Откривено је да дрвеће у шуми, баш као и босиљак и папричица у саксијама на тераси, често међусобно „разговарају”. Они одржавају веома блиске добросуседске односе. Али, не трудите се и немојте ослушкивати говор биља. Јер, биљке не користе речи, већ вибрације. Још давно је индијски песник Рабиндранат Тагоре (1861–1941) написао: „Стабла су земљин непрекинут напор да разговара са небом које слуша”.


Забавников историјски забавник
ВИКИНЗИ


Данас се деца, широм света, радују вили која им, за први испали зуб, доноси поклоне и вероватно не размишљају кад је и због чега настао овај обичај



средњем веку многи су веровали да су вештице сасвим уобичајена појава и да те зле жене, ако се на неког намераче, свако зло могу да му учине. Вештице су то, наводно, вешто чиниле често „на даљину”, трудећи се да се директно не суоче с особом на коју би се намерачиле.  Довољно им је било да се докопају нечег што је припадало одређеној особи, поготово ако је у питању био неки део тела, попут зуба. Посебно су уживале да се докопају испалог млечног зуба неког детета да би потом на њега, али и његову породицу, бациле клетву. Људи су се зато довијали и мучили како што боље да сакрију зубић, или га чак униште.  Закопавали су га у земљу, на што удаљенијем месту од куће, спаљивали, остављали глодарима да га изгризу, појединци су чак ишли дотле да зуб и прогутају.


КАД СЕ
ЧУЛА СРЕТНУ


Необичан филмски оглед: двадесеторо људи упознало се неколико тренутака пре него што ће први пут да се пољуби, а тај пољубац забележен је филмском камером...

једном од својих љубавних сонета посвећених вољеној Касандри, француски ренесансни песник Пјер де Ронсар каже:
„Уста ваша медена мене
опијају
И дахом ми својим мирис
уливају
Тај мирис сад мени срце
цело проже
Где хиљаде нових мириса
се множе.”


Живот је бајка / Рудолф Мајстер - генерал
ВУК КОЈИ ЈЕ



У Словенији се 23. новембар слави као државни празник, Дан Рудолфа Мајстера, словеначког генерала кога ниједна власт није волела због његових љубави. О њему се мало прича, а и кад се прича боље да се ћути. Тек од скоро стоје његови споменици и тог јесењег дана на њих се стављају венци цвећа. Али, ниједан цветић на гробове српских војника који су погинули за туђу земљу и туђу слободу, и то када је Први светски рат већ био завршен.
            


  ве стихове написао је, под псеудонимом Вук Славич, песник и генерал Рудолф Мајстер, највећи генерал и један од два највећа државника које је Словенија икада имала. Први који је након грофа Хермана I Цељског имао храбрости и снаге да планира и да се бори за словеначку земљу. Похорски Панчо Виља, који је успео да сачува простор за градњу будуће државе. Велики славенофил и србофил, који је због тога кажњаван не само у аустроугарској војсци, чији је најпре официр био, већ и касније, када су га због његових љубави, пријатељства и склоности отпору гурали под тепихе историје, да буде, на мала врата, поново пуштен тек након што је Словенија постала самостална држава.


Hogar



Јесте ли већ чули да




Ma šta kažeš


          ДА ЛИ СЕ ПЛАВУШЕ БОЉЕ ЗАБАВЉАЈУ




Pisali ste


ХЛЕБА И ЦИРКУСА

Како је настао први циркус и колико се разликује од овог који ми данас можемо да гледамо ?

МАРИЈАНА, Земун