3320 25. 9. 2015.
Другачији поглед на природу
ЋУТИ,
... а можда и видети, будући да су врло осетљиве, готово као и животиње, па и људи
спостављају везу уз помоћ својих природних „мрежа”, сличним интернету. Немају пет чула као људи... већ можда и више! Врло су паметне и често – породичне. Све у свему, биљке нису тако неосетљиве као што обично мислимо. Или нерасположене за дружење. Напротив! Ботаничари откривају да се могућности и способности биљака могу упоређивати са светом животиња. Откривено је да дрвеће у шуми, баш као и босиљак и папричица у саксијама на тераси, често међусобно „разговарају”. Они одржавају веома блиске добросуседске односе. Али, не трудите се и немојте ослушкивати говор биља. Јер, биљке не користе речи, већ вибрације. Још давно је индијски песник Рабиндранат Тагоре (1861–1941) написао: „Стабла су земљин непрекинут напор да разговара са небом које слуша”. Истини за вољу, вегетација на другачији начин користи своја „чула”, различито од животиња. Ипак, долази до готово истих резултата. И не би се могло да се каже да биљке том приликом користе некакве сложене операције. Све се одиграва врло једноставно, премда запањујуће. Намеће се закључак да су оне за нас попут ванземаљаца. Биљни свет дубоко се разликује од нашег, људског окружења. Почнимо од ритма живота. Биљке живе спорије од животиња и људи. А што се тиче чула, сва је прилика да су знатно осетљивије!
И мирис и укус и додир
На пример, биљке су у стању да „намиришу” различите молекуле, јер су њихове ћелије богате рецепторима мириса. Оне користе своје „чуло мириса” како би сакупиле вести из околине. И што се „чула укуса” тиче, ствари стоје слично. Због присуства бројних рецептора, „осећају” близину хемијских твари: уколико ћелије корена биљке „осете” хранљиве састојке, као што су азот и фосфор, раст корења ће се усмерити према фосфору и азоту... Осим тога, оне су у стању да „осете” и вибрације, те тако растумаче да ли их је неко додирнуо ли не. Ево и примера. Биљке месождерке на лишћу имају својеврсну замку, длачице уз помоћ којих утврђују да ли је на њих слетео неки инсект. И? Одмах га смажу! А Mimosa pudica уколико је дотакнемо, скупља своје листове. Као да се стиди. Или као да је голицљива, па чак и уплашена.Рецимо нешто и о биљном „виду”. Сви смо то приметили. Када су у сенци, биљке се пружају према сунцу, према светлости. Успевају да осете светлост молекулима присутним на лишћу. И ти молекули играју улогу рецептора. Међутим, не завршава се баш све ту. Поједине биљке у стању су да помоћу својих „специјалних чула” одреде влажност, отрове, количину угљен-диоксида и многе друге хемијске твари. Јер, оне су увек на стражи читавим својим телом: задаци су, једноставно речено, распоређени свуда – како уосталом бива и са људским чулима. Управо зато што не могу да се померају, с хемијске тачке гледишта, биљке су надмоћније у односу на животиње. Оне се користе неком врстом пасивног отпора. Многе су отровне и горке. Други молекули биљака толико су лаки да их ветар преноси веома далеко. За ово је везана најнеобичнија способност биљака – комуникација.
Ову способност истраживали су научници с Универзитета у Калифорнији. Ставили су једну поред друге биљку дувана и биљку из рода Artemisia. Затим су паразитима намерно „напали” ову другу. Нападнута биљка као да је успела да обавести свог суседа (дуван) да се спрема невоља. Истини за вољу, дуван није могао да побегне, али његова реакција била је брза. Биљка која је „слушала” шта се у комшилуку догодило, испуштала је отровне мешавине молекула и тако се одбранила од непријатељског паразита.
---------------------------------------------------
ПАПРИЧИЦА, СВЕ ЗА КОМШИЛУКМноги људи се обраћају биљкама. Причају им. Да ли оне уопште чују шта им се говори? Бројни огледи показали су како биљке расту и окрећу се према звуковима с фреквенцијом од 100 до 500 херца. То управо одговара тоновима људског гласа! Стога, причајте им. Професори Универзитета Западне Аустралије показали су да је љута папричица веома обдарена слухом и успева да саслуша „комшије”, У ствари, боље расте у друштву. Босиљка, на пример. Али чак и када се физички њихово корење растави, они и даље остају у вези. Научници немају друго објашњење до да се „разговор” наставља уз помоћ вибрација.
---------------------------------------------------
Испоставило се, такође, да неке биљке ступају у везу и са животињама. Дуван, памук, као и перуански пасуљ, у тренутку када их нападну мањи инсекти, испуштају молекуле које привлаче (дозивају) друге, веће инсекте. Они тада долећу и бацају се на нападаче! И поједу их. А биљке оставе на миру! Није ли то доказ врло делотворног позива у помоћ?
Шта је мимоза упамтила?
Међутим, то није све. „Породичност” је још једна од одлика вегетације. Разменом хемијских сигнала, одређена биљка успева да препозна присуство биљака рођених семеном заједничке „мајке”. У том случају, не пушта своје корење широко. Оставља места „родбини” да се рашири и лагодно заузме одређено подручје! Италијански научник Стефано Манкузо, оснивач Међународне лабораторије за неуробиологију у Фиренци, сматра да су биљке обдарене интелигенцијом, а можда и памћењем. Доказ за тако нешто јесте управо оглед са цветом Mimosa pudica. Када је, на пример, први пут дотакнемо оловком, она ће склопити своје листиће. Као да се брани... Али ако неколико пута преврнемо ту исту саксију са мимозом, не оштећујући биљку, она се више неће обазирати на превртање. Неће сакупљати листове. Као да је „упамтила” шта се претходног пута десило. Биљка је у стању да обради одређене знаке и одговори, сматра професор Манкузо. Наравно, поједини научници не деле овакав став, сматрајући интелигенцију биљака аутоматским одговором на оно што се дешава у окружењу. Уосталом, биљке немају мозак у којем се обрађују подаци. ---------------------------
КОЛИКО ЈЕ САТИ?
Између осталог, биљке су у стању да израчунају колико је времена до сванућа. Зато пажљиво располажу својом енергијом: у миру проводе ноћ и спремно дочекују Сунце, односно, фотосинтезу. Британски научници су одређене биљке навикли на дванаесточасовни дан и дванаесточасовну ноћ. Онда су скратили дан на осам сати, а продужили ноћ. Биљке су врло брзо прорачунале каквом енергијом располажу и задржале одређену резерву за дугу ноћ. Дакле, лако је решен математички задатак. Колико је енергије потребно сачувати за шеснаесточасовну ноћ – до изласка сунца.
-----------------------------
Земља представља сложено окружење, заједно са својим хранљивим састојцима, водом, али и опасностима... Да је одговор биљака баш увек аутоматски, све би корење стремило према води. Мрежа коју ствара корење сведочи о некој врсти пажљивог одабира. Биљка као да зна како треба да расте и шта треба да избегава. Сваки вршак корена представља својеврсни центар за обраду података. Мрежа које биљке стварају под земљом, могла би да се упореди с интернетом. Размењујући хемијске сигнале, биљке живе у својеврсној заједници. Да ли би напослетку могло да се каже да биљке, осим памћења, имају и свест? Као одговор може да послужи изјава професора Данијела Чамовица, ботаничара генетичара, предавача на Универзитету у Тел Авиву:
„Биљке би могле да имају једну врсту свести засновану на чулима, али не на стварном знању, односно свести да постоје, како иначе бива са људима и појединим животињама.”
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
