Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Још од почетака цивилизације и најстаријих држава, један од најважнијих циљева било је обједињавање читавог света у једно царство. Замисао о светском царству живела је подједнако у антици, средњем веку, добу разума, епохи нетрпељивих идеологија, а одржала се до нашег времена
Поход Александра македонског на цео ондашњи свет трајао је десет година
    Занимљиво, али ниједан од великих, злогласних, а понекад и славних покушаја да снагом велике војске под једну круну дође читав свет, није уродио плодом. Штавише, успех је био краткотрајан и никада није обухватио већи део насељених подручја планете.
Називају га великим мизантропом, врхунским сатиричарем, љубитељем црног хумора, проницљивим друштвеним, културним и политичким критичарем. Писао је памфлете, песме, есеје, романе, али је у свету књижевности остао најпознатији као аутор ремек-дела „Гуливерова путовања”

    Његова дела одликују се спорим темпом, детаљном анализом. Он провоцира читаоце горком иронијом и врхунским цинизмом, али иронија и цинизам су, као и увек, само плод сукоба узвишених идеја и сурове стварности. Називају га мизантропом, јер је отворено говорио о људским манама; циником, јер је исмевао стереотипе у науци и религији; мрачњаком који се борио против мрачњаштва, противречним револуционаром који се залагао за старе вредности, док су многе непознанице из његовог живота повод за бројна нагађања, најчешће без икаквог стварног упоришта.

Књиге су деца ума.

   
Током средњег века били су необично омиљени. Може се рећи да су претеча данашњих енциклопедија. Богато илустроване живописне књиге или рукописи, с детаљним цртежима и описима како познатих, тако и митских, легендарних бића. То су бестијаријуми

Периндеус (или перинденс). Приказ легендарног дрвета из једног оксфордског бестијаријума (око 1220. године).
Периндеус

    Периндеус је дрво за које кажу да расте само у Индији. Има слатке, јестиве плодове који маме привлачношћу. Плодови су омиљена храна голубова који се њима сладе проводећи читав живот на дрвету, на коме се крију од змаја, њиховог смртног непријатеља. Наиме, змај се плаши периндеуса, а посебно његове сенке. Кад је сенка на западу, змај ће побећи на исток и обрнуто. А, ако се деси да неопрезна голубица изађе из сенке дрвета чувара, змај ће је ухватити и појести. У једном оксфордском бестијаријуму с почетка 13. века ова сцена веома је лепо илустрована.
    Тајну ове необичне, митске биљке покушао је да реши велики природњак и ботаничар, професор природних наука и оснивач ботаничке баште у Болоњи, Алдровандус (1522–1605).  Након свега, он ову биљку приказује у свом бестијаријуму препознајући је као божићну ружу, чиме је можда решио једну загонетку, али нам је поставио другу. Поставља се питање која је то биљка која је својевремено називана божићна ружа, при чему знамо само то да је коришћена као лек против лудила и срчаних тегоба, али и моћни отров којим су извршена многа тровања. На основу штурог описа, више према реченом деловању, данас се сматра да је божићна ружа или напрстак или кукурек.
Еколошка шоља у предњем делу сакупља мокраћу, а у задњем измет. То, наравно, подразумева и две одвојене цеви које воде ка главној, канализационој

    Назива се „No-Mix Toilet”, односно „тоалет који не меша” и као еколошки изум од посебне важности стиже из Шведске. Реч је о предмету без кога ниједна кућа није потпуна: о клозетској шољи, премда различитој од оне на коју смо навикли. „Тоалет који не меша” на својеврстан начин указује да је еколошка свест важна и на оним месту где и „цар иде пешке”. Другим речима, док седи на шољи, човек може да учини и нешто добро за околину. Да „производи” састојке за еколошко гориво.
Џемпери од длаке кућног љубимца нови модни хит

   Како бисмо се излечили од људског бескрајног пренемагања, лажљивости и подлости, да нема пса чије искрено лице можемо гледати без поверења?”, питао се давно чувени немачки филозоф Артур Шопенхауер (1788–1860). Без сумње, он је био љубитељ паса. Исто тако, сва је прилика да није ни слутио како ће се једнога дана од длаке тог искреног човековог пријатеља израђивати џемпери, шалови, капе и рукавице!
Средином 19. века, у доба владавине кнежева Александра Карађорђевића, као и Милоша и Михаила Обреновића, основна спољнополитичка главобоља Србије почињала је на зидинама Калемегдана, односно још у делу вароши коју је чинио центар Београда „унутар шанца” и у коме су, поред Срба, и даље живели Турци. Управа вароши такође је била двојна. Ово је изазивало сталне сукобе и трзавице између две заједнице и две власти.

... „џамбо џету” је, да би полетео, потребно 15.120 литара горива


... сваке секунде на свет долазе просечно четири бебе

... викторијанско друштво сматрало је да кућни љубимци нису способни да изражавају осећања

... у Јапану има укупно око 3900 острва



ВЕК У БУРЕТУ



ЗАЈАМ КАО ТАЈНА

Занима ме од кога је и када Србија узела први зајам.

САША
Рума

www.politikin-zabavnik.rs
Copyright © Politikin Zabavnik magazin
autor sajta: Predrag Petrović

2009.