Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Писали сте


ЗАЈАМ КАО ТАЈНА

Занима ме од кога је и када Србија узела први зајам.

САША
Рума
Зграда Народне банке Србије у Београду, непосредно по изградњи, 1889. године.

Први званични зајам Србија је узела 1867. године од Русије, за време владавине кнеза Михаила Обреновића. Износио је 200.000 царских дуката, односно 2.350.000 динара у злату. На овај зајам плаћало се шест одсто на име годишње камате, уз два процента на име отплате. Цео подухват сматран је државном тајном, тако да се за њега сазнало двадесет година касније, 1887. Отплата, као и камате, плаћани су из поверљивог „депозиционог” фонда.



СЕЗОНСКО ПОМЕРАЊЕ КАЗАЉКИ

Волео бих да знам од када важи летње и зимско рачунање времена.

НЕМАЊА
Горњи Милановац

Према важећем закону, летње рачунање времена у Србији почиње последње недеље у марту, а завршава се последње недеље у октобру, кад почиње зимско рачунање времена. Ово померање казаљки на часовницима углавном се изводи ради уштеде електричне струје.
Летње рачунање времена код нас је уведено 27. марта 1983. године, с тим што су се до 1995. године казаљке враћале назад за један сат у последњој седмици септембра. То је дуго чињено на основу одлука које је доносила влада, а пре неколико година усвојен је закон којим је овакво рачунање времена усклађено с Европском унијом.
Службено време у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.



Померање казаљки у Западној Европи уведено је почетком седамдесетих година прошлог века. Тиме се продужава дан, омогућава уштеда у потрошњи електричне струје, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Све европске земље, осим Исланда, користе летње рачунање времена, а датум померања казаљки разликује се од државе до државе. На северној Земљиној полулопти летње рачунање времена почиње последње недеље у марту или прве недеље у априлу. Померање казаљки у већини случајева обавља се ноћу, између суботе и недеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво.
Прелазак на летње рачунање времена први пут је примењен 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је оно уведено у око 70 земаља, углавном на северној полулопти. Почев од 2002. године чланице ЕУ, као и остале земље у Европи, одредиле су да летње рачунање времена почиње последње недеље у марту и завршава се последње седмице у октобру. На јужној Земљиној полулопти почетак и крај летњег рачунања времена супротан је оном на северној.


КАД НА ВРБИ РОДИ ЦВРЧАК

Занима ме шта је „плач врбе”.

СТОЈАН
Ниш

„Плач врбе”, како каже народна изрека, изазива ларва инсекта – врбиног цврчка. У рано пролеће, одмах после листања врбе, из зимског пупољка, где је у облику јајета презимила, развија се ларва врбовог цврчка. Она лако пробија кору младе врбине гранчице, из које сиса биљни сок и тако се исхрањује. Забоденом рилицом она непрекидно, данима, усисава сокове из биљке хранитељке, а излучује водњикаву течност. Из ове течности, одређеним поступком, настају мехурићи слични сапуници, који обавијају ларву и стварају одређену микроклиму или наноклиму, неопходну за живот и развиће ларве. Из мехурастог омотача, у одређеним временским размацима, одвајају се капи течности, слично капима кише. Рибари у Подунављу ову појаву често називају „плач врбе”. Капање је убрзано по топлом времену. Убод ове ларве наноси штету врби, јер успорава раст, а посебно је штетан код врбе плетаре, јер утиче на квалитет грана од којих се плете намештај.
                                                        Илустровао Добросав Боб Живковић