Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Збогом жваке?


ЖВАЋИМО МАЈАНСКУ СМОЛУ

У тренутку када сви говоре о старом мајанском календару и крају света онаквог какав познајемо, ето и њихове жваке која ће, бар у малој мери, спасти свет

рича о жвакама личи на већ познату, тужну причу о пластичним боцама. Изгледале су тако згодно, а онда се испоставило да су затрпале целу планету. И да ћемо их се тешко решити.
   Одједном смо постали свесни шта смо то годинама куповали, трошили, брже-боље одбацивали и тако загађивали средину у којој живимо.  
   Тротоари, плочници, стари тргови од (некад) углачаног белог камена, данас су засути прашњавим лепљивим жвакама. Додуше, лети су лепљиве, а зими личе на отпале блокеје с ципела.

осталом, свако може да се увери само нека погледа куда корача. По испљунутим жвакама! Ствар је већ одавно забрињавајућа. Израчунато је да на светским плочницима годишње заврши око 560.000 тона жвака! Онога тренутка кад је испљунемо на улицу наступа тежак посао. 
   Као пример може да послужи Лондон где су у току грозничаве припреме за Олимпијске игре 2012. године. Израчунато је да отклањање једне жваке с плочника главни град Велике Британије кошта од десет центи до два евра, зависно од тога која техника уклањања се примењује. 

                                        
                                         Паковање мексичких органских жвака

   Да ли ће жваке бити одстрањене уз помоћ водене паре или неких отрова које називамо хемикалијама. А зна се врло добро колико та хемијска средства загађују околину. И то не рачунајући плате оних који чисте улице од испљунутих жвака. Магазин „Slate” објавио је податак да су два километра улице у Лондону чистили два месеца! Изгледа да ће бити принуђени да убрзају ову врсту чишћења... У Сингапуру је зато жвакање жвака (осим оних купљених у апотекама) законом забрањено. За одбацивање жвака направљени су посебни ружичасти контејнери који се, кад су пуни, топе и од њих се праве нови. Дакле, „размножавају се”.


                    
                         Oд смоле с дрвета chicozapote, које расте у мексичким тропским
                                          шумама, прави се жвака


е заборавимо да жваке могу да буду и корисне: код неких људи смањују напетост, другима помажу да мање једу и замена су за храну током дијете, дар су с неба кад нас неко позове на ручак, па нисмо у прилици да оперемо зубе после оброка. Али, што се тиче природне средине, еколошки није нимало оправдано жвакати жваку. 
   Подразумева се, ако је одбацујемо ван канте за смеће. У једној реклами каже се отприлике следеће: уколико мирише на нану или неку другу биљку, жвака неће процветати кад је испљунемо. Додуше, жваку није лако уништити ни кад се нађе у гомили ђубрета.

сим ако не користите нову жваку која долази из Мексика. „Chicza” је растворљива жвака и производи се, како тврде, према рецепту древних Маја. Чини се да је произвођач нашао одличан тренутак да свету прикаже нову жваку. У тренутку кад сви говоре о старом мајанском календару и крају света онаквог какав познајемо, ето и њихове жваке која ће, бар у малој мери, спасти свет. Јер, овој жваки није потребно пет година да се раствори као што је случај с постојећим, синтетичким.

                 

    „Долази са земље и враћа се у земљу”, тако гласи реклама за „Chicza Rainforest Gum”, биљну жваку која се добија од смоле дрвета цхицозапоте (Manilkara zapota) из тропских шума југоисточног Мексика. Овој жваки потребно је само два месеца да се растопи. Произвођачи тврде да су Маје биле страсни поклоници жвака, те да ће њихов рецепт освојити свет.


Аутор: 
M. Огњановић
број: