Живот је бајка – Александар Мекол Смит

ЗАИСТА УЖАСНИ ОРКЕСТАР!

Ма колико био прослављен и познат као професор права и уважени писац „Прве дамске детективске агенције”, веровао је да његов живот без музике није потпун. Зато је основао необичан оркестар...

Александар Мекол Смит, писац који воли музику и у чијем свирању уживају многобројни поклоници „Заиста ужасног оркестра”.

„Ја сам Александар Мекол Смит. Члан сам оркестра који се назива ’Заиста ужасни оркестар’. Најпре нешто о том називу. Заиста ужасни оркестар је врло лош, и то стварно лош. Као што сам назив наговештава, то није ваљан оркестар. Помислили бисте да оркестар као што је ’Заиста ужасни оркестар’ треба да седи код куће. Међутим, ми смо некако утувили себи у главу да бисмо могли да кренемо и на турнеје. Пре неколико година одржали смо концерт у Лондону и био је врло успешан. Улазнице су распродате, а чинило нам се да су људи уживали. Смејали су се. И ми смо се смејали. Иначе, ми не узимамо своје свирање претерано озбиљно, мада дајемо све од себе.”
Ово су речи прослављеног шкотског писца Александра Мекола Смита, доктора и професора правних наука. Упркос чињеници што је у животу остварио много тога, овај доброћудни дебељуца нежног погледа одавно је чезнуо да постане музичар. Јер, из неког разлога сакривеног у његовом детињству ипак није постао музичар. Зато је уз помоћ шкотског пословног човека Питера Стивенсона 1995. године основао аматерски оркестар – „Заиста ужасни оркестар”. У оркестру Сенди свира тубу и фагот.

Пропуштене прилике

   На смели подухват оснивања оркестра Мекола Смита и Стивенсона подстакла су њихова деца: она су уживала у часовима музике, весело похађајући музичке школе. Међутим, код очева се јавила блага врста осећања зависти, односно жала за младошћу и пропуштеним музичким приликама. Стога су донели одлуку да у Единбургу оснују аматерски оркестар (за одрасле) и уживају свирајући музику, само забаве ради. Именовали су Ричарда Невила Таула за свог диригента.
    Како је истакнуто на веб страници овог необичног музичког састава, „Заиста ужасни оркестар” постоји како би охрабрио оне који су из ових или оних разлога у детињству били спречени да уче музику: због недостатка обдарености или нечег другог.   Основно начело оркестра јесте да руководство не прави разлику између различитих способности и умећа свирача. А камоли година. Он заправо нема високе музичке захтеве. Тим поводом Александар Мекол Смит истакао је најважнију ствар и као вешт писац то срочио у једној реченици:
    „Назив смо веома пажљиво одабрали: оно што ти говори, то и добијаш!”
Можда би неко помислио да ЗУО нема редовне пробе и не хаје за квалитет своје свирке. Управо је супротно. Они су упорно вежбали и то годинама, да би тек 2007. године наступили пред препуном салом у Лондону. Уосталом, сама чињеница што је у дувачкој секцији чувени писац распламсала је жељу његових многобројних обожавалаца да се упусте у пустоловину слушања оних који врло тешко излазе на крај са сложеним партитурама и често – фалширају.
    Првог априла 2009. године ЗУО је наступио пред крцатом салом њујоршке Градске куће. Била је то њихова прва прекоокеанска турнеја.   Поред тога што редовно наступа, оркестар је снимио и неколико музичких компакт-дискова. Потражња је огромна. Године 2005. редитељ Едвард Брук Хичинг снимио је документарац о овом музичком саставу поводом шездесетогодишњице Единбуршког фестивала. Том приликом филмска прича о „Заиста ужасном оркестру” добила је награду за најбољи шкотски документарни филм.

Три страсти

Књижевник испред Прве дамске куће која је преко дана ресторан, а увече опера.

    Међутим, вратимо се оснивачу ЗУО, доктору права, професору Александру Меколу Смиту, веселом шездесетдвогодишњаку, оцу две кћерке, Луси и Емили, и нежном супругу лекарке Елизабет Мекол Смит.   Међу пријатељима познат по смислу за хумор, свестраном образовању и спремности на сваку врсту интелектуалне пустоловине, Сенди сматра да је постао то што јесте јер је страствен човек. Његове три главне страсти о којима посебно води рачуна су музика, Африка и италијанска кухиња. Музика, као што смо већ објаснили, због неостварених дечачких снова да постане славни музичар, као и обавеза у „Заиста ужасном оркестру”.   Африка, јер је као потомак Шкотланђана рођен 24. августа 1948. године на југу Родезије (данашњи Зимбабве), у граду Булавајо. Његов отац је тамо живео још од тридесетих година прошлог века. Детињство проведено у Африци за Александра је било налик најлепшој бајци, што је уосталом овековечио у многобројним књигама – безмало шездесет до сада.
    Трећу страст писац везује за боравак у тосканском граду Сијени. Непосредно после дипломе на Правном факултету у Единбургу, Сенди се упутио у Сијену где је боравио извесно време. Живот у Италији обележио је такорећи судбински његов однос према храни. Више није био у стању да се врати енглеском јеловнику. Тоскана му је отворила друга врата чула укуса. Без пармезана и ризота није у стању да замисли свакодневицу.
     Африка ипак остаје најважније духовно одредиште и уточиште писца „Прве дамске детективске агенције”.
    „У Боцвани и Зимбабвеу увек сам имао осећај некакве миомирисне ведрине и друштвеног склада, људске предусретљивости такође”, написао је Александар Мекол Смит. Оно што је важно, објаснио је писац, тај склад и ведрина нису плод маште, већ стварност. Боцвана је, по његовом мишљењу, била место где су се поштовале људске вредности, место где су људи заједно живели без страха, место где је било могуће наићи на љубазност.

Пиле у знак добродошлице

    Почетком осамдесетих година 20. века, управо у време стицања независности, Сенди Мекол Смит је у Габорону (где је боравио као сарадник тамошњег Универзитета) упознао једну жену, домаћицу.   Како би изразила задовољство што су је посетили уважени гости из Велике Британије, она је најпре по дворишту своје скромне куће јурила пиле, а затим му вештим покретом заврнула шију. Онда је пиле поклонила писцу. Ова весела, несебична и љубазна жена постала је главна јунакиња његових романа о првој женској детективској агенцији. Тако се „родила” госпођа Рамоцве.
     Роман је постао светски бестселер. Да ли је Мекол Смит био изненађен огромним успехом своје приче о афричкој детективки која трага не толико за криминалцима, већ за заборављеним моралним вредностима? Вероватно јесте, мада то није и најважније. Професор права је од те, 1998, године престао да предаје и посветио се писању. Успех „Прве дамске детективске агенције” дао му је снагу да настави још више да пише, мада је прве књиге, углавном намењене деци, објавио још почетком деведесетих.
    Фаготиста и тубиста један је од најплодотворнијих и најчитанијих писаца у Великој Британији. Објавио је дванаест романа само о поменутој детективској агенцији. Затим романе о „Недељном филозофском клубу”, двадесетак књига за децу... Филмски редитељ Ентони Мингела снимио је филм по „Првој дамској детективској агенцији”, што је било пут којим су бројни поклоници филма дошли до прозе шкотског приповедача. Британски критичари су госпођу Рамоцве, прву жену детектива у Боцвани, назвали афричком госпођицом Марпл (јунакиња романа Агате Кристи).
     Више од десет књига Александра Мекола Смита преведено је и на српски језик, а објавили су их, између осталих, „Самиздат Б92” и „Геопоетика”. Његове књиге преведене су, за сада, на четрдесет четири светска језика.
     Занимљиво је, међутим, да добра госпођа Рамоцве, за разлику од онога који је створио њен лик, уопште не помиње музику! Једина веза са светом музике јесте њен бивши безобзирни муж који је џез музичар и редовни посетилац ноћних клубова. „Мислим да госпођа Рамоцве воли народну афричку песму и на то ћу се свакако осврнути у једном од следећих романа”, истиче Александар Мекол Смит.

Прва дамска оперска кућа

Познати писац с обдареним оперским певачима из Боцване.

    Ако је неко помислио да пишчева страст према музици на известан начин ипак неће обухватити Африку, преварио се. После сусрета с пијанистом Дејвидом Слејтером, покретачем Маитисонг фестивала у Африци, Сенди је решио да помогне школовање обдарених оперских певача у Боцвани. Наиме, кад му је Слејтер предочио колико у овој земљи има обдарених оперских певача који никад неће имати прилику да наступе, Мекол Смит је врло кратко размишљао... А онда је уложио новац у једно старо здање... Тако је настала Прва дамска оперска кућа. Зграда је веома брижљиво обновљена и уређена. Отворила је врата 2008. године кад је ту приређен свечани концерт најбољих оперских певача из Боцване. У Првој дамској оперској кући одлучили су да годишње приређују две праизведбе мањих, камерних опера. Занимљиво је да током дана Опера радио као кафић. Још једном, Александар Мекол Смит желео је да истакне како је музика створена да би људи у њој уживали, да је доступна свима, па чак и у кафићу.
    То није крај музичко-прозним занимљивостима из пера Александра Мекола Смита. Наиме, неуморни Сенди написао је либрето за оперу „Окаванго Магбет”, прву камерну оперу намењену опери у Габоронеу. А један од најновијих романа шкотског писца „La’s Orchestra Saves the World”говори о доживљајима занимљиве госпође за време Другог светског рата. Храбра дама успева да у животу одржи и такорећи спасе читаво једно село захваљујући томе што у њему уточиште налазе чланови музичког оркестра. Укратко речено, и од ратних страхота спас треба тражити у – музици.
    Ко жели да сазна нешто више о успесима, турнејама веселог, али „Заиста ужасног оркестра”, може да посети њихову страницу на Интернету: http:/www.thereallyterribleorchestra.com/, и ужива у снимцима, занимљиво написаним биографијама и новостима везаним за овај ведар музички састав. Или, пак, погледа пишчеву Интернет страницу: www.alexandermccallsmith.co.uk

Аутор:

Мирјана Огњановић

Живот је бајка – Александар Мекол Смит

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту