Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Први Србин тежи од ваздуха


ВЛАДИМИР АЛЕКСИЋ НА КРИЛАТОМ ЗМАЈУ

У присуству суграђана, 13. октобра 1909. године, на породичном имању поред града, овај Панчевац покушао је помоћу гумене ужади да полети у својој једрилици
 
 Једрилица В. Алексића пред полетање, октобра 1909. године
   Према сачуваним документима, новинским исечцима, белешкама и фотографијама, од којих се највећи део налази у Музеју ваздухопловства у Београду, панчевачки лекар др Владимир Алексић међу првима је почео сам да прави летелице. За ваздухопловство се заинтересовао 1907. године и, ослушкујући вести о напретку авијације које су до њега стизале, почео је израду летећих модела авиона које је бацао с крова свог санаторијума.
    Кроз практичан рад на моделима, уз податке из књига и новина, стекао је искуство које му је омогућило да се упусти у израду летелице у природној величини. Како би употпунио знање и имао што више података, августа 1908. године отпутовао је у Париз где је присуствовао летовима браће Рајт. Постоји вероватноћа да се са славном браћом том приликом и упознао, а потом и дописивао. У Паризу је купио материјал потребан за грађу летелице и прикупио податке о моторима који су тада прављени и уграђивани.
    По повратку у Панчево, почео је да прави већу једрилицу, типа двокрилца, која је била завршена у дворишту његовог санаторијума почетком јесени 1909. године. У послу му је помагао столар Јордан, који је по његовим нацртима израђивао дрвене делове. Помагали су лекари и друго особље санаторијума. Новине су пратиле напредак у раду и писале:
„Доктор Владимир Алексић у Панчеву конструисао је посве нов аероплан који је у оригиналној величини, а по захтевима модерне технике о летењу, практично и изведен... Идеја се наслања на научну основу, али је у свим појединим деловима скроз оригинална. Ових дана ће први покушаји њиме бити учињени.”
Владимир Алексић рођен је 1872. године у Банатском Новом Селу у трговачкој породици. Основно образовање стекао је у Панчеву, док је средњу школу похађао у Новом Саду. Медицински факултет завршио је у Грацу 1896. године, а две године касније вратио се у Панчево. Захваљујући посвећености послу и успесима у лечењу, брзо је стекао поверење суграђана. Године 1909. отворио је први санаторијум у Јужној Угарској, а убрзо је купио нову зграду, опремио је савременом операционом салом и уређајима којима је осигуран модеран приступ лечењу.
Даровит лекар, образован и свестран, говорио је неколико језика, свирао клавир и певао. Током студија медицине био је на челу хора у друштву „Србадија”. Бавио се и књижевношћу, писао песме и новеле које су објављиване у тадашњим часописима. Идући увек испред свог времена, био је први Панчевац с аутомобилом у граду.
Умро је у 37. години, децембра 1911. године.
 

    Цела справа била је тешка свега 70 килограма, носеће површине 44 квадратна метра. Аероплан, како је своју једрилицу називао Алексић, био је изграђен од шупљих дрвених цеви. Горња носива површина износила је 24, а доња 12 квадратних метара. На крајевима горње површине били су покретни делови повезани челичном ужади преко командне палице.  Њима се давао жељени правац летелици. Један од разлога великих димензија једрилице била је намера да, попут других пионира авијације, у своју једрилицу угради мотор и претвори је у авион!
    Почетком октобра 1909. године летелица је завршена и састављена у дворишту санаторијума. За пробне летове др Алексић је одабрао пропланак на породичном имању на источном рубу Панчева, два километра од манастира Војловица. У присуству суграђана, 13. октобра 1909. године покушао је да полети једрилицом помоћу гумене ужади.   Једрилица се попела на висину од неколико метара, али је због неусавршености и могуће невештине летача нагло полетела ка земљи и делимично је оштећена.

Једрилица В. Алексића из 1909. године
   „...И тако, позвао ме је на свој први лет. Изашли смо ван града. На једној благој падини стајала је та чудна справа с два крила и скијама уместо точкова. Др Алексић се сместио у седиште на предњем делу. Његови помоћници затезали су некакве гуме и на његов знак пустили су овај чудан авион. Летелица је одједном полетела навише па се онда заклатила и ударила о земљу...”, изјавио је један од сведока догађаја.
    Узбуђењу и одушевљењу није било краја. Надалеко се причало и писало о др Владимиру Алексићу и његовом „крилатом змају”. Штампа у Мађарској прва је писала о епохалном открићу младог Панчевца, потом се вест пренела кроз Европу до Америке.

   Први покушај није обесхрабрио нити поколебао Алексића. Био је чврст у намери да на једрилицу угради мотор. На овом послу радио је током 1910. године, али су новчане и породичне тешкоће успориле његове намере. Почетком 1911. године спрема се на пут за Америку, где је намеравао да купи мотор за своју летелицу. Осим тога, желео је да након уградње мотора обави и неке исправке. Намеравао је да саонице замени точковима како би авион лакше и брже полетео.
    Нажалост, болест га је омела. У јесен 1911. године у Београду је оперисан од упале слепог црева. Поле хируршког захвата добио је тровање и умро.


Аутор: 
Јово Симишић
број: