3320 25. 9. 2015.
Пут око (оног) света за 99 динара
Весело гробље
У румунском селу Сеп'нца необични надгробни споменици одавно изазивају радозналост све бројнијих посетилаца. С много разлога
 |
| Остаци прошлости: веровање прастановника Румуније да је смрт пут у нови вечни живот |
На самом северу Румуније, на граници с Украјином, налази се регион Марамуреш, а у њему село које је на мапу света стигло по свом – Веселом гробљу. Надгробни споменици на њему најчешће су обојени јаркоплавом бојом, са сликама покојника које су урадили „домаћи уметници”, уз, понајчешће, смешне поетске натписе везане за лик и дело станара гробља. Ти пригодни песмуљци животе покојника описују на начин који је понекад гротескно смешан, некад смешан на наиван и простодушан начин, али често достојан и хумора једног Марка Твена или „Летећег циркуса Монтија Пајтона”. Временом је Весело гробље (на румунском „Cimiterul Vesel” – занимљиво је да су Румуни позајмили словенску реч за весеље, па је „весео” на румунском „vesel”) постало музеј на отвореном и, уз замак грофа Дракуле, једна од главних туристичких привлачности суседне нам земље.
Веселост, духовитост и шаренило надгробних споменика потиче из претхришћанског доба, односно старог дачког веровања да је душа бесмртна и да је тренутак смрти пут у нови вечни живот пун светлости, те је зато треба дочекати весело. Веровање Дачана, прастановника Румуније, да је смрт догађај који треба дочекати и испратити с радошћу не среће се у остатку европске цивилизације и културе, напротив. Не чуди зато што се она у највећем делу Старог континента обележава тамним бојама и пригодним споменицима. Изузетак су земље попут Србије, Бугарске и окружења, где су живели Трачани, рођаци који су се временом утопили у Словене. Зато се и на нашим гробљима, посебно у ужој Србији, срећу читави дворци на гробљима и на раскошним и, често, шареним каменим споменицима до изнемоглости исписују свакојаки пригодни стихови. Наравно, својом веселошћу нису ни близу овима из села Сеп'нца.
 |
| Све је почело од „наивца” Стана Јоана Петраша |
Како је Залмоксис учио Дачане
Веровање да смрт ваља чекати с радошћу, као капију у нови и бољи свет, назива се залмоксијанизам, по врховном богу Дачана Залмоксису, „једином правом бесмртном богу”. Он је, по античким изворима, заправо био човек, смртник, наравно. Грци с Црног мора (Понта) рекли су Херодоту да је Залмоксис био ученик Питагоре који га је на острву Самос (преко пута данашњег Кушадасија, познатог турског летовалишта) научио „науци небеса”.
Залмоксис је, наводно, згрнуо велико богатство, вратио се кући, у Дакију, и почео да их учи да је душа бесмртна. Херодот је сумњао у ову верзију догађаја и претпостављао је да је Залмоксис био много старији од Питагоре и да никако није могао да буде његов ученик. Према уваженом грчком историчару, вероватније ће бити да је Залмоксис отпутовао у Египат и тамо срео учењаке који су га упутили у мистична знања и мађије, како и приличи ономе ко учи код египатских чаробњака који су, по предањима тадашњих очевидаца, оживљавали мртве. Кад се вратио у Дакију, Залмоксис је почео да шири нову веру по којој је смрт само капија за бољи и срећнији живот који ће бити вечан. Ово учење је, по свему, личило на обећање које су давали каснији хришћански и муслимански свештеници, о месту званом рај који чека на оном свету.
Потом се Залмоксис затворио у подземно скровиште где се задржао три године и кад су већ Гети (како су Грци звали Дачане) почели да га оплакују као мртвог и поштују успомену на њега, појавио се жив и здрав. Гете је то убедило да је он бог који је васкрсао, тврдећи да је све те године живео у свету мртвих, и они су тада поверовали у његово учење. Било како било, и ко год да је био за живота (ако је постојао као стварна личност), Дачани (Гети) од тада су сматрали да је смрт одлазак у сусрет Залмоксису и гарант срећног вечног живота. То веровање наших комшија, макар у дубини душе, задржало се и после романизације и примања хришћанства.
Остани ту, моја драга ташто!
 |
| Ниједан споменик није потпун без кратке песмице |
Дачке народне обичаје и бег од уобичајених православних споменика оживео је наивни уметник Стан Јоан Петраш који је, још 1935. године, изрезбарио и обојио први надгробни споменик. Тада је урезао и први епитаф и сељани су почели да наручују храстове крстове искључиво од Петраша. Упослени наивац ускоро је имао читав „портфолио”, односно збирку радова на гробљу, а сваки крст је, по румунском обичају, имао „кров”, то јест две даске које спајају главну пречку. До средине шездесетих година века за нама гробље је имало више од 800 оваквих споменика и постало чувено. И сам Петраш је, после смрти, 1977. године, добио споменик у „свом стилу”. Његов рад наставио је Думитру Поп Тинку, Петрашев шегрт.
Данас је тешко разликовати који је споменик урадио учитељ а који ученик, цело гробље је јединствена целина. Материјал коришћен на Веселом гробљу је храст који се, после сушења и сечења, обликује руком и резбари на занатски начин. Дрво за споменик је увек и искључиво обојено у плаво, и то у посебну нијансу јаркоплаве боје која се, попут „византијског плавог” с православних икона, сад већ препознаје као „Сеп'нца плаво”. Потом се додају главне сцене из живота покојника и, на крају, по ивицама, геометријски и биљни мотиви боје се врло јарким бојама, најчешће жутом, црвеном, зеленом и белом.
Наравно, ниједан споменик није потпун без кратке песмице, и то је можда и најзанимљивије. На сваком је краћа једноставна песмица између седам и седамнаест стихова, која се урезује испод слике. То је прави правцати „песнички епитаф”, и сви су написани на локалном марамурешком дијалекту румунског. Увек су крајње дирљиви, искрени и исписани у првом лицу једнине, као да се покојник обраћа читаоцу. Стил је уобичајено лиричан и има призвук туге, али чести су и сатирични или крајње иронични „напеви”. Свака песма садржи име преминулог и укратко најважније делове његовог живота, личности или навика.
Неки пут „песмице” причају и о стварима које су се десиле после смрти дотичне особе или, чак, на сахрани или описују како је дошло до смрти. Ако се „пева” о лошим навикама, оне се износе на хумористичан начин, али с обавезним „наравоученијем”.
 |
| Својеврсна лична карта покојника |
Има и много шаљивих цртежа и написа: ту су камионџије с камионима, пијанци с боцама, возачи аутобуса поред својих четвороточкаша, и многе друге лудорије. Ево једног шаљивог натписа на гробу једног пијанца: „Е сад ћу вам испричати једну добру причицу: Ја сам помало волео ракијицу цујку и често сам у кафану с пријатељима долазио да бих на крају заборављао зашто сам из куће кретао.”
У бројности не заостају ни прилично „злобна”, класична „подбадања” попут овог између зета и таште: „Под овим тешким крстом лежи моја сирота ташта. Да је поживела још три дана, ја бих овде сад лежао а ти би читао о мени. Ти, пролазниче, пробај да је не пробудиш, јер ако дође кући, главу ће ми одгристи. Али ја ћу наставити свој живот, као да се она никад кући вратити неће. Остани овде, моја драга ташто!”
Дело „из народа” које су створили Петраш и Тинку надживело је почетне подсмехе упућене због уметничке „мањкавости”. Њих двојица створили су један истински „живот после живота” за становнике Сеп'нце и обесмртили им врлине и мане, шаљиво их поверивши поколењима, али и све бројнијим туристима. Весело гробље је и порука да оно што мора да дође, не мора увек и свуда, обавезно да буде заливено сузама.
Аутор:
Жикица Милошевић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Tue, 18/09/2012 - 00:50
#1
bridesmaid dresses
next year’ davids bridal ;s Man of Steel film vintage lace wedding dresses , but Smallville has without a doubt earned a major spot in the annals of the Superman legacy. I am confident that future generations will pour over the vast DVD collection of this series to enjoy the tale of a farm boy from Kansas on the most superpowered adventure ever. I, cheap wedding dresses for one, know that despite the absence ng dress will Ьe the design and style ο designer maternity wedding dresses ;f drape. The drаpe attracts a lot more attention instөad of yoυr bο discount petite size wedding gowns bridesmaid dresses cheap dy fat legѕ flower girl dresses ;. Tһe very beѕt οption tο bridesmaid dresses cheap үour thin brideѕ could bө bridesmaid dresses cheap the сreating οf substantіal necĸ and extended sleeve. You сan find also
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
