Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Колико је јака фудбалска страст


УТАКМИЦА ИЛИ КОНЦЕРТ?
Прича о томе како су неки фудбалски заљубљеници насамарени показује да њихова опседнутост омиљеним спортом и није тако јака као што је приказују…



    Најузбудљивији догађај године за многе биће, без сумње, предстојеће Светско првенство у фудбалу које почиње крајем пролећа у Јужној Африци. Поправљају се телевизори, неки чак смерају да купе лепши и већи. Одлажу се летовања и прилагођавају сатници утакмица. Укратко, подгревају се већ одавно знане фудбалске страсти. Уосталом, већини је познато да је фудбал – описан као најважнија споредна ствар на свету – за извесне, загрижене поклонике, важнији од истински важних догађаја у животу.
    Али, да ли је баш тако?
    Или је фудбалска страст измишљена „величина”, само још једна у низу савремених легенди? Бајка о некаквој искључиво мушкој, неприкосновеној забави?
   Ипак, нећемо се сада бавити психолошким истраживањима, па ни статистикама. Препричаћемо стварни догађај који је, премда покренут у рекламне сврхе, показао друго лице фудбалских страственика. Реч је о рекламној кампањи „Хајнекена”, познатог произвођача пива поводом почетка Лиге шампиона у октобру протекле године.

Ко држи неограничену власт?
Детаљи с утакмице Милан - Реал
   Међутим, пре него што опишемо поменути догађај, подсетимо се значења речи ауторитет, врло важан за нашу причу. Од латинске речи ауторицтас, што значи углед, он означава утицај и углед, често и надмоћност (духовну, моралну, правну), признату величину и стручност. Ауторитарно је оно што се темељи на наметнутом ауторитету. Ауторитаризам је систем власти у коме појединац држи неограничену власт. А како се фудбалски навијач уклапа у ауторитаризам? Сада ћемо видети.
    Дакле, протекле јесени у Милану, у склопу „Хајнекенове” рекламне кампање, а поводом утакмица првог дела Лиге шампиона, приређен је лажни културни догађај. Тачније, концерт камерне музике. Програм тог концерта био је крајње неомиљен за оне који нису добри познаваоци и поклоници уметничке музике. Била су то дела композитора 20. века.   Концерт је требало да буде одржан 21. октобра у 20.30 часова, у великој сали Аудиторијума Милано.
    У превару је било укључено стотинак лепих девојака (које имају веренике), неколико десетина професора универзитета и средњих школа. Остали су били уредници у новинским кућама, као и шефови у различитим предузећима. Скривене камере снимале су већину тих одглумљених договора како би изненађење и за оне који нису присуствовали догађају касније било веће. А све заједно – смешно. За љубитеље фудбала, помало разочаравајуће. Ево тих примера.
    Прва сцена, редакција.
    Уредник позива новинара који је знатно старији од њега. Каже му:
– Дакле, директор захтева да баш ти, само ти, и то по сваку цену, напишеш репортажу о концерту који ће бити одржан у Аудиторијуму.
– Репортажу с концерта? Кад је тај концерт? – пита новинар, не скривајући разочарање.
– Двадесет првог октобра увече.
– Али то значи да ћу пропустити утакмицу Милан – Реал!
– Ја те молим да ми учиниш ту услугу. Схвати све као велику услугу...   Чиниш је мени, али и себи…
    Уредник склапа руке као да се моли. Новинар сагиње главу.
    Друга сцена.
    Младић и девојка седе у кафеу. Она је заиста лепа и згодна. Смеју се.  Затим девојка каже:
– Знаш, мој тата је набавио две карте за концерт класичне музике – изговара љупко, али и ауторитативно.
– Какав концерт? Каква музика? Кад је тај концерт? – пита младић, очигледно далеко од поклоника озбиљне музике.
– Малер… Концерт је 21. октобра увече.
– Значи да нећу моћи да гледам утакмицу Милан – Реал?
– Схватила сам! – одговара девојка и даље мирно, али повишеним тоном. – Пропустићеш једну утакмицу! Па шта?!
    Трећа сцена.
    Факултетски амфитеатар. Крај је часа. Професор с брадом, скупљајући белешке, сасвим озбиљно саопштава студентима:
– Мислим да сам био сасвим јасан. Поделио сам вам улазнице. Морате да се појавите на концерту јер је то део наставе. Ваш недолазак једноставно се не прихвата – узвикује како би га студенти што боље чули.
    Не знајући да их камера снима, студенти се потуљено смеју и одређеним покретом руке показују да је професор луд, те да не намеравају да га послушају.
    И тако редом. Ауторитети се ређају пред око хиљаду поклоника фудбала, навијача Милана. Захтев је исти: да по сваку цену дођу на концерт гудачког квартета. Исте вечери кад у склопу Лиге шампиона наступа њихов вољени тим.
    Двадесет првог октобра, неколико минута пре пола девет увече (кад треба да почне концерт), скривене камере чекају насамарене госте у Аудиторијуму у Милану. Није тешко закључити да су једини који се смешкају и имају задовољан израз лица – учесници у превари. Удешене веренице, професори, шефови… Остали улазе погнутих глава. Сви су дошли.


Суморни концерт и преокрет
Концертна сала у којој су поклоници фудбала гледали пренос утакмице
    Концерт почиње. Такорећи у истом тренутку и зевање, мешкољење на столицама, „шарање” погледима. Слушаоци су незаинтересовани. Руку на срце, музика није лака. На великој сцени само је гудачки квартет. Свирају. Композиција је тужна и суморна. Пролази петнаест минута. Иза музичара одједном се диже дрвени застор и открива велики екран – такозвани видео-бим.
    Непозната рука на том огромном екрану пером исписује реченице које се полако смењују.
„Тешко је рећи НЕ шефу. Је л’?”
„Или вереници…”
„А утакмици?”
„Како си уопште помислио да пропустиш овако велику утакмицу?”
„Најважнији тренутак за сваког мушкарца је гледање фудбалске утакмице с пријатељима.”
„Али, с временом, таквим тренуцима почиње да прети све већа и већа опасност.”
    Постајући свесни да се ипак спрема нека врста преокрета, посетиоци у сали почињу да пљескају.
    Гудачки квартет прекида извођење дела које су до тада свирали и почиње да свира химну Лиге шампиона. То је композиција Тонија Бритна настала по мотивима „Крунидбене химне” коју је барокни композитор Георг Фридрих Хендл компоновао у част крунисања краља Џорџа ИИ, 1727. године.
    Сви су на ногама. Спас у прави час. Укључење у пренос – утакмица почиње! Захваљујући произвођачу пива, гледаће је на великом платну, у концертној сали. Необично место за дружење насамарених поклоника фудбала. Оних који би се заклели да је њихова страст према најважнијој споредној ствари на свету толико јака да нико не би могао да је заустави.
    Каква заблуда! Али кога је за то брига? Милан побеђује с три према два.
    Без сумње, у „производњи” лажног музичког догађаја учествовали су и психолози. Између осталог, показали су да фудбалски навијачи нису само хулигани, као што се често мисли, већ и они спремни да слушају концерт класичне музике. Такође, стручњаци су вешто одабрали ауторитете који су изашли на мегдан фудбалској страсти. И однели победу. Занимљиво је ипак да у превари није учествовала ниједна супруга. Само девојке, шефови, професори. Баш згодна тема за размишљање.

Аутор: 
Мирјана Огњановић
број:
pancev
Слика корисника pancev's
User offline. Last seen 12 years 47 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 24/09/2009
Odati priznanje...
Izuzetno simpatican text o tome koliko muskarci zapravo samo imaju percepciju da vole fudbal. Sve pohvale idu na racun autorke texta, koja (po meni) pise ubjedljivo najbolje textove u odnosu na odlicnu konkurenciju u Zabavniku. Nadam se da ce se povodom Mundijala u Juznoj Africi, posvetiti mnogo vise prostora fudbalu (kroz neki dodatak, feljton, nagradnu igru...) jer upravo to zeli ogromna vecina.