Пут око света за 99 динара - ЈЕРУСАЛИМ

У СРЦУ ТРИ ВЕРЕ

Десет мера лепоте
спустило се на свет,
Јерусалим их је добио девет,
остатак света
преосталу једну...
нема лепоте
до лепоте Јерусалима...
(цитат из Талмуда)

Град

Град Јерусалим један је од најстаријих градова на свету, стар око 5000 година, умршен историјом, прошаран зеленилом Средоземља и набијен вером. Овај Град мира (што значи у преводу) никада у својој историји то није био, јер сви земљотреси, освајања и разарања, трагичне расправе између Јевреја и Палестинаца о садашњости и будућности града – његови су немири.
Јерусалим се налази на 610 до 840 метара надморске висине, између Средоземног и Мртвог мора, на обронцима брда где израелска пустиња прелази у полупустињу. На површини од око 125,5 квадратних километара живи око 750.000 становника. Крајем 2008. године процењено је да у Јерусалиму има око 470.000 Јевреја и око 240.000 Палестинаца.

    Јерусалим је свето место три вере: јудаизма, хришћанства и ислама и ту се налазе историјски споменици и места описана у светим књигама – па се овим градом хода као отвореном Библијом или Кураном.
    У овом граду је Абрахам, Аврам, Ибрахим – по јудаизму, хришћанству или исламу, праотац више од половине човечанства – хтео да жртвује свог сина Исака (рођеног са Саром, Јеврејком) или Исмаила (рођеног са слушкињом Хагаром, Египћанком), да докаже верност Богу, али га је анђео задржао. Тим чином Абрахам, Аврам или Ибрахим, склапа савез с једним Богом.
    У књигама града Јерусалима могу се наћи подаци да на подручју града данас постоје 1204 синагоге, 158 цркава и 73 џамије. Овде сви становници имају свој седми дан одмора: петком не раде муслимани, суботом Јевреји, а недељом хришћани!

Зид плача
    Давидов гроб налази се на Сионском брду (у приземљу куће у којој се одиграла Тајна вечера), у јужном делу града. Давид, који је, по легенди, убио дива Голијата, купио је на брегу Морија парче земље да постави Свети ковчег.
    Брег Морија је срце јеврејске светиње. Овде се, по предању, горњи свет одвојио од хаоса током постања, овде је место рођења и гроб Адамов, Аврамов покушај жртвовања сина, ту су почели да поштују Бога, овде је Давидов заветни ковчег... Краљ Соломон (Шломо), Давидов син, гради величанствени храм.
    По завршетку радова приређена је свечаност – у Израелу је сваки човек дао по једног вола или овцу за ово славље! Храм је разорио вавилонски краљ Набукодоносор кад је 586. године пре наше ере освојио Јерусалим.
    Проширењем Рима, краљ Јудеје Ирод Велики, раскалашан и суров, постаје један од највећих градитеља у јеврејској историји. Најпознатији је по градњи Другог храма. Одмах после његове смрти, 70. године, Јевреји подижу устанак који гуши римски војсковођа Тит и протерује их. У време Византије и муслиманских династија, народ се враћа, али Храм није обновљен.

Зид плача, или Западни зид

Данас постоји само западни зид Храма познат као Зид плача, најсветије место јудаизма испред кога се моле верници. Најуочљивији су хасиди, ортодоксна секта из средње Европе, препознатљиви по дугачким зулуфима – пејесима, бради и црним капутима испод којих вире молитвени шалови, с великим црним шеширима, и верници огрнути само шаловима – белим с пругама.

    Зид је висок око осам метара, дужине шездесет метара. Место за молитве подељено је на два дела – у левом се моле мушкарци који не могу ући непокривене главе, макар с кипом (малом капом која покрива теме), а у десном, мањем, су жене с марамама. У протеклим вековима посетиоци Зида плача исписивали су по њему поруке, мисли, молитве, док их данас, написане на хартији, остављају у пукотинама зида. Те поруке се скупљају и односе на Гробље жеља.
    Јевреји у целом свету имају обавезу да дођу на ходочашће у Јерусалим на празнике Сукот, Песах (Пасха) и Савуот, и да се помоле испред Зида плача. Сви олтари јеврејских синагога у свету окренути су према Јерусалиму и кад се верници моле лицем су окренути према Зиду плача – на запад.
    Јевреји верују да ће Храм бити обновљен кад дође месија (христос на грчком или помазани) који ће стићи преко Маслинове горе и ући кроз зазидана Златна врата, као што је некада на Цвети ушао Исус Христос.

Свети Сава у светој земљи

Соба последње вечере

Сала последње Христове вечере налази се на Сионској гори у којој је првобитно Исус Христос апостолима опрао ноге, а затим, на последњој вечери, установио Свету тајну причешћа – еухаристију. Хранио је ученике своје хлебом: ...једите, ово је тело моје Новог завета... и напојио вином: ...пијте, јер ово је крв моја за вас проливена...
Овде су се догодиле Тројице, кад је Свети дух сишао међу апостоле, четрдесети дан по Васкрсењу.

Црква светог Јована, подигао је свети Сава

Наш свети Сава је, приликом свог првог ходочашћа у Свету земљу, ову кућу купио од Сарацена и платио је златом и сребром које је добио од краља Радослава. Ту је подигао Цркву светог Јована коју ће, заједно с кућом, даривати као метох Лаври светог Саве Освећеног. У крсташким ратовима и црква и кућа су порушене. Највероватније су је запалили темплари у последњем крсташком рату. Обновили су је фрањевци у 14. веку. То је место последњег одмора светог Стефана.
На врху Сионске горе налази се Црква уснућа где је, по веровању, умрла, односно уснула Богородица. У близини се налази и старохришћанска јерменска црква.

Пут бола

Свети гроб

Најважнија и најзначајнија улица у Светом граду је Страдални пут – Виа Долороса – Пут бола којим је Исус Христос носио свој крст до брда Голгота. Пут има четрнаест станица на којима су се дешавале важне ствари. Верници на свим станицама застају у спомен на Исусово страдање – од застоја, пада, молитви, до упућених речи... Девет станица има историјску потврду у јеванђељима, а пет је створила машта ходочасника током протеклих времена.

Црква свето гроба

   За вернике је најсветија Црква светог гроба на брду Голгота, где се налазила пећина с Христовим гробом. Под њеним кровом налазе се сједињени Голгота, Христов гроб, Црква часног крста и остала света места везана за Исусово распеће.   Опслужују је духовници разних хришћанских вера.
    Цркву светог гроба – од злата, сребра, с мермерним стубовима и дивним мозаицима, подигла је царица Јелена, мајка цара Константина Великог, који је Миланским едиктом 313. године признао хришћанство за званичну веру Римског царства.

Лавиринт
    Овде је прави лавиринт цркава под једном куполом: грчка, јерменска, коптска, етиопска, грузијска, сиријска црква. Католичку представља фрањевачки ред и припада им простор где је Исус распет на крст. Због бројности ходочасника у гроб могу да уђу три човека, а време боравка ограничено је на три минута.

Место вазнесења

Црква вазнесања на Маслиновој гори

    Маслинова гора са својом божанском тишином била је право место да Исус међу својим највернијим ученицима обави чудесни чин вазнесења.
Комплекс манастира Вазнесења припада Руској заграничној цркви која је откупила део Маслинове горе на коме има преко 5000 стабала маслине.   Године 1874. подижу Цркву вазнесења, која има прелеп издвојен звоник висок 64 метра, са звоном тешким пет тона! Звоно је допремљено из Русије паробродом у луку Јафа 1885. године и, како муслимани нису хтели да га додирну, 105 жена га је седам дана преносило на рукама.   Звоно верници зову Иван Грозни или Руско кандило! Кад зазвони, читав Јерусалим га чује! До њега води 214 спиралних степеника и то је највиша тачка Јерусалима одакле се пружа прелеп поглед на Свети град.
    На спољној страни зида цркве налази се камен на коме је стајала Богородица и посматрала вазнесење свог сина.

Дрво живота

Дрво живота

Изван старог дела града налази се манастир Часног крста, на месту где је расло дрво од кога је сачињен крст који је носио Исус Христос. Ово дрво је, говори легенда, део дрвета живота које је расло у рају, а чију је гранчицу убрао Адамов син и засадио на очевом гробу. Верује се да је Адамов гроб на Голготи и да је управо изнад њега пободен крст на ком је распет Исус Христос.

Мухамед на крилатом коњу

Омарова купола на стени

Муслиманима је Јерусалим после Меке и Медине треће најсветије место – Племенито светилиште, Харам ал шариф или Омарова купола на стени. Подигнута је на месту срушеног јеврејског храма краља Соломона (који се у Курану помиње као Сулејман), а изградио је калиф Абдул Малик у 7. веку, с кубетом од злата и раскошним мозаиком. Унутра се налази Света стена у којој је коњ оставио отиске – пророк Мухамед је из Меке долетео на Бураку, крилатом коњу с лицем жене и телом пауна, и лествицама светлости вазнео се у рај (џенет на арапском). Помагао му је арханђел Гаврило. Срео је Ибрахима (Аврама), Мусу (Мојсија) и Ису (Исуса) и позван је Алаху – истом богу кога поштују три вере!

Куран

У муслиманским књигама (Куран, 7. век) Исус Христос најављује долазак Мухамеда ...и вратиће се на крају времена...
Куран је света књига која обухвата Стари завет са изменама и део Новог у коме је Исус признат као божји посланик (Иса пејгамбер) – исто као Мухамед, коме је посвећен већи део ове свете књиге.

ПОГЛЕДАЈТЕ СЕ!
С обе стране новоизграђеног зида који дели Израел од палестинских подручја окачене су огромне фотографије (10 х 3 метра) хришћанског свештеника, јеврејског рабина и муслиманског хоџе. То су готово иста лица, а снимили су их двојица Француза под псеудонимима Ј. Р. и Марко, који су већ правили сличне изложбе у свету. Циљ је да се зараћени народи натерају да размисле колико су заправо слични: говоре готово исти језик и физички личе као браћа одгојена у различитим породицама. Упркос свему, они то не примећују, па су се уметници потрудили да им покажу великим фотографијама.

Рат и (не)мир

    У крвавом шестодневном блискоисточном рату, Израел је трећег дана војевања, 7. јуна 1967. године, окупирао део арапског источног Јерусалима и, после крвавих борби, његови војници стигли су до западног зида – Зида плача.
    Израелска влада је 1980. године Јерусалим прогласила уједињеним и вечним главним градом државе Израел! Савет безбедности УН осудио је овај једнострани „ратни корак”, као и све законске акте из 1980. године, и тада је, у знак протеста, тринаест страних амбасада седиште преселило у Тел Авив.
    (И амбасада Србије налази се у Тел Авиву, јер је у време сукоба СФРЈ, као чланица Покрета несврстаних земаља, била на страни Арапа.)
    Овај град и Палестинци сматрају главним градом своје будуће државе.
    Сан о Јерусалиму као престоном граду свих његових грађана – Јевреја, муслимана, хришћана и Јермена, за сада остаје само сан.
    Изнад улаза у град стоји славолук добродошлице на три језика:
    И мир нека је с вама!

----------------------------------------------------------------------------
Историја Јерусалима:

• 10. век пре наше ере – краљ Давид осваја Јерусалим и купује комад земље да постави Свети ковчег;
• краљ Соломон, син краља Давида, подиже Први храм;
• 6. век пре наше ере – град освајају и руше Вавилонци;
• 333. пре наше ере – Јерусалим је под Александром Великим;
• око 200. године Антиохије из династије Селеукида (грчко-сиријска власт), врши притисак да се Јевреји одрекну монотеизма;
• долази доба Рима у 1. веку пре наше ере, Помпеј руши Први храм;
• Ирод Велики, краљ Јудеје, гради нови храм;
• 1. године рођење Исуса Христа;
• одмах после Иродове смрти 70. године Јевреји подижу устанак у Јерусалиму, који су римске легије, које је предводио Тит, брутално угушиле и срушиле храм. Прогони пркосних једнобожаца Јевреја и нових хришћана;
• Хадријан 135. године на месту Јерусалима гради римски град Елиа Цапитолина, руши Други храм и диже нови посвећен Јупитеру;
• Византија – кад Константин Велики у 4. веку прихвата хришћанство и Јевреји се враћају ту да живе, руши се Јупитеров храм;
• 514. године Персијанци заузимају град и уништавају многе богомоље, побијајући вернике, али под Киром се обнавља храм;
• од 637. године је муслиманско раздобље – долазе Селџуци. Муслимани су се населили овде и остали до стварања садашње државе, 1948. године. Муслимански освајач гради Куполу на стени на месту јеврејског храма;
• у 11. веку је Палестина, Света земља, у рукама Турака и Арапа;
• зидине старог града Јерусалима су из 16. века, из времена Сулејмана Величанственог, кад су Турци освојили град и Свету земљу од египатских Мамелука.

Аутор:

Хаџи Душан М. Глушац и Јасминка Кукић

Пут око света за 99 динара - ЈЕРУСАЛИМ

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту