СМЕШНЕ СТРАНЕ ЉУДСКОГ КАРАКТЕРА

Како је Јанко Цветков, графички дизајнер из Бугарске, решио да се на необичан начин нашали с неким погледима на свет и уради неке нове атласе


Сви их имамо. Неко више, неко мање. О њима влада мишљење да су погрешне и лоше. Често одређују шта ћемо мислити о некој особи, групи људи, чак и читавим народима. Мада велики број људи зна да су штетне, ништа не чини да би их се ослободио или престао да свет посматра кроз њих. Има гласова, нарочито психолога, који кажу да могу да буду и корисне, јер нам понекад помогну да лакше схватимо неку појаву. Поред лоших, постоје и оне добре. Реч је о предрасудама.

Мада се с њима срећемо скоро свакодневно и углавном могу да проузрукују само невоље, нарочито кад су усмерене према нама, често можемо и да се нашалимо на њихов рачун. Претходних година један човек отишао је корак даље од обичних вицева и доскочица и одлучио да, цртајући карте, мапира њему знане предрасуде. Од тога је настао „Атлас предрасуда”, на чијим картама, уместо имена држава, стоје уписане предрасуде о њиховим становницима. Данас постоје две књиге с духовитим освртом на то како, као народи, доживљавамо друге народе. Убрзо по појављивању, „Атлас” је постао хит а његов писац позната личност, нарочито међу млађим светом широм планете.


Исмевање, пре свега
Графички дизајнер, цртач и фотограф Јанко Цветков рођен је 1976. године у Варни, на бугарској обали Црног мора. Како у својој земљи није нашао посао, отиснуо се у свет. Пре неколико лета скрасио се у Валенсији и баш кад је обале Црног заменио плажама Балеарског мора, настали су и први цртежи карата предрасуда, онога што ће за коју годину постати прави атлас.

Јанка је надахнула такозвана гасна криза 2009. године, кад је, због спора Русије и Украјине, добар део источне Европе остао без грејања. Да би својим пријатељима са запада континента објаснио шта се то догађа на другом крају, решио је да – црта! Уместо писама, послао им је карту названу „Где ја живим”, на којој је Русија означена као „Параноично нафтно царство”, док су Украјинци били „крадљивци гаса”. Одатле је све почело.

Схватио је да предрасуде могу да буду и те како забавне, поред тога што су смешне. Листајући стране новине, тражио је вести из политике, прегледао књижевност и поезију, старе филмове и историјске снимке. Највреднији од свега били су сусрети и разговори с људима из различитих држава, па је из прве руке могао да чује како, на пример, Словаци доживљавају Швеђане, а Финци Португалце...

Тако је 2013. године настала прва књига, а идуће и наставак. Свака карта је у заглављу имала „Свет према...” или „Европа према....” неком народу. Циљ је био исмејати предрасуде. Аутору су се, међутим, јављали и они који то нису схватили, па су се љутили што је њихову земљу представио на овај или онај начин. Нису имали примедаба кад су гледали карту која је, из угла њиховог народа, исмевала остале. Тада им је било добро и смешно...


Велики и мали
Два велика „ока у глави” планете, САД и Русија, можда и не морају много да брину о већини других држава, али о свима, разумљиво, имају своју слику, мање или више искривљену. Тако, каже Цветков, Американци на Француску гледају као на „смрдљив пазух”, Шпанија и Португал су Латинска Америка, Немачка је „настрана порнографија”, Бугарска и Румунија означени су само са „Дракула”, док простор бивше Југославије означацају само као „бомбе”. Белорусија, Украјина, Русија и даље на исток су „комуњаре”. Ни остатак света није прошао боље, Иран је означен као „Сатана”, Кина је „Народна република Чајнатаун”, Индија се доживљава као „јога”, док су земље подсахарске Африке „Афроамериканци”.

По Цветкову, руски поглед на Европу занимљив је, али ни изблиза као слика Старог континента првог човека Руске Федерације. Према Путину, Русија је „Савез совјетских конзервативних република” са све двокраким крстом, српом и чекићем. Естонија, Летонија, Литванија су потписани као „нервозни?”, док је Белорусија означена као „Избељени Руси”. Швеђани су људи који не туку своју децу, у Шпанији и Португалији мушкарци још увек користе гел за косу, док на месту где је Немачка пише „Ангела, полако!”. Црно море је „Наше Средоземље”, а на простору Србије стоји „Сећате ли се Натоа”.

Американци, Руси, Енглези, Немци, Италијани и њихови погледи на остатак света су мање-више свима знани. Све ове државе имају великог удела у стварању светског јавног мњења и погледа на остале земље и народе. Ове књиге, с друге стране, нуде и погледе „малих” земаља или оних о којима не слушамо сваки дан.

Најмања држава света, Ватикан, Русију доживљава као архинепријатеља, док своју област простире преко целе Италије. За њих су Швајцарци чувари, Французи атеисти склони варању жена, а Немци згодни плави дечаци. Срби су фанатици, Хрватска „други Ватикан”, док на месту Финске пише „Исус никад није био овде”.

Поглед на Европу из Луксембурга, мале земље мирних грађана: Немци су паметњаковићи, Чеси далеки рођаци, а Португалци сезонски радници. Изнад Средоземља стоји натпис „незрели људи с лошим рачуноводственим способностима”, док је цела источна Европа за Луксембуржане област у којој живе „људи који никад нису чули за нас”.

Посебно место заузима Израел, који себе сматра планетом и средиштем свог „израелоцентричног” система. Око њега се окрећу остала небеска тела, најближа планета је САД, следе Марс, Сатурн, Јупитер, Уран... Око читаве галаксије као претећа комета облеће Иран, док је Палестина добила придев „сунчевих пега” на њиховој територији.


Историјске предрасуде
Онда је аутор пожелео да из данашњег света и његових погледа уплови у историју и, на духовит начин, покуша да покаже како се у неким временима гледало на комшије, околне земље, али и оне далеке...

За старе Грке, вели Цветков, цивилизовани свет био је само источно Средоземље и узан приобални појас у коме су живели. Иберијско полуострво за њих је представљало Дивљи запад и лоше маслине, Балкан на северу био је разбојнички рај, на простору Француске живели су „смрдљиви риђи људи”, а на источним обалама Црног мора бесне жене.

Карта Кристифора Колумба из 1492. године показује његову потрагу за Индијом и стање у Европи из које је кренуо. За чувеног морепловца Отоманско царство је било подручје заразе, у италијанским земљама живели су завидљиви снобови, у Француској лажни католици, а у Португалији не баш бистри људи. Шпанци су, наравно, једини искрени католици. Атлантик је назван „Океан слободан од муслимана” и по њему је исцртана Колумбова путања директно до Азије, без препрека између. Јапан је Амазон, Тајван је означен са „Није Кина”, Кина са „Можда Кина”, а острва у Кинеском мору као „Јапан, ал’ замало”. Насред пута, тамо где би требала да буде Америка, уписано је само једно кратко „Упс!”.

Аустроугарска из 1914. године себе је сматрала „Врлим старим светом”, а Босну својом једином колонијом. Немачка царевина је дечји вртић, Белгија – Конго, а Британци империјалисти. Црна Гора је кратко означена са „бљак” док је Србија из угла Двојне монархије, „земља терориста”.


Ми и Европа
Довољно близу да зна ствари, али довољно далеко да може и објективно да нас види, Цветков је априла 2014. године нацртао карту Европе из угла Србије. Русија је мајка, на месту Белорусије стоји „Слободан, верзија 2.0”, Немачка је фабрика аутомобила, док у Ирској живе пијани патуљци. Северна Ирска је „Ирско Косово”, Македонци су породица, док је Албанија „тржиште бубрега”. Аутор је истакао и одређене територијалне замисли према неким суседним земљама, што може да се види и на карти.

Иначе, творац „Атласа предрасуда” отворен је за нове идеје и путем његовог блога читаоци могу да му пошаљу коју наредну карту желе да виде. Углавном се труди да испуни жеље, а тиме себи налази и нова поља за рад.
Читав пројекат замишљен је као шала и прилика да се исмеју лоше стране људског карактера. Ко се после гледања ових карата нашао увређен или незадовољан, нека пише Јанку Цветкову. И нека размисли где је он ту и колике су му – предрасуде