Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

МУЗЕЈ


СМЕХА И ОСМЕХА

Појава хумористичког часописа „Ошишани јеж” освежила је штампу у Србији и на свој начин допринела једном много каснијем догађају у Аргентини

змеђу два светска рата било је време културног успона када су се концерти, позоришне представе, уметничке изложбе, филмске пројекције, промоције књига смењивали из дана у дан. Сва догађања помно је пратила и озбиљно коментарисала ондашња београдска штампа.
  
   С друге стране, слобода писане речи у предратној Југославији имала је значајну тековину која се, поред осталог, огледала у познатом сатиричном листу „Ошишани јеж”. Камен темељац овом хумористичко-сатиричном недељнику поставила је група уважених и истакнутих српских интелектуалаца, публициста и новинара, која се крајем 1934. године окупљала у тада познатој београдској кафани „Гинић” (на месту данашњег Дома омладине). Зачетници и водећи људи били су Брана Цветковић, Пјер Крижанић и Станислав Винавер, док је званичан оснивач била Београдска секција Југословенског новинарског удружења. Шири круг сарадника обухватао је готово све тадашње водеће писце и хумористе, од познатог Бранислава Нушића до младог и још непознатог Бранка Ћопића.


                      Бранисалв Нушић на отварању изложбе 14. јануара 1936. године

   Први број објављен је 5. јануара 1935. године, коштао је један динар и излазио је редовно све до почетка Другог светског рата. После рата лист је наставио да излази под новим, скраћеним називом „Јеж”, с тим да је његов препознатљив хумористички карактер прилагођен новом друштвеном поретку.

                                  Карикатуре на Калемегдану

    Иако је хумористичка штампа у Србији имала тековину која је сезала уназад све до средине 19. века, тек ће појава „Ошишаног јежа” означити истинску прекретницу у њеном развоју. Због бритког хумора којим је коментарисао сва збивања у тадашњем друштву, врло брзо по оснивању „Ошишани јеж” је доживео изузетну читаност. Посебан квалитет листа огледао се, између осталог, у духовитим, језгровитим и алузивним карикатурама. То није била пука случајност, имајући у виду да је међу оснивачима листа био и доајен југословенске карикатуре Пјер Крижанић.  

             

   У уредништву листа окупљали су се млађи уметници, који су се у креативности угледали на Пјера, попут Милоша Вушковића, Милорада Ћирића, Ивана Лучева, Сабахадина Хоџића, Драгослава Стојановића, Душана Јовановића, Ђорђа Лобачева и многих других.
    Из броја у број низале су се оригиналне и духовите карикатуре, тако да су читаоци с нестрпљењем чекали свако наредно издање. Подстакнуто више него добрим пријемом код читалаца, уредништво листа је одлучило да приреди прву изложбу карикатура „Ошишаног јежа”. Она се одржала по завршеној првој години излажења листа, отворена је 14. јануара 1936. године у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” на Калемегдану. Част да отвори изложбу припала је нашем највећем комедиографу Браниславу Нушићу. Била је то изложба која је по посећености надмашила готово све дотадашње. Због великог занимања публике продужена је неколико дана, а цена улазнице смањена на два динара.

    Из огласа и написа који су се у време одржавања изложбе појављивали у тадашњим београдским гласилима, читаоци су могли да виде да „Ошишани јеж” не приређује само изложбу својих карикатура, него и да позива јавност да дође и посети „Музеј Ошишаног јежа”. Јасно је било да водећи људи листа нису имали амбиција да оснују музеј у оном правом, институционалном смислу, мада је таква замисао била врло оригинална (рецимо, у исто време познати историчар уметности, ликовни критичар и конзерватор дубровачких старина Коста Страјнић покреће иницијативу за оснивање необичног музеја сатире у Дубровнику). Шта је онда био „Музеј Ошишаног јежа”, ако не музеј? То је заправо била редовна рубрика у листу таквог назива која се састојала од низа карикатура, парафраза на актуелна друштвено-политичка дешавања, с опаском да су аутори карикатура као предложак користили позната дела знаменитих уметника попут Паје Јовановића, Ђорђа Јовановића и Ивана Мештровића.


                                      На радост (не)писмених

    Тако су се већ у броју 39 од 28. септембра 1935. године у рубрици „Музеј Ошишаног јежа” нашла сва тројица поменутих уметника, на чија је дела карикатуриста Милош Вушковић дао шаљив коментар на актуелна друштвено-политичка дешавања. Занимљиво је образложење уредништва за ову рубрику, где се каже да су многи наши уметници увидели да њихова дела немају довољно везе с такозваном савременом стварношћу, па су одлучили да у том смислу позната дела измене и пошаљу их „...на корист и радост свих писмених и неписмених Југословена и Југословенки”. У ликовима Мештровићевих скулптура „Сећање”, „Врело живота” и „Загребачка чесма”, скулптури „Црногорац” Ђоке Јовановића, као и на слици „Издајица” Паје Јовановића, читаоци су могли да препознају тада водеће политичаре у Краљевини Југославији.  

            
   На оштрици перâ карикатуриста била је тадашња влада Милана Стојадиновића, а водећи протагонисти биле су вође политичких партија – Милан Стојадиновић (Србија), Антон Корошец (Словенија), Влатко Мачек (Хрватска), Мехмед Спахо (Босна и Херцеговина) и други.
    У наредним бројевима листа у галерији „Музеја Ошишаног јежа” смењивале су се сатиричне карикатуре на познате слике Паје Јовановића. Позната слика „Мачевање” или „Први час мачевања”, послужила је карикатуристи Вушковићу за коментар односа Стојадиновић – Мачек. Друга карикатура под називом „Бој скупштинске већине и мањине” духовито објашњава ко је ко у југословенском парламенту. Трећа, пак, врло критички се осврће на осетљиво питање Косова, алудирајући на тадашње политичаре који га на свој начин „из фотеље” чувају и бране.  Једино је Вушковићева карикатура на Јовановићеву слику „Игра јатаганима” употребљена као парафраза на однос ратоборног фашистичког вође Мусолинија и мирољубивог Друштва народа (потоњих Уједињених нација).
   Због сатиричног карактера и духовитих карикатура које никада нису прелазиле границе доброг укуса, „Ошишани јеж” брзо је прерастао у један од најчитанијих недељника у целој земљи. Разлог томе била је и чињеница да се у јавности већ раније осећала потреба за листом који би у шаљивом тону давао критику савременог друштва. Зато не чуди што је по другој години његовог излажења приређена још једна изложба карикатура из „музејске збирке” листа. У Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” изложбу је 8. јануара 1937. године отворио један од оснивача, прослављени карикатуриста Пјер Крижанић.

                           
   Омиљеност „Ошишаног јежа” била је у то време на врхунцу, а карикатуристи листа, поготово они млађи, стекли су велико искуство и обогатили уметничке биографије радом проведеним у „Ошишаном јежу”. 
    Једна од њихових заједничких тековина био је „Музеј Ошишаног јежа”, оригинална и далековида замисао настала пре 1950. године, када је у Буенос Ајресу основан први прави музеј посвећен хумору и сатири.




Аутор: 
Петар Петровић
број:
leochen
Слика корисника leochen's
User offline. Last seen 6 years 38 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 25/05/2012
Le geometrie
Le geometrie di?Balenciaga?prendono forma sul tacco che definisce queste décolleté fin troppo lineari se non fosse per la presenza di una ricerca di sapore architettonico nell’elemento di sostegno posteriore e per la stampa optical ad effetto serpente.Da vicino però la stampa rivela la sua vera natura, più simile a pois stilizzati che alla texture tipica del serpente, solo simulato su pelle di vitello. Il tacco catalizza tuttavia l’attenzione Balenciaga Borse, per la sua forma a cono con inserto che ne devia la linea classica.L’altezza è di nove centimetri e mezzo, dunque non eccessiva. Daranno il loro meglio con una mise minimale che lasci risaltare il dettaglio costruttivo, contrastante anche cromaticamente con il resto perché è in acciaio blu accostato ad un tacco retro nero.
love472
Слика корисника love472's
User offline. Last seen 7 years 10 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 05/12/2011
[url=http://www.fashiontrade2
[url=http://www.fashiontrade2u.com]juicy bags[/url] cheap juicy couture juicy handbags

coach bags