3320 25. 9. 2015.
Забавников историјски забавник
СЛОБОДА
Робови у Римском царству понекад су добијали прилику да себи купе слободу, али да ли је то значило да су истински постајали равноправни грађани?
анумисија је чин којим су у робовласничком друштву робови, углавном вољом господара, добијали могућност да постану слободни људи. Такви случајеви бележе се у Римском царству, древној Грчкој. У којим приликама је господар доносио одлуку да ослободи роба? Богаташ је то чинио, рецимо, као израз добре воље, често да би се он сам добро осећао. Неком верном слузи, после много година, дао би прилику да се осамостали. Обично се радило о робовима који су, због природе посла, били блиски господару и имали уплив у његове свакодневне обавезе: личне слуге, робови који су припремали или служили оброке, жене с којима је власник „згрешио” и чак с њима добио и децу.
ажалост, ма како се чинило да се робовласник понекад понашао заиста као човек према другом људском створу из најближе околине, та врста сентименталности ипак је била ретка и обично је имала везе с остарелим робовима, већ увелико истрошеним од рада да од њих више није било много користи. Наравно, чак и да је господар био спреман да ослободи све робове, закон му је то онемогућавао. Владари који су се смењивали на трону Римског царства мењали су одлуку о броју робова које је појединац смео да ослободи.
За робове слобода није била бесплатна, морали су да је купе. Наиме, робови у Римском царству добијали су више него скромну надницу (pecunium) и од те сиротиње мукотрпно штедели у нади да ће се једног дана господар одобровољити и дати им шансу да га пусте. Чак и кад би постали слободни људи, бивши робови углавном су остајали чланови проширеног домаћинства свог бившег господара. Дакле, и јесу и нису били сасвим слободни.
и у старој Грчкој робови по ослобађању нису били сасвим слободни. Тако, на пример, у Атини роб који би постао равноправан грађанин, није баш до краја био сасвим равноправан. Наиме, морао је да изабере неку врсту тутора који је о њему бринуо, а то је у највећем броју случајева, био бивши господар. Довољно би било да, из било ког разлога, макар се радило и о чистом хиру, бивши власник каже да ослобођени роб не испуњава све преузете обавезе и престао би да буде слободан грађанин.
Аутор:
В. С. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
