Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Стари Нови Сад


СЕБЕ ПОСЕБНО

 



Новосађани су били очарани приказивањем првих филмова, али су се највише радовали кад су себе и своје суграђане могли да виде на платну...

рва биоскопска представа у Новом Саду одржана је у јесен 1896. године, у Дунђерсковом позоришту. У наредним годинама пројекције су се повремено одржавале у позоришту и у хотелима, па „Застава” из 1899. пише: „Данас у недељу биће прва представа са киноматографом уз електрично осветљење у дворани хотела ’Царица Јелисавета’. Исто нас уверавају, овај кинематограф је изнад и мало већи од лањскога који смо имали прилике видети.”


                   Прва биоскопска представа одржана је у згради Дунђерског позоришта

   Представе су постајале све занимљивије у годинама које су долазиле и путујући биоскопи постају све бројнији. Многи од њих имали су сопствене шатре и нису наступали у изнајмљеним салама, већ би се обично „улогорили” на некој слободној парцели забавног парка на месту где је данас Музеј Војводине. Власници су се трудили да измишљају што звучнија имена, па тако ником није нарочито сметало што су се у „Едисоновом електро-биоскопу позоришту” пројекције заправо пуштале помоћу парне машине извађене из вршилице.

                                              Статисти на корзоу

   Ера путујућих пројекција трајала је кратко и 1911. године доктор Стеван Адамовић (о коме је „Забавник” већ писао), у згради саграђеној управо за ту намену, отвара први стални биоскоп „Аполо”.
   У раскошно уређеном биоскопу публику су дочекивали ливрејисани разводници. Првих година приказивани су неми филмови дужине десетак минута. Приликом пројекција свирао је оркестар који је пратио и допуњавао радњу филма, али и забављао публику у паузама. Забележени су наслови неких од првих приказних филмова – „Кармен”, „Дама са хризантемама”, „Пропаст Рима”, „Линколнова смрт”...
   Господин Адамовић био је спретан пословни човек, и пре него што ће отворити биоскоп дошао је на замисао да га „рекламише” тако што ће снимити филм о Новом Саду. У ту сврху позвао је сниматеље из Будимпеште и дао оглас у дневним новинама да ће Новосађани „на корзоу у одређено време бити снимати за биоскоп”. Његовим суграђанима то се толико свидело да је у назначено време на корзоу било толико људи да сниматељи уопште нису могли да раде! Но, филм је ипак снимљен, али у другим деловима града и касније је успешно приказан. (Нажалост, та трака данас је изгубљена.)
   Слични филмови касније су снимани много пута па је остало забележено да је на двадесетпетогодишњицу постојања „Апола” у биоскопу свечано приказан филм снимљен о предратном Новом Саду. За ову посебну репризу владало је велико занимање, и дневни лист „Дан” из 1935. пише како су многи у публици препознали на платну себе млађе петнаест година. 

                                     Карта скупља од говедине

    Убрзо по отварању „Апола”, у монтажној згради на шеталишту отворен је биоскоп „Тиволи”. Далеко скромнији и јевтинији, овај биоскоп привукао је публику коју су углавном чинили ђаци, војници и простији свет. Због опуштеније атмосфере филмови су се овде наглас коментарисали, али, као и данас, и тада је био највећи грех расплет откривати пре краја.
   Трећи стални биоскоп „Корзо” отворио је 1912. године фотограф Ђура Стојановић у лепој приземној зградици која и данас постоји у пасажу Змај-Јовине 4.  

      
   
    Улазнице за биоскоп коштале су двадесетак крајцара. Будући да је килограм говедине коштао 12 крајцара, јасно је да је овакав провод спадао међу скупље у старом Новом Саду.
   Прва пројекција звучног филма одржана је у „Аполу” у марту 1930, када је приказан филм „Певајућа луда” са певачем Ал Џолсоном у главној улози. У тексту „Сећања на тридесете”, Стеван Враговић бележи да је опрема за тонски биоскоп, набављена у Немачкој, коштала милион и двеста хиљада тадашњих динара. Поређења ради, наводи он, за две нове школе на Адамовићевом и Ивањданском насељу потрошено је у то време 431.000 динара.


          Иако су путујући биоскопи долазили све чешће, господа су волела проверене сале.

   Биоскоп је био омиљена забава старих Новосађана, тако да их је непосредно пред Други светски рат радило чак пет – „Аполо”, „Одеон”, „Ројал”, „Уранија” и „Рекс”. У то доба већ су приказивани филмови снимљени у Новом Саду, углавном везани за одржавање балова и других свечаности. Такве пројекције обично су највише занимале даме које су уживале у поређењу и коментарисању вечерњих тоалета својих суграђанки.

                                ФИЛМСКЕ НОВОСТИ
Плакат за филм због којег су неудате даме тражиле карту више

    Године 1935. биоскоп „Аполо” прослављао је двадесет пет година постојања. Тим поводом, у септембру и октобру бесплатно се делио истоимени рекламни филмски лист у коме су могли да се нађу текстови о филмовима и познатим глумцима, али и одговори на питања читалаца. У „Прометејевој” књизи „Име и презиме Нови Сад” наводе се најзанимљивији текстови.
   Тако „Аполо” јавља да је чувена глумица Марта Егерт ових дана пренесена у санаторијум услед тровања крви које је задобила убодом пера приликом давања аутограма.
   Не баш тим поводом, али у истом броју глумица Марија Паулдер изјављује:
   „Само ћу толико да кажем, драги моји одушевљени читаоци, верујте ми да је, богами, бољи осећај тражити аутограм и добити га, него ли бити славан и аутограм – давати!”
   У контакт рубрици уредништво се обраћа једном новосадском погребном предузећу, поводом понуде о спонзорисању:
   „Дар који сте нам предложили, и то ’бесплатан погреб прве врсте срећном добитнику’, не можемо примити јер ми желимо да наша публика дуго поживи у најбољем здрављу!”
   Госпођици Даници Ф. из Новог Сада поручује се:
   „Погодили сте старост Лиде Барове. Она ће кроз који дан отпутовати на брачно путовање са Фрелихом! Је л’ те да је штета што Фрелих није Вашу слику боље погледао, можда би се одлучио...”  

                 Непосредно оред Други светски рат у Новом Саду радило је пет биоскопа

    Најављују се и нови филмови.
    „Џунгла велеграда” је филм америчког редитеља Хауарда, пун љубави, дужности и прегарања, и љубитељи биоскопа биће задовољни овим шлагером! Слатка мала дражесна Сара Сју Колинс након срцепарајуће улоге у овом филму примила је 40.000 писама из многих крајева света у којима се нуде разни брачни парови без деце да је усвоје!
   „Епизода” је аустријски филм који приказује исечак из најбурнијег и најзанимљивијег доба поратне повести Беча – из доба опште инфлације када је друштво преживело једну од критичних болести чији су спољни симптоми били пароксизам раскалашности, лакомости и еротика!
   „Босамбо провала у Конго” нуди дивљу Африку! До сада неистражени крајеви Африке снимани са аероплана! Црначки обичаји, песме и плесови, до сада непознати научењацима! Љубав у прашуми! Кријумчарење алкохола и муниције, највећих непријатеља Црнаца!
   „Неустрашиви” је последњи наставак о Тарзану. У главним улогама су Бастер Крејб, олимпијски првак у пливању, скакању и роњењу, и Џеклин Велс, девојка са 100%-ним sex apelom! Борба Тарзана и крокодила.  Тарзан победник лава. У прекрасним тропима који врве дивљим зверовима и мајмунима одиграва се сензационална радња коју свако прати без даха! Сјајни спортски и акробатски подвизи.

                Фотографије преузете из ''Прометејеве'' монографије ''Име и презиме Нови Сад''

Аутор: 
Настасја Писарев
број: