3320 25. 9. 2015.
Како замишљате Деда Мраза?
САМО ДОЂИ,
У једној славној зимској празничној песми девојка, права претеча данашњих купохоличарки, од Деда Мраза захтева, крзно, аутомобил, јахту, а будући да је била добра као анђео и рудник злата, стан, чекове у чарапи и украсе купљене у драгуљарници код „Тифанија”...„Они који не верују у Деда Мраза, не знају шта је лепота ишчекивања” –такорећи је запретио писац Давид Албахари прошле године читаоцима Забавника, наговарајући их де се препусте ишчекивању. Шта је толико лепо у ишчекивању? Можда – ишчекивање само!? Које је, разуме се, лишено разочарања! А испуњено најлепшим маштаријама и слатком грозницом коју доносе још неиспуњене жеље.
Под условом да верујемо у његово постојање, шта бива када Деда Мраз дође ... и прође? Да ли се тада „балони издувају”? Па и нека се издувају, јер су жмарци који претходе тој посебној празничној посети тако узбудљиви и пријатни истовремено. Истини, за вољу, постоје и они којима је испуњење жеља, боље речено, добијање поклона важније од свега. Бар на првих десет места!, како се обично каже. Људи који обожавају да добијају поклоне, а њима никада нису задовољни, честа су појава. Свако познаје бар једну такву особу. Питање је да ли они уопште размишљају о томе како би могао да изгледа Деда Мраз? На пример, да ли заиста има црвено одело? Да ли је стар? Деда или Бата? Да није можда беба?
Листа жеља на прозору
У годинама детињства зимски празници, бар што се мене тиче, били су испуњени мирисом ишчекивања Деда Мраза. Природно, јер је соба мирисала на борове иглице, будући да је јелка (она права) стајала крај кревета. Уз мирис ишла је нека врста грознице. Као нека врста бунила – између сна и јаве. Неочекивано, баш у тренутку када су снови и стварност били једнако снажни прозор се отварао, у соби је постајало врло хладно. Хладноћа је наговештавала изненађење. Поклони су одједном били ту, испод јелке.
Сама помисао да их је дотакла Деда Мразова рука чинила их је драгоценијим од било чега. Дакле, требало је више храбрости него што ми је било на располагању, да би се црте лица Божић Бате, односно Деда Мраза склопиле у одређени лик. Једноставно речено, био је незамислив. Уосталом, као и свака недокучива и моћна сила.
Али, вратимо се онима који поред јелке криве уста у израз незадовољства или плачу, бесни због тога што им се поклони чине недостојни њихове величине. Један дечак из Београда, низ година (док је био мали), од првих децембарских дана, на прозор је остављао парче хартије са исписаном листом жеља. Прва и последња реченица гласила је исто: „Деда Мразе, верује у Тебе Твој Никола!” Између прве и последње реченице стајао је невешто исписани списак скупоцених уређаја и играчака: телевизор, плеј- стејшн, роботи, диносауруси, бицикл, кошаркашки и фудбалски дресови (оригинални), лопте за кошарку и фудбал, компјутерске игре, електрична бас гитара и тако даље.
Његов скромнији брат није стављао цедуљу на прозор. У свој дневник бележио је како би волео да добије књигу о животињама и чоколадну торту. Занимљиво је да су се улоге после неколико година измениле. Нескромни брат је временом постао скромнији, док је скромни израстао у незадовољног младића. Ваљда зато што је за овладавање (сталном) врлином скромности потребан приличан душевни напор. Мразе бебице!
Поклони и нескромност некако иду руку под руку. Врхунац нескромности, такорећи правог безобразлука, оличен је у једној славној зимској празничној песми из 1953. године. Реч је о песми госпођице Џоан Џавитс на чије стихове је музику компоновао Филип Спрингер. Песму „Santa Baby” пре педесет осам година отпевала је Ерта Кит (1927–2008), тада позната певачица, забављачица и глумица.
Композиција је постигла фантастичан успех. Реч је о песми-списку коју је Деда Мразу наменила девојка, по стиховима судећи, врло размажена. Занимљиво је да су у то време очи биле упрте у Џоан Џавитс, будући да је њен ујак био амерички сенатор Џејком К. Џавитс.
Плоча – за RCA Виктор – снимљена је у Њујорку, 6. октобра 1953. године. Ерта је певала, а својим оркестром дириговао је Хенри Рене. Госпођица Кит изјавила је касније да је то била њена најомиљенија песма. Певале су је многе славне певачице, али и певачи. „Santa Baby” („Мразе душо”, „Мразе срце” или пак „Мразе Бебице”) омиљена је музика редитеља за њихова филмска остварења која говоре о зимским празницима. Као музичка тема појављује и у другим, као што је „Driving Miss Daisy” Бруса Бересфорда.
У различитим верзијама, али увек такозваним мазним гласом, „Мразе душо” певали су Ме Вест, Мадона, Шакира, Кајли Миног, Тејлор Свифт, Мис Пиги, па чак и Паф Деди, премда не мазно и не са истим стиховима. Многобројни музички састави, међу којима се истичу „Пинк Мартини” и „The Puppini Sisters”, постигли су велики успех, певајући песму о томе шта би Деда Мраз требало да донесе једној размаженој девојци. (У сваком случају, све поменута извођења, на челу с изворним, могућно је наћи на интернет страници за размену видео-података –„Youtube”.
Врхунска жеља за крај
Шта, дакле, девојка очекује од Деда Мраза? Много тога скупог. Али, главни поклон поменут је тек у завршној строфи. Шта би од душице, бебице, срцуленца, шећерка, тражила једна девојка? Јасно! Прстен!
Ево како почињу стихови песме „Мразе душо”:
Мразе душо, простри крзнопод дрвце,
За мене, буди срце.
Јер, ужасно добра сам била,
Похитај низ оџак ноћас!
Мразе бебице, и кабриолет
Светлоплави такође,
да ми дође,
Чекам те, мразе бебице,
Похитај низ оџак ноћас.
Сети се шта сам све
пропустила
Дивне момке које сам
испустила!
Идуће године бићу добра
у недоглед
Ако на списак мој бациш
поглед!
Девојка из песме, права претеча данашњих купохоличарки, захтева и јахту, будући да је била добра као анђео, рудник злата, стан, чекове у чарапи, и украсе купљене у драгуљарници код „Тифанија”. Јер, она заиста верује у њега, а сада треба видети да ли Деда Мраз верује у њу! Као што је наговештено, песма се завршава с жељом над жељама. Врхунском жељом:
Мразе срце, заборавих само,
Прстен један, то је бар мало.
Зато похитај низ оџак ноћас!
Ова песма, поновљена толико много пута широм планете, не баца баш нарочито лепо светло на слику коју би девојке требало да стекну о Деда Мразу. Зар је Деда Мраз баш тако наиван да испуњава девојачке хирове? Јесте, то је време за сањарије различите врсте, али истовремено и време када треба размишљати о скромности и лепоти давања. А не само о примању поклона!
Срећом, празници ко празници, увек подразумевају шалу. Песма „Мразе душо” несумњива је шала намењена управ онима који када виде свој поклон испод јелке, бивају дубоко разочарани. Јер то нису очекивали од Деда Мраза! Ма како да су га замишљали! 
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
