3320 25. 9. 2015.
Живот пише драме
С КРОКОДИЛОМ НА
„Кад сам га први пут угледао, огромни крокодил био је удаљен око четири метра од мене. Помислио сам: то је дакле то – крај...”
ве недеље на дивном, али пустом острву. И то не својом вољом! Без хране, без воде, без икаквог друштва. Осим... огромног крокодила. Притом, још и гладног. Место које је личило на рај, претворило се у прави пакао. То је, укратко, животна прича новозеландског туристе, кајакаша Рајана Блера. Наиме, овај тридесет седмогодишњак обрео се крајем августа ове године најпре у сеоцету Калумбуру, на северозападу Аустралије. Већ извесно време био је на одмору, истражујући ненасељена и живописна места тог континента.
Када је дошао до Калумбуруа, села од око пет стотина становника, са обале је угледао прекрасно острво. Решио је да га по сваку цену посети. Самоуверено је кренуо кајаком. Јер, острво је било удаљено само неколико километара. Не питајући никога за савет, не распитујући се какве су воде и има ли опасних морских становника – отиснуо се...
И заиста, као од шале је стигао до поменутог острва – острва Говернор. Свидело му се. Међутим, није прошло много и Рајан је приметио како му је нестало хране и воде. Одлучио је да се врати на обалу, у Калумбуру. Дакле, само неколико километара. За спортисту то није ништа. Баш у том тренутку пустоловина се претворила у драму, тачније, у борбу за живот. Огромни крокодил, дуг безмало шест метара, никако није дозвољавао Рајану да се макне са острва. Ни да уђе у чамац.
Рептилска замка
Сваки пут када би кајакаш покушао да завесла ка пучини, већ у плићаку би се џиновски крокодил са застрашујуће великим чељустима, нашао крај њега. Правио му је замку. Смртоносну. Упорно је пратио све уморнијег Рајана и дању и ноћу. Кајакаш је у више наврата покушао да му умакне, али узалуд. Без обзира на доба дана. Вребао га је, упорно пиљећи у њега својим огромним очима.
Рајан Блер је после неколико дана почео да се опрашта од живота. Јер, крокодил је свуда ишао са њим. На коју год страну да крене, био му је за петама.Више није ни помишљао да крочи ногом у воду. Огромна звер би се одмах ту створила и почела да шкљоца својим страшним чељустима.
Уосталом, већ првог дана Рајан је доживео шок. А добро је знао да крокодил може без хране да издржи веома дуго... више него човек. Чак шест месеци! Дакле, могао је да чека и вреба тренутак када ће га стићи. Видео је себе како изнемогао лежи док му крокодил прилази и откида део по део тела... Постајао је све слабији и слабији.
После недељу дана, изнад острвца је прошао авион. Безуспешно му је махао. Онда је сваке вечери палио ватру, пазећи наравно да крокодил не наиђе. Покушаји су били узалудни.
Срећом, Рајан Блер није морао да чека шест месеци да крокодил потпуно огладни. После четрнаест дана, потпуно изнемогао од жеђи и глади, обузет језом и страхом, несрећни туриста ипак је успео да призове свог спасиоца. Био је то Дон Меклеод из Калумбуруа. Он је са обале приметио ватру и одлучио да провери о чему је реч, будући да је Говернор ненастањено острво. Одакле она ватра? –запитао се. Одлучио је да крене својим бродом према острву.
„Кад ме је угледао, несрећни Рајан је осетио велико олакшање” , рекао је новинарима радио станице „Еј-Би-Си” Дон Меклеод.
„Био је убеђен да је само питање часа када ће издахнути. Нисам имао ништа код себе, само једно пиво. Понудио сам му га. Када је испио лименку до краја, стропоштао се и заспао на прамцу мог бродића. И тако је остао да спава док га нисмо на копну пробудили. Ко зна колико је дана провео бдијући да га крокодил не би појео.”
„Када сам га први пут угледао, био је удаљен око четири метра од мене. Помислио сам: то је дакле то – крај”, изјавио је после спасавања новозеландски туриста новинарима телевизијских вести.
„Био је толико близу! Сада сам сигуран: да је тај крокодил заиста желео да ме поједе, њему то никако не би било тешко. Био сам избезумљен од страха за сопствени живот. Молио сам Бога да ме спаси. Када сам покушао да побегнем са острва, крокодил би се једноставно појавио поред чамца. Гледао ме је право у очи са површине воде. И следећих неколико пута, чим бих покушао да се отиснем, он би сместа појурио ка мени. Био је веома брз.”
Истраживач који не тражи савет
Кајакаш Рајан Блер одлучио је да део 2013. године проведе истражујући Аустралију. Међутим, без озира на то како се добро физички спремио за путовање, није знао какве га прилике вребају у природи. На крокодиле вероватно није ни помишљао. Иначе се не би усудио да седне у свој кајак. Рајан није плашљив човек и често се упуштао у такорећи немогуће подухвате који подижу адреналин. Уосталом, путовање на које је кренуо, почело је лоше. Власник јахте на којој је путовао од Квинсленда, неколико недеља пре судбоносног одласка на пусто острво, ухапшен је у Дарвину. Рајан је био запањем. Испоставило се да је тежак преступник. Међутим, путник се некако прибрао и наставио да остварује свој наум.
Новозеланђанин није први туриста који се сусрео лицем у лице са крокодилом. Прошлог априла, такође у Аустралији, једног риболовца је напао крокодил дуг два и по метра док је покушавао да доплива до свог чамца. Догодило се то код северне обале земље. Срећом, успео је некако да се истргне из челичног загрљаја и задобије само површинске повреде.
* * *
Чим се опоравио, Рајан Блер је пожелео само једно. Да оде што даље од пустог острва. Доста му је било пустоловина. Кренуо је авионом у Перт.
Спасавање Рајана Блера од опасног чувара-пратиоца привукло је велику пажњу медија у Аустралији. То је готово разбеснело госпођу Ану Којер, директорку оближње Станице Драјсдејл ривер:
„Па он није херој каквим га приказују! Он је најобичнија будала!”
Ани Којер се иначе често обраћају путници када се упуштају у обилазак ненасељених делова земље. Зато је и овом приликом настојала да скрене пажњу на чињеницу да Рајан Блер никога није питао за савет када се из сеоцета Калумбуру отиснуо према острву које му се чинило тако привлачним.
„Треба увек прво проучити какве су прилике у крају који смо одлучили да посетимо. А, пре свега, опасности које ту вребају. Посебно ако је реч о мору. Па сви ми знамо да ту има много крокодила. Али једино онај који је са кајаком ушао у море о томе није ништа желео да зна”.
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
