3320 25. 9. 2015.
За читање и уживање
ПРИЧА О ВИЛИ МЕГЛИНКИ
Увече, кад се већ све смирило у селу, и овце, и кокошке, и славуји у ружичњаку, пред Стојановом кућом појавила се Меглинка. Била је сасвим нага, али је њено тело скривала готово до земље дуга, плава коса. Ништа није рекла, једноставно је прошла поред занемелог Стојана и ушла у кућу. Тако је почео њихов заједнички живот.
Стојан јој је набавио одећу испредену од најфиније вуне и од најмекшег лана, знајући да је то за њену кожу још исувише грубо, а Меглинка је сплела косе у плетенице и обвила их око главе. Била је најлепша невеста коју је село икада видело. И најтужнија, додавали су сељани.
А како је време пролазило, они су све више гунђали. Истина је била да су с Меглинкиним доласком Стојанова стада постајала све бројнија, да су овце и краве давале све више млека, кокошке јаја, а да су његови петлови били већи од комшијских гусана, и да је пшеница класала брзо и плодније, а његови пашњаци бивали најбујнији. А сељанима се чинило да све то није Стојанова заслуга, већ ове лепе вештице коју је довео у кућу, за којом се класје повијало, као да јој указује почаст, а све што је додирнула постајало је родно и плодоносно. Сељанке су јој завиделе на Стојановој пажњи и љубави. Гледале су како је, с преданошћу посвећеника, свако вече чешља у дворишту и плете јој плетенице, као да не додирује женску косу већ неку светињу, гледале су како је, у предвечерје, носи по пропланцима, поскакујући и играјући од радости као ждребе.
Стојан је за село био слеп и глув. Њему је било важно да Меглинка буде уз њега и да га, заборавивши на вилинску тугу, бар мало заволи. Надао се да ће кад добију дете она коначно прећи на његову страну света и да ће се, најзад, насмејати.
Оно што је Меглинку највише чудило и збуњивало до унезверености, јесте да је она код Стојана волела и мрзела исту ствар – његову људску несавршеност, непотпуност, ону рањивост и недовршеност његове судбине, која је висила о тако танкој нити да јој се чинило да ће је један дубљи уздах прекинути. И онда више неће бити тог живота и те невероватне нежности. Једино што ће сигурно остати је његова чудесна, голема љубав, која би га сигурно надживела, јер, мислила је, од ње је саткан и начињен, као што прах и пепео надживе људе, јер од праха и пепела су начињени.
Кад им се родио син, Стојан му је дао име Хрст. Било је то старо и лепо име, али се он водио другим разлозима. За Стојана је то више био дубок и тајновито искрен шум, него име, и њиме се није могло дозивати. А њих троје, Меглинка, Хрст и он, мислио је, морају увек да буду заједно, као што доликује правој љубави и ту нема места дозивању. У сталном страху од Меглинкиног бега у шуму настојао је, дајући овакво име сину, да предупреди сваку могућност удаљавања.
Ипак, с Хрстовим рођењем ништа се није променило. Меглинка је и даље била тужна и ноћу се, кад поверује да је Стојан заспао, искрадала и скитала по шумарцима, расплићући косе и испуштајући готово животињске уздахе бола. Стојан је пратио и враћао се пре ње, у праскозорје, сав мокар и сатрвен сазнањем да је он узрок њене боли. Ослободиће је, мислио је, и омогућити јој да поново буде онаква какву је видео скривен у жбуњу на обали Меглинског језера. Узео је вилинско окриље и оставио га на гумну преко кога је Меглинка прелазила у својим ноћним шетњама.
 |
| Чудна сова у коју се претворио Хрстов отац Стојан. Због Стојанове сталне бриге за сина, због жеље да му је увек на оку, од тог времена сове могу, не померајући тело, тако окренути главу да виде шта им се догађа иза леђа. |
Стојан је нашао спаљено окриље и данима трагао за Меглинком. А потом, кад је приметио чудну птицу која лети изнад куће и слеће Хрсту на раме, узео је сина и одвео га стрини у суседно село. Затим се запутио у најдубљу шуму и нестао.
Прича се да се Стојан претворио у сову и да је тада, изненада, открио да је синовљево име, оно Хрст, као створено за дозивање на птичијем језику и да љубав може живети и у томе. Хрста је дању дозивала мајка, а ноћу га је отац уљуљкивао у сан. Тако су га обоје волели и учили немуштом језику љубави и птица.
 |
Прилично дебела и мека биљка, која личи на човека у малом, с ногама, рукама, трупом, вратом, главом и очима на њој. Појављује се у пролеће и за једну ноћ израсте, развије се, расцвета и угине. Ноћу светли светлошћу налик оној код свеће. Ова трава има моћ, као и бујад, да откључа све закључано и покаже све што је сакривено, па је омиљена међу трагачима за изгубљеним и скривеним благом. Иако је особеног изгледа и појаве, расковник је тешко видљив људском оку, па се у његовом налажењу користе разне смицалице. Најједноставнија је следећа – онај ко тражи расковник треба само да се закључа у ланце и окове, а кључ да баци што даље од себе и онда, овако окован, крене ноћу по ливадама. Тамо где окови сами спадну пронаћи ће он, врло лако, расковник. Овај поступак, међутим, има једну значајну ману. Расковник је, као што смо рекли, веома ретка биљка, па се може десити да је на траженом месту уопште нема. У том случају истраживач ризикује да га ујутру окованог и у ланцима, изнемоглог и свог мокрог од росе, нађу комшије и никаква прича о расковнику неће их разуверити да немају посла с лудим човеком. Баба Божица, из околине Зајечара, која се на загонетан начин обогатила, оставила је својим срећним потомцима сведочанство о сигурнијем и за трагаче бозболнијем начину налажења расковника. По њој, треба наћи јежа с младима, па мале јежеве одвојити и заробити их неком врстом ограде. Она се у ту сврху послужила буретом. Увече ће, по баби Божици, одрасли јеж доћи носећи расковник под језиком. Кад јеж ослободи младунчад треба му што пре прискочити, док још није прогутао травку. Уколико у вашем крају нема јежева, можете искористити корњачу, иначе веома мудру животињу и њене младунце.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Sat, 20/03/2010 - 00:20
#1
Није присутан
Skovran?
Pitam se o kojoj se ptici radi. Da li je to stari naziv za poznatu vrstu, stvarne ili nestvarne ptice? Da li je ime iz izvora o sličnim legendama i pričama, ili su autori ove knjige upotrebili ime (odnosno prezime) iz ličnih(?) razloga? Bio bih zahvalan ako bi neko od čitalaca ili iz redakcije znao nešto o tome. Hvala lepo doviđenja. U.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
