3320 25. 9. 2015.
Поплава осећања
ПЕРЕШ РУКЕ?
Не купаш се – задовољан си и допушташ да те обузме „хормон среће”?!
о нема осећање кривице или гриже савести? Готово нико. Ако ни због чега другог, оно се јавља, јер, хтели то или не, стално унесрећујемо друге људе. На први поглед, ништа им нажао не чинимо. Али...Самим тим што (често) очајавамо, допуштамо да нас обузму сета, туга и незадовољство, унесрећујемо друге људе. Пре свега оне који нас воле и који би да нас виде срећне. Тако да смо заправо увек у прилици да осетимо грижу савести. О тежим случајевима прекорачивања моралних начела да и не говоримо.
Дакле, када проценимо да смо неким поступком неправедно изазвали штету и нечија непријатна осећања, тада осећамо само љутњу или кривицу. Као што смо видели, „штета” није само материјална. Осећања су најчешће страдалници...
И шта у таквим приликама човек чини?
сећање кривице покретач је потребе да се перемо. О томе говори нови научни рад из пера психолога Чен Бо Зонга, професора са Универзитета у Торонту (Канада). Он је ту потребу назвао „ефектом Магбет”, али не као следбеник Сигмунда Фројда који се такође бавио анализом јунака овог комада. Наиме, у Шекспировој трагедији „Магбет”, јунакиња драме, леди Магбет, обузета осећањем кривице (због злочина које је наручила), види своје руке као крваве, па их стално крши и брише. Професор психологије заједно са својим студентима извршио је следећи оглед. Замолио их је да се сете неког неморалног чина који су вољно или невољно учинили и да му га препричају. На пример, када су изневерили пријатеља, рођака или нешто слично. Онда им је понудио две могућности: да узму влажну марамицу умочену у средство за дезинфекцију или оловку да поново опишу тај догађај. Безмало сви су узели влажну марамицу.
Да ли су срећнији они који не перу руке баш често?
отово истовремено, на Универзитету у Мичигену (САД) професори Спајк В. С. Ли и Норберт Шварц, уз помоћ другог огледа показали су да је осећање кривице и потреба за прањем увек везан за део тела којим је неко неморално „прљаво” дело учињено. Великој групи испитаника речено је да некоме изговоре неку лаж. Другима је понуђено да лаж откуцају на рачунару и да је пошаљу електронском поштом. Шта су после учинили „лажови”? Свима су им понуђени водица за испирање уста и вода и сапун, односно, алкохол. Они који су изговорили лаж, одлучили су се да исперу уста. А они који су лагали путем електронске поште, прали су руке, „уништавали” послату пошту. А неки су се ухватили крпице и алкохола, те брижљиво обрисали тастатуру рачунара.
тално прање руку и често туширање могли би да буду знак да је особа која то чини незадовољна својим животом. У најмању руку није ведра... Истраживачи с Универзитета у Бристолу (Велика Британија) недавно су открили благотворно, антидепресивно дејство Mycobacterium vaccae, бактерије која живи у прљавштини. Оглед извршен над мишевима показао је да они који живе у средини испуњеној поменутом бактеријом луче серотонин, важан неуротрансмитер, назван још и хормоном среће и задовољства.Није баш сасвим јасно како то бактерија успева да поспеши лучење серотонина, али је оно сасвим уочљиво. У сваком случају, циљ овог научног рада је да успостави још једну везу између физичког, менталног здравља и чистоће. Ранија истраживања показала су да серотонин ојачава одбрамбену моћ организма. Они који су сетни, тужни и нерасположени лакше обољевају.
Тако се испоставља да су срећнији они који се не купају баш тако често и не воде рачуна да свуда влада потпуна чистоћа. А неки од њих, који не перу руке, можда и не пате ни од осећања гриже савести. Што баш и није за похвалу! А можда ништа никоме нажао нису ни учинили? Срећни су и пуштају и друге да то буду.
Аутор:
М. О. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
