3320 25. 9. 2015.
ПЕТКОВДАН / 21. новембар 2014.
ПАРИЗ ПОД
На данашњи дан 1783. године један маркиз и један наставник физике и хемије укрцали су се у први балон с људском посадом
ан Франсоа Пилатр де Розје (1754–1785) и маркиз Д’Арланд (1742–1809) били су међу многима који су крајем 18. века у Француској и Великој Британији покушавали да лете, на овај или онај начин. Пилатр де Розје рођен је у Мецу, важном гарнизонском граду на француској граници, у коме је постојала и војна болница у којој је почео да се занима за хемију. У Ремсу је предавао физику и хемију и запао за око брату краља Луја XVI, који га је повео у Париз и поставио за управника Природњачког кабинета. Нешто касније Де Розје је отворио сопствену лабораторију, у којој је правио огледе из физике и одржавао демонстрације за племиће. Највише су га занимали гасови, тада још прилично нова област у хемији.
уна 1783. године био је један од многих посматрача опчињених јавним приказивањем лета балона браће Монголфје. Већ у септембру помагао је у покушају да се балоном у небо изнад Версаја вину једна овца, патка и певац. Краљ Луј XVI желео је да први лет с посадом изведу два осуђена злочинца, за случај неуспеха, али је Де Розје мислио другачије. Наговорио је војвоткињу Полињак, миљеницу краљеве милоснице Марије Антоанете која је у Версају живела у тринаест соба, да подржи његову замисао о хвалевредним Французима који треба да постану први путници у балону. Придружио им се и маркиз Д’Арланд, један од многих отмених пријатеља Габријеле де Полињак, али и одушевљени присталица балона. 
их двојица су 21. новембра 1783. године из врта једног замка у Булоњској шуми ушли у балон браће Монголфје, који је подизао и покретао топао ваздух. Краљ, дворска свита и мноштво одушевљених посматрача испратили су их уз громко бодрење. Летели су око девет километара на југоисток, на висини од око 915 метара, и приземљили се на другом крају Париза. Славни лет трајао је 25 минута.
ледеће године у јануару из Лиона је полетео са Жозефом Монголлфјеом и још петорицом путника у балону десет пута већем од оног првог. После успешног приземљења храбрим ваздухопловцима одата је почаст вечером у опери. Исте године, 23. јуна, Де Розје је са сапутником, Жозефом Прустом, полетео у побољшаној верзији првог „монголфје” авиона, а овај пут је уз краља Француске био и краљ Шведске, Густав III. Летели су према северу, на висини од око 3000 метара, изнад облака. За 45 минута прелетели су 52 километра али су због јаких ваздушних струја и хладноће морали да се спусте у шуми Шантији. Овим летом Де Розје је поставио рекорд у брзини, висини лета и раздаљини коју је балон прешао. 
е Розјеов следећи подухват био је, наравно, Ламанш. Монголфјеов балон на топао ваздух захтевао је велику количину горива, тако да је одбачен. Де Розјеов балон био је комбинација погона на топао ваздух и на водоник. Де Розје и његов сапутник Пјер Ромен полетели су 15. јуна 1785. године. Снажан ветар вратио их је према Калеу, а балон се неочекивано и нагло издувао, на висини од 450 метара. Обојица су погинула. На месту пада подигнут је обелиск. 
ионирски Розјеов балон користи се и данас, нарочито за дуге летове, с тим што се уместо запаљивог водоника користи хелијум. Колин Прескот и Енди Елсон поставили су 27. фебруара 1999. године рекорд од 234 сата непрекидног лета око света.
Исте године, 21. марта, Брајан Џонс и Бертран Пикар успели су да облете свет у Розјеовом балону „брајтлинг орбитер 3” с погоном на топао ваздух и пропан, а носиљка је била направљена од кевлара и угљеничних влакана. Лет од швајцарских Алпа до Мауританије трајао је 477 сати. Као амајлију, од унука Жила Верна добили су књигу Гија де Мопасана „Један живот” коју је овај поклонио Верну с посветом.
Стив Фосет је четвртог јула 2002. године постао први човек који је потпуно сам у балону (после пет неуспешних покушаја) прелетео свет, такође у Де Розјеовом балону „Дух слободе”.
Аутор:
Н. М. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
