3320 25. 9. 2015.
Трагедија једне (оклеветане) љубави
ЊЕМУ МИЛА,
Оног тренутка кад је краљ Александар Обреновић објавио да ће се верити с госпођом Драгом Машин, српска историја добила је најомраженију личност, засенивши чак и „Проклету” Јерину. Ипак, нека места у Србији и данас носе њено име, а недавно јој је, пре две године, подигнут и споменик
а ли је, ипак, у њеном животу пре удаје за краља било повода да је народ и двор, па и тадашња Европа, прогласе разлогом свега лошег што је задесило династију Обреновић? „Забавник” није позван ни стручан да одговори на то важно питање, али јесте да изложи главне детаље из живота краљице Драге Обреновић пре него што је постала краљица. У томе ћемо се ослонити на књигу „Краљица Драга Обреновић” Ане Столић, коју је објавио „Завод за уџбенике”. Родила се 23. септембра 1866. године у Горњем Милановцу. Отац јој је био Панта Луњевица, потомак познате трговачке породице. Његов отац Никола нештедимице је помагао устаницима и тако заслужио поверење кнеза Милоша. Такође, био је ручни девер на венчању кнеза Милоша с Љубицом, као њен рођак.
Панта Луњевица био је чиновник чије је напредовање било условљено оданошћу Обреновићима. Постао је начелник у Шапцу, потом управник вароши Београда, па опет начелник у Шапцу. Породица је због тога шездесетих и седамдесетих година 19. века била угледна и добростојећа. Такође, Панта је од оца наследио завидну имовину, а новац је уложио у куповину куће у Београду. Оженио се у двадесет првој години, Анђом Кољевић, кћерком председника општине у Чачку. У том браку рођена је Драга, друго од њихове шесторо деце.
Богдан није богомдан
Панта и Анђа сматрали су да је женској деци потребно школовање, па је тако Драга после основне школе уписана у Виши женски завод, познатији као „Церманкин завод” у Београду. Ту је четири године учила хришћанску науку, српски, немачки и француски језик, јестаственицу (природне науке) и историју српског народа. Посебно је била надарена за језике. Била је повучена и пуно је читала.
Родитељи су почели да јој траже прилику за удају још док је била у школи. Њихов избор био је Светозар Машин, тридесет двогодишњи инжењер. Драга га није хтела. Замишљала је да ће се удати из љубави, да ће та љубав бити налик њеној првој и до тада јединој љубави према Богдану Поповићу, једном од наших најзначајнијих књижевних критичара, али је на крају удовољила родитељима.
НАСЛЕДНИКА НЕЋЕ БИТИ
Тако је краљица Драга, уз све што су јој приписивали, постала оличење неплодности и најпознатија нероткиња наше прошлости.
------------------------------------------------------------------------------------------
Светозар Машин био је син дворског лекара кнеза Михаила и краља Милана. Студирао је металургију у Фрајбургу и Берлину, и важио за вредног и даровитог инжењера. Међутим, кад је одлучио да се жени, све девојке су га одбиле: нису желеле мужа коме је посао на првом месту, који је фантаста и алкохоличар и који има веома скромну плату.
Драга Луњевица и Светозар Машин венчали су се 1883. године у београдској Саборној цркви. Невеста је имала седамнаест година. После венчања сватови су позвани на игранку у башти код Народне скупштине. Присутни су хвалили невестину љупкост, лепоту и младост. Причало се да је у фијакеру туда пролазио седмогодишњи Александар Обреновић, и да је махао сватовима обрадован што види младу.
Брак Машинових трајао је три године. Живели су скромно, Драга је пратила мужа по теренима или је чекајући га да се врати с неког истраживања, живела код свекра у Београду. Деце нису имали, а по неким сведочењима Драга је једном била трудна. Светозар Машин умро је на терену 1886. године. Лекари су написали да је умро од срчане капи, а људи су причали да је имао епилептични напад због велике количине алкохола.
На плажама Француске
Драга се вратила својој породици, живела је с мајком, браћом и сестрама у очевој кући. После смрти оца преузела је бригу о породици. Њена пензија коју је примала након мужевљеве смрти, и пензија коју је примала њена мајка, биле су недовољне за пристојан живот породице. Драга је покушавала да добије посао наставнице немачког језика, али безуспешно. Затим је почела да преводи, сарађивала је у часописима, била члан Београдског новинарског удружења, превела је и неколико романа, новела и позоришних комада, а најдуже је сарађивала у часопису „Домаћинство” који је издавало Београдско женско друштво – прво удружење жена у Србији, које је радило под државном заштитом и покровитељством Обреновића. Почела је и да пише.
Да би спасла породицу немаштине, искористила је династичке везе свог оца. Постала је дворска дама краљице Наталије. Након развода краља Милана и краљице Наталије, абдикације којом је Милан одредио намеснике свом малолетном сину Александру, и после Милановог одласка из Србије, одлучено је да и Наталија напусти земљу. Она је то одбила. Није више живела у двору, а у новом дому окупљала је напредњаке и либерале – противнике радикалне намесничке владе. Кад ју је полиција протерала, краљица Наталија изабрала је Бијариц, монденско летовалиште на југозападу Француске, за стално боравиште. У Београду је била окружена дворским дамама и дружбеницама, међутим, није могла да очекује да ће оне поћи с њом у прогонство. Зато је изабрала дружбеницу која одласком из Србије ништа не губи – Драгу Машин.
Краљица Наталија и Драга Машин живеле су у тек изграђеној вили коју је краљица назвала „Сашино” – по сину Александру. У прво време њихов однос био је веома присан. „То је једна јако добра особа”, написала је Наталија у једном писму. Променила је мишљење, претпоставља се, кад је Драга написала писмо сестри да се у Бијарицу изненада појавио краљ Милан, предвиђајући њихово измирење, па је тако о томе сазнао цео Београд. После тог догађаја у једном писму Наталија каже да је Драги титула дворске госпође „ударила у главу и да је права глупача”.
Љубав је ретка сила
Краљ Александар упознао је Драгу Машин у Бијарицу 1894. године. „Чим сам је видео, допала ми се њена скромност, њена памет, и њено понашање, импоновали су ми”, рекао је пријатељу. У ближи додир с њом дошао је после дављења у мору. Наиме, 19. августа 1895. године, приликом јутарњег купања у Тосканском заливу, изненадна плима угрозила је живот краља и људи из његове пратње. Након тога краљ је закуцао на врата собе мајчине дворске даме и упитао је да ли је страховала за њега. Био је то недвосмислен знак да му је стало до ње и да очекује да му та наклоност буде узвраћена, без обзира што је од њега била старија дванаест година.
Њихова платонска љубав је након две године, у марту 1897. године, постала љубавна веза. Сматра се да је краљ Милан у почетку одбравао ту везу зато што се његов син коначно потврдио као одрастао мушкарац. Међутим, када је Милан увидео да се син дубоко везао за Драгу, дошло је до сукоба. У марту 1899. године краљ Александар поменуо је оцу женидбу с Драгом. Милан се успротивио, и почео да припрема план о синовљевој женидби с немачком принцезом Шаумбург Липе.
-------------------------------------------------------------------------------------------
УБИСТВО
Ступање Драге Машин на престо појачало је незадовољство дела политичке врхушке наклоњене Карађорђевићима. Краљевском пару стизала су претећа и узнемирујућа писма и поруке одмах након венчања. Седиште пропаганде против краљевског пара било је у Бечу. Млади официри београдског гарнизона сковали су заверу у августу 1901. године с намером да изврше атентат на краљичин рођендан, на балу у Коларцу. Краљевски пар обавештен је о завери и није се појавио на балу. Током 1902. године дворски послужитељи били су наоружани, а причало се да краљ лично сваке вечери проверава да ли је двор закључан.
Позадина Мајског преврата није сасвим расветљена. Историографи оцењују да је један од узрока незадовољства у војсци неприлична краљева женидба, затим њена лажна трудноћа и нагађања да ће Драга наметнути брата, Николу Луњевицу, за наследника српског престола. Првобитни план официра био је да убију само Драгу: инсценираће атентат на краља како би га одвојили од Драге, а њу ће одвести на средину Саве и бацити у воду.
Краљ и краљица убијени су у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године, на исти дан на који је, 35 година раније, у Топчидеру убијен кнез Михаило Обреновић. Осим њих, тада је убијен и краљев ађутант генерал Лаза Петровић. Исте ноћи убијена су и краљичина браћа Никодије и Никола Луњевица, али и председник владе Димитрије Цинцар-Марковић, министар војни генерал Милован С. Павловић, а тешко је рањен министар унутрашњих послова Велимир Тодоровић.
Иначе, у Мајском преврату учествовало је око 120 официра и неколико политичара. На челу старијих завереника био је пуковник Александар Машин, рођени брат Драгиног првог мужа Светозара, а на челу млађих капетан Драгутин Димитријевић Апис.
Мртва тела краља и краљице завереници су бацили кроз прозор двора. Њихови остаци пренесени су у малу Цркву светог Марка која је касније срушена и одатле, 1942. године, пренети у Цркву светог Марка у Београду, у чијој крипти и данас почивају.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Краљ и дворска дама свакодневно су се дописивали. Краљ је мислио „да ће се свако зло клонити нас, јер је права љубав једна ретка сила која чува од свега заљубљене”. Своју спаваћу собу претворио је у храм посвећен Драги: „Када би могла да видиш како сам лепо урамио твоје слике, уживала би. Све су између астала и прозора, тако да те стално могу гледати, а да онима који долазе код мене не падне у очи. На другој страни зида долази онај букет што си ми га пре две године дала у Бијарицу, после 19. августа.” Очекујући наредни сусрет, писао јој је: „Ах љубави, једва чекам да дођем, да те стиснем на срце, да уживам у теби, јер ти си једна сласт.” Био је опседнут децом. „Што бих волео, љубави, ту нашу бебицу, што бих био срећан да чујем да ми ниси сама, него да осећаш куцање једног малог створа који је производ наше љубави.”
Петнаестог јула 1900. године краљ Александар поверио је намеру да се ожени Драгом генералу Љуби Лешјанину, маршалу двора. Венчали су се већ 28. јула. Тог тренутка Драга Обреновић постала је најомраженија краљица у памћењу српског народа.
Опште опањкавање
Шта су јој замерали? Тачан одговор био би: све. На пример: није се веровало званичном документу о датуму њеног рођења, чак је и отправник послова Руског посланства навео у извештају да је „невеста у 36-ој години, иако је званично признато да има 33”. Њен отац Панта био је душевни болесник а мајка се пропила после мужевљеве смрти, па су људи у томе видели трагове „нечисте крви”, што је непримерено краљици. Кад јој је умро муж, Светозар Машин, говорило се да је Драга употребила отровне лекарије да би га се ослободила. Замерано јој је што је за хонорар преводила, писала фељтоне и приче. Прогласили су је перјаницом феминистичког струјања, зато што је била активна у „Женском друштву”. У већини историографско-мемоарских дела време њеног удовиштва описивано је као време њеног блудничења. Угледни државник и историчар Слободан Јовановић навео је да је после мужевљеве смрти имала пријатеља који ју је издржавао, али јој није пошло за руком да му постане жена. Била је приморана да „иде од човека до човека, али је и тада била обазрива – хватала је странце и људе из бољег света”. Краљу Александру су, према извештају аустроугарског војног аташеа из августа 1900. године, два министра, три генерала и шеф полиције изјавили да се Драга могла купити за новац и поклоне.
То би било неколико најопштијих замерки о краљици Драги пре удаје.
После свадбе људи су је прогласили руским шпијуном, замерали су јој што Србији не може да омогући наследника, говорили су да она влада државом а не краљ. Била је крива за све лоше што се дешавало у Србији. Чак је нису запамтили по њеном краљевском имену: краљица Драга је у сећању људи сачувана као Драга Машин.
Аутор:
Соња Ћирић
Илустровао:
Драган Максимовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
