Језик поставља замке
НЕ ГАСИРАЈ МЕ,
Шта значи када је неко у каналу, а шта када некога намерно гасирате?
колско тромесечје. Повод за сазивање родитељских састанака. Углавном су то тужни скупови који се, после уводне атмосфере потиштености, често завршавају жучном расправом. Родитељи се свађају међусобно („ваше дете је криво што моје има лоше оцене”), са професорима („Зашто екскурзија кошта као да иду на Сејшелска острва?”, „Нико им ништа не објашњава!”...). Састанцима понекад присуствују и ученици (деца). Управо тада разлика у поимању школе и живота уопште између старијих и млађих највише долази до изражаја. Такође и разлика у односу према језику.
Дакле, родитељски састанак уочи првог тромесечја школске 2013/2014. године у једној београдској гимназији.
азредни старешина износи „случај” ученице која је некако успела да од септембра заслужи („нафрља”, израз познат међу родитељима) више недовољних оцена. Професор извештај о јединицама износи јавно, пред свим родитељима и ученицима, вероватно убеђен да ће срамоћење освестити и родитеља (често неспремног да прихвати „истину”) као и ђака. Овога пута јавна опомена је прво погодила једну мету (родитеља):
„Знао сам! Могу да кажем да уопште нисам изненађен. Моја кћерка не пипа књигу! Никога не слуша! Слуша само музику. Не скида слушалице с ушију и дању и ноћу. Ма нека понавља разред! А њена мајка и ја све чинимо...”
У том тренутку ученица која са осталим ђацима, спуштених рамена и погнуте главе седи у последњем реду, скида слушалице (дакле чује све!), устаје и пружа руку пема оцу, као да жели нешто да му објасни. Говори врло гласно, као особа која је тренутак раније слушала прегласну музику:
„Али тата, немој сад и ти да ме каналиш! Па немој ме каналити баш у овом тренутку! Знаш како ми је. И Ви, разредни, стварно нисте фер... Испадох сад ја најгора. Само сам у каналу. То је све. Ваљда не треба да објашњавам због чега. Стварно...
дједном, уместо комешања и жамора, међу родитељима тајац. Сви гледају у девојчицу. Нису схватили шта је хтела да каже. Чак ни разредни који са ђацима проводи значајан део живота.
Хит новог жаргона, глагол каналити, изведен је од именице канал. Као што је познато, канал јесте врста удубљења у земљи. Дугачка рупа, сликовито речено. Кад човек уђе у канал (Дунав–Тиса–Дунав!) може кроз њега дуго, дуго да пролази. И није на земљи, на путу, већ у каналу. У ствари, канал је метафора за лоше расположење, потиштеност. Најблаже речено, глагол представља необичну творевину: „Немој ме каналити!” (не терај ме у лоше расположење, а донедавно то је био „бедак”), „Уканалити се” (онерасположити се, осећати се потиштено јадно). На питање: „Како си?”, сетни човек одговара: „У каналу...” Тиме је најмодернијим језиком описао своје душевно стање.
насупрот глаголу каналити, стоји глагол гасирати. Потиче од именице гас, односно од израза додавати гас, убрзавати. Уколико вам неко каже: „Ма немој да ме гасираш!” немојте се чудити! Тај израз постао је део свакодневног речника. Шта значи? Ех, то није баш сасвим јасно, будући да постоје бар два значења. Гасирати значи притискати некога да нешто уради (одмах), „додавати му гас” у тренутку када за то није спреман. Исто тако, гасирати може да значи и да некога зафркавате, да га намерно лажете, наводите на неки суманути закључак. Жаргонски, да га „ложите”. Ложити некога, то је израз који излази из моде. Не гасирам вас, стварно је тако.
Аутор:
M.O. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре