Време (заводљивих) превара

НАУЧНИК И

очетком деведесетих година 16. века, раме уз раме с вешћу о смрти сина Ивана Грозног (наводно од руке будућег цара Бориса Годунова) и о првој победи највећег поморца у историји, капетана Ђи Сун-Сина, у устима западне Европе, па онда и света, ковитлала се још једна вест, наизглед не тако важна. У средишту пажње неочекивано су се нашли један дечак и његов зуб.
   Неколико дана пре Ускрса, у градићу Свидница у области Шлезија, један седмогодишњи дечак изашао је на улицу и осмехом купио пажњу пролазника. Али није се ту зауставио.
   Глас о том осмеху убрзо је преплавио Шлезију. У дом његових родитеља почели су да свраћају прво грађани Свиднице, па потом и сви путници које би пут нанео кроз тај део земље. Коначно, кад су се гласине прелиле и преко граница, дечак је привукао пажњу племића и научника који су свраћали у дом породице Милер само да упознају малог Кристофа.
   У присуству научника био је ћутљив и затворен и нерадо је показивао оно због чега су дошли – свој златни зуб. Породица Милер није се противила новонасталој реци гостију који су походили њихов дом. Сваки Кристофов пријатељ био је добродошао све док је био способан да новцем подупре истинитост жеље да се упозна с дечаком.

                                     Утицај положаја планета?

    Дечаку из Шлезије изникао је златан зуб! Професор Јакоб Хорст са Универзитета у Хелмштету дошао је у град да се увери у истинитост тврдње и да покуша да објасни природу и значење феномена. Дечак је био спреман да сарађује. Искезио се Хорсту и показао му доњи леви кутњак, златан од десни па до врха. Суседно место било је упражњено, млечни зуби почели су да му испадају. Професор је из торбе извадио нарочити камен, таман и песковит, и протрљао га о дечаков зуб. На камену је остао бели траг – знак да је злато право! „Свакако слабијег квалитета од угарског, али и даље право злато”, прокоментарисао је Хорст.
   Кад се вратио на Универзитет, написао је књигу „О златном кутњаку дечака из Шлезије” (De aureo dente maxillari pueri Silesii) у којој је изнео своје (стручно) мишљење. Иако се у Европи већ увелико водила расправа о пореклу зуба, он се чврсто држао свог мишљења. Његови закључци наводе на помисао да је зуб израстао као последица положаја планета у тренутку када је дечак рођен, и да нема говора о чуду ка коме су нагињали неки теоретичари порекла златног зуба. Наиме, 22. децембра 1585. године Сунце је било у конјункцији са Сатурном који се налазио у знаку Овна. Као последица таквог распореда, дечакова вилица била је изложена јачини сунца и због тога је изнедрила златан зуб. Зуб је саграђен од органског злата насталог из крви и коштане сржи, он се храни, живи и осећа. Овакав закључак подржали су бројни алхемичари, одушевљени идејом да тело може да произведе злато.

   У наставку свог списа Хорст наводи и какву поруку звезде шаљу кроз овај необичан случај. Он каже да је златан зуб очигледан знак доласка „златног доба”, времена благостања и среће и доказе за своју тврдњу налази у гомили старих списа у којима су исписана пророчанства. Али, пошто се зуб налазио на левој, злој страни, до „златног доба” стићи ће се кроз многе невоље и бурне несугласице. Остали тумачи углавном су се сагласили с Хорстом, с мањим разликама у закључцима. Главна противничка теорија говорила је да у питању није „златно доба”, већ победа над Отоманима с којима је Царство било на ивици сукоба.

                                               А сад без осмеха

   Нису се сви одушевили дечаковом причом. Иако је народ био спреман да прихвати предсказање и објашњење уписано у звездама, било је и оних који су са сумњом пратили дешавања у Шлезији. Један од њих био је и професор Данкан Лидел, шкотски лекар и Хорстов колега из Хелмштета. Он је проучио Хорстове закључке и назвао их „неподесним и апсурдним”. Чврсто је веровао да је у питању превара и покушавао је да докаже своје сумње. Лидел није посетио Свидницу, већ је прикупљао изјаве очевидаца. Сакупљени материјал преточио је у књигу „Трактат о златном зубу дечака из Шлезије” (Tractatus de dente aureo pueri Silesiani). Истакао је запажања Кристофових гостију. Златни зуб био је нешто већи од осталих. Када је ту чињеницу спојио с недостајућим суседним кутњаком, резултат је, бар по његовом мишљењу, био јасан – дечаков зуб је превара. Нагласио је и незнање свог колеге у области астрологије јер Сунце не улази у Овна све до марта, а Хорст га је ту сместио 22. децембра.
   После Лиделове књиге занимање за дечака није опало, напротив. Многи су се упутили у Шлезију само да би се својим очима уверили у истину, будући да су разни извештаји и расправе давали супротне резултате.     Међутим, почели су да наилазе на затворена врата. Кристоф Милер би само понекад примио госта, а и онда би се понашао затворено и ћутљиво и није желео да покаже свој зуб.
   Једне вечери 1596. године у кућу Милерових свратио је локални племић. Припит и распричан, ушао је код Кристофа и наредио му да му покаже зуб. Кад је дечак одбио, племић је извадио нож и расекао Кристофов образ у намери да надокнади мањак спремности на сарадњу. Како је рана била дубока, породица је позвала лекара и тад је тајна коначно откривена. Током захвата лекар је имао прилику да изблиза погледа златан зуб и да види да је Данкан Лидел био у праву. Зуб је био позлаћен, преливен златом од врха па до дубоко у десни, али се употребом и честом провером квалитета злата истрошио. Око Кристофовог кутњака била је само опна, дело вештог зубара или златара, а временом се та опна излизала и сада се на површини, кроз окрњену сјајну круницу, помаљао бели зуб.

                                                        Епилог

   Кристоф Милер био је оптужен за превару и затворен. Да би се обелоданила превара, власти су приредиле јавно скидање златне пресвлаке. Творац лажног зуба никад није ухваћен, нити је откривен његов идентитет. По речима тадашњих представника власти, једно време били су му на трагу, али је убрзо нестао. Да није, можда би остао упамћен као творац првог златног зуба у историји. Као последица таквог сплета околности, идејни творац златног зуба остаје Клод Мутон који је тек 1746. године предложио злато као заштиту за зуб.