3320 25. 9. 2015.
Време је за змајеве
НА КРИЛИМА ВЕТРА
Тој забавној игри радују се и унук и деда. И то није све. Научници тврде да би се, рецимо, много дуже чекало да браћа Вилбур и Орвил Рајт створе прву летелицу и утру пут ваздухопловству, да није било змаја. А његове могућности човек је искористио у још много чему...
Надметање змајара
Пуштање змаја једна је од најраспрострањенијих забавних игара која, рекло би се, подједнако одушевљава и најмлађе и одрасле. Како и не би кад ова играчка за сваки узраст стреми у висине и зауздава ветар у себи, а може лако да се направи. Змајеви се израђују од веома танке хартије или платна, најлона, па чак и савитљиве пластичне масе. Они се разапињу преко квадратног, троугластог или ромбоидног рама, подупртог са, рецимо, два укрштена штапа, једног попречног и другог лучног. Око средине конструкције причвршћује се клупко танког канапа, дугачког и стотинак метара и ојачаног стакленим прахом, које служи за управљање змајем. Да би уживање било потпуно, приређују се бројна надметања у брзини и висини које може да досегне неки змај, али и у лепоти њихове израде.
Али, змај није изум новог времена и сигурно није настао само ради забаве, кажу научници, већ из потребе човека да спозна свет који га окружује и себи олакша могућност да опстане. Верују да је први змај полетео још у време које не бележи писана историја и да је захваљујући њему човек учио и научио много и да је баш змај утро пут бројним техничким открићима. Тај први змај највероватније се „излегао” на неком од острва Малајског архипелага, смештеног између Тихог и Индијског океана, између Индокине и Аустралије. Ту су нађени најстарији цртежи и остаци змајева, четвороугаоних и без репа. Били су мудра и корисна маштарија неког древног житеља архипелага. Подизали су се високо и човеку откривали природу, ветрове и непогоде, указивали му на плен или опасност. Маори с Новог Зеланда умели су да праве змајеве који су летели и дуго и високо. На острву Бугенвил, највећем у групи Соломонских острва у Тихом океану, староседеоци су правили троугле змајеве. Служили су им за риболов. Материјал од кога су их правили било је пет, шест листова саго палме. На једном крају налазио се конопац, уплетене танке лијане, на чијем се завршетку налазио јединствен мамац, без удице, сачињен од комада дрвета на које је било прикачено клупко паучинасто расплетене суве траве. Када би риба загризла ово лелујаво клупко, њени би се зуби уплели у паучину из које више није могла да се ослободи. Наравно, да би улов био берићетан, риболовци с овог острва би одмах по пуштању змаја изговарали и одређене молитве да би им се посрећило и да би им владари мора нагнали јата риба ка забаченом мамцу. Да су им молитве услишене, односно да се риба ухватила на мамац, знали су по понирању и комешању змаја, па су га одмах извлачили на обалу.
У раној кинеској историји змајеви се помињу као саставни део војне опреме. Служили су за давање сигнала. Зна се да је кинески генерал Хан Ксин (умро 196. године пре наше ере) користио змајеве приликом освајања дворца Веј Јанг. Пуштани су да лете у одређеним размацима и одређеном броју, обавештавајући команданте јединица како треба да се престроје или кад да нападну.
Међу старим ратним причама позната је једна корејска која говори о генералу који је после исцрпљујућих борби једне ноћи на реп змаја прикачио светиљку и пустио га да се подигне. Његови војници помислили су да је то знак који им шаљу божанства, што им је дало додатну снагу и веру у победу, те су кренули у успешан напад. Неки други војсковођа је, казује следеће предање, великог змаја с дугачким и дебелим конопцем пустио својим војницима одвојеним у непријатељском окружењу на супротној страни реке и тако направио висећи мост и спасао их. Наравно, људи су се и забављали надмећући се у пуштању змајева, што је понекад и понегде доводило до неприлика. Тако из древних јапанских прича може да се сазна да је због превласти у вештини змајарења знало и да се зарати. Срећом, било је и мудрих глава које су покушавале да изнађу мирно решење. Томе су прибегли и змајари два суседна села чији су мештани били жестоки супарници. Сваке године су се надметали и увек је једна страна остајала незадовољна и жељна освете. Супарништво се толико заоштрило да се претворило у отворено непријатељство. Да би ипак мирно решили недоумицу ко је бољи у прављењу и пуштању змајева, змајари су се једне вечери окупили поред разбуктале порцеланске пећи да над њеном врелином утврде истину. Тада је један од змајара извадио из џепа мајушног змаја, величине поштанске марке, којим је уз помоћ конца од танких нити свиле тако успешно руковао над таласима врелине из порцеланске пећи да је од свих присутних добио признање да је најбољи мајстор.Вештина пуштања змаја као забавна игра с Истока најпре је прешла у Европу, а потом је освојила и Нови свет. Ту су мудре главе брзо схватиле да би од те једноставне направе могли да имају велике користи. Тако су 1749. године професори с Универзитета у Глазгову, у Шкотској, дошли на замисао да на змајеве причврсте термометре и измере температуру ваздуха на великим висинама. 
Италијан Гуљелмо Маркони, изумитељ бежичне телеграфије
Браћа Рајт конструисала су прву летелицу с мотором тежу од ваздуха
Бенџамин Френклин, проналазач громобрана
Они су били први који су успели да измере температуре изнад површине Земље. Три године касније Бенџамин Френклин (1706–1790), амерички државник, филозоф, физичар, економиста, писац и проналазач, извео је чувени оглед којим је доказао да је гром електрична појава и на основу тога усавршио свој проналазак, громобран. Френклин је направио змаја од свилене марамице и причврстио га за танку жицу на чијем се крају налазио кључ. Винуо га је у небо и гром је ударио у змаја и кроз жицу дошао до кључа који се усијао. 
Могућности змаја почеле су све више да се користе. Изумитељ Британац Џорџ Покок (1774–1843), који се одмалена занимао за прављење змајева и помно проучавао начин на који лете, направио је кола која су уместо коњске снаге користила снагу ветра јер су, конопцима дугачким 500 метара, у њих била „упрегнута” два змаја. Ови змајеви личили су на малајске, а могли су да вуку кола брзином од преко 30 километара на час. Она су саобраћала на линији Бристол–Марлборо и неколико пута су чак престигла поштанску кочију коју су вукли коњи. Троја таква кола, названа „чарволант”, растојање од готово 200 километара прешла су без заустављања. Пре него што је пројектовао „чарволант” Џорџ Покок правио је планове како да осмисли змајеве који би носили људе. Вршио је бројне огледе, а у неколико њих укључио је своју кћерку и сина. Једном приликом успео је да сина подигне на стену високу 60 метара. Пококова замисао била је и да бродове вуку змајеви, као и да се користе за време поморских несрећа за додавање конопаца бродоломницима.
Захваљујући змајевима, средином 19. века у Сједињеним Америчким Државама изведен је и један градитељски подухват. Наиме, група инжењера разматрала је могућност прављења моста изнад водопада Нијагаре, воде која грми, како су реку називали староседеоци Индијанци. Река није признавала државне границе, већ је воду из језера Ири преносила у језеро Онтарио стварајући два величанствена, али непремостива водопада. Наводно је један од стручњака уочио дечака који је пуштао змаја и понудио му десет долара, за то време велику суму, да змајем пребаци конопац преко реке. После неколико безуспешних покушаја, дечак је зарадио обећани новац. Успео је да пребаци конопац и то је био зачетак новог начина градње мостова какви су, рецимо, Рејнбоу или Вирлпул који повезују Сједињене Америчке Државе с Канадом. Змајеви су били и поштоноше. Њима су пребациване пошиљке и пакети с бродова на обалу.А потом су почели да се појављују змајеви помоћу којих су људи покушавали да лете, а не само да се подигну увис. Зна се да је 1894. године британски генерал и оснивач скаутског покрета Роберт Бејден Поуел (1857–1941) конструисао змаја дугачког дванаест метара и помоћу њега се подигао на тридесет метара. Савременици чувене браће Рајт бележе да су Вилбур (1871–1948) и Орвил (1867–1912), зачетници ваздухопловства, 1900. године дане и дане проводили на пешчаним динама обала Атлантског океана у Северној Каролини и пажљиво посматрали кретање змаја којим су управљали с четири танке жице. Проучавали су технику која им је касније помогла да створе прву моторну летелицу тежу од ваздуха којом су се три године касније винули у небо.
Почетком двадесетог века змајеви су служили и у друге сврхе. Уз помоћ змаја Италијан Гуљелмо Маркони, инжењер и физичар, подигао је антену помоћу које је 1901. године на Њуфаундленду примио први бежични радио-сигнал преко Атлантског океана. Захваљујући том подвигу, усавршио је истраживања и постао изумитељ бежичне телеграфије и радија.Чак и после проналаска авиона змајеви су наставили да се употребљавају у разне сврхе. Шкотски научник и изумитељ телефона Александар Грахам Бел (1847–1922) конструисао је дивовског змаја дугачког више од 125 метара којим је често летео изнад једног језера и уживао у погледу с висине. Али, поред тога што су људе дизали у ваздух и ширили им видике, змајеви су често на својим „плећима” носили камере и фотоапарате који су правили невероватно добре снимке. У метеорологији су употребљавани много година. Између 1893. и 1933. године Американци су имали читав низ метеоролошких станица које су се служиле змајевима за испитивање атмосфере. Поједине станице имале су змајеве који су досезали висину и до седам хиљада метара.Трговачке морнарице многих земаља користиле су змајеве за додавање конопаца настрадалим бродовима и тако су остваривале замисао већ помињаног Џорџа Покока. За време Другог светског рата било је предлога да се Америчка ратна морнарица змајевима заштити од напада из ваздуха. Замисао је била да се пусте змајеви који би носили челичну ужад и тако онемогућили авионима да прелећу изнад флота.Иако се тај план није остварио, многи пилоти авиона оборених у море могу да захвале баш змајевима што су остали у животу. Помоћу змајева дизали су у ваздух антену и тако могли да затраже помоћ.
Змајеви су и данас корисни и за науку и за војску, али су првенствено омиљени као забавна игра. У многим крајевима света, поготово земљама Далеког истока, где је и поникла вештина њиховог прављења, змајеви су и даље права уметничка дела. Тамо не престају праве светковине кад се приређују надметања у пуштању змајева, јер је сваком такмичару веома стало да победи у висини, брзини лета, али и лепоти лелујаве и лагане летелице која „лови” ветар и преотима му снагу.
Аутор:
С. Делибашић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Wed, 06/07/2011 - 10:07
#1
Manolo Blahnik
On design, multi-level crisscross weave and Manolo Blahnik around the ankle to bind belt is inherited the Rome of Manolo Blahnik Canada sexy enchanting and cool shoes are fashionable, send out the Manolo Blahnik Sandals people cannot be ignored the existence feeling, will be women's independence temperament Cheap Manolo Blahnik Sandals full expression.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
