Како је оживела Књига о џунгли
МОЈ БРАТ
![](/pz/sites/default/files/3207/KESTENSINA.jpg)
![](/pz/sites/default/files/3207/tipidanas_0.jpg)
![](/pz/sites/default/files/3207/nasl47_0.jpg)
Чувена прича Радјарда Киплинга постала је стварност када је не тако давно у дивљини Намибије на свет дошла девојчица која ће кроз наредних десет година оживела чувени лик Моглија...
![](/pz/sites/default/files/3207/kk.jpg)
Пар Дегре је кћерци Типи дао јединствен поклон – детињство далеко од градске вреве. Првих десет година провела је у дивљини са родитељима, који су између својих путовања по Боцвани и Јужноафричкој Републици живели у камп-приколици, стално мењајући место боравка. Како никада није научила да се плаши дивљих животиња, а оне су јој истовремено, осим родитеља, били једини пријатељи, Типи се потпуно саживела с њима. Далеко од школе и уобичајеног васпитања, није била свесна да њени пријатељи не припадају њеној врсти.
![](/pz/sites/default/files/3207/46%2C1_0.jpg)
![](/pz/sites/default/files/3207/nacasu.jpg)
Према речима њене мајке Силви, веровала је да су она, гепард, ној и слон – иначе нераздвојна дружина – исте величине, да говоре исти језик и мисле о истим стварима. Ствар је у томе што су на овај начин и животиње мислиле исто. За читаву деценију, колико је Типи провела са својим несвакидашњим другарима, напад је доживела само једном, када ју је меркат ујео за нос.
![](/pz/sites/default/files/3207/47%2C1.jpg)
Силви Робертс је током одрастања кћерке направила низ фотографија које су овековечиле ова пријатељства. У међувремену, за безбедност детета страховала је онда када би девојчица претерала у игри с репом младог лава Муфасе или заспала наслоњена на слона Абуа, али се трудила да своју узнемиреност не пренесе на кћи, која је уживала слободу живота без страха.
![](/pz/sites/default/files/3207/47%2C2.jpg)
''Типи није стигла да научи да се плаши'', тврдила је њена мајка
Оваква могућност указала се захваљујући мештанима који су имали обичај да усвајају напуштене младунце и припитомљавају их. Тако се родило велико пријатељство. Беба Типи и слонче Абу заљубили су се на први поглед. Када су поодрасли, Абу је допуштао својој двоножној другарици да га слободно јаше и игра се седећи на његовим леђима. Када је слонче довољно ојачало, игра се проширила и на заједничка купања и луде вожње на сурли. Изморен играњем, овај двојац би и заспао заједно. Камера Типиних родитеља је, на срећу, била будна и спремна да овековечи ове тренутке.
Након што је прерасла пелене, девојчица је иступила из крда и упознала се са локалним племенима. Природу и друштво учила је од Бушмана и припадника племена Химба, који су је обучили да преживљава у дивљини, разликује јестиве бобице и корење од отровних, да говори њихов језик и служи се локалним оруђем и оружјем.
![](/pz/sites/default/files/3207/46%2C2_1.jpg)
После десетог рођендана Типи је морала да напусти чудесну дружину и с породицом се пресели на Мадагаскар, а затим у завичајну Француску. Након онако посебног одрастања, школа у Паризу била је тежак изазов. После безуспешног покушаја да се уклопи међу мале Парижане, Типи је напустила одељење и наставила да се школује код куће. Данас, као двадесеттрогодишња девојка, завршава студије филма на Универзитету Сорбона у Паризу и не престаје да гаји везу са својим афричким детињством. Осим што је издала књигу у којој описује пустоловине и која је преведена на неколико језика, Типи се неколико пута вратила у Намибију и тамо снимила шест документарних филмова о природи за канал „Дискавери”. Нашла је начин и да своју везу с дивљином досели у Европу, поставши део екипе међународне такмичарске емисије надметања у вештинама преживљавања. Назив њеног радног места гласи: надзорник тигрова.
![](/pz/sites/default/files/3207/sina.jpg)
Аутор:
В. Млађеновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре