3320 25. 9. 2015.
Живот је бајка – Алехандро Ходоровски
ИСЦЕЛИТЕЉ НА УМЕТНИЧКИ НАЧИН
Већ у петој години Алехандро Ходоровски, потоњи славни позоришни и филмски редитељ, пантомимичар, глумац, писац и сценариста стрипова, знао је да је његова једина жеља да изгради своју душу, па је почео да пише песме...
Слика из стрипа о Инкалу
д марта 2006. године, данас осамдесетдвогодишњи Алехандро Ходоровски редовно пише за месечник HL” који издаје угледни италијански дневник „Република”. Ходоровски води занимљиву и необичну рубрику – „Психопошту”. Из броја у број увек налази посебне одговоре, тачније решења за најразличитија питања и невоље због којих му се обраћају читаоци. Да ли је реч о неусклађеним осећањима, неуравнотеженом животу, невољама на послу, несрећној љубави, Ходоровски открива лек, јер је убеђен да је одговор увек скривен негде у нама. Довољан је, дакле, „чаробни” покрет и лек ће се сам ослободити, омогућавајући „пацијенту” да ведро настави животни пут. Или бар радосније. У ствари, „Психопошта” открива једно од многих занимања или, боље речено, позива чилеанског уметника украјинско-јеврејског порекла. Мед, пепео, старе фотографије, новчићи и разни други предмети чине „реквизите” помоћу којих Алехандро Ходоровски обавља психомагију. За многе поштоваоце широм света духовни учитељ, Алехандро Ходоровски сматра да је људе могуће саветовати путем (неке врсте) чаролије. Кад установи шта је нечија права „бољка”, он особу упућује да учини читав низ сасвим неочекиваних радњи, изазивајући у његовим мислима слике и наводећи саговорника да осећа нешто друго од уобичајеног, односно да схвати да је сам извор бесконачног броја решења и – препун мелема. Савети које је Алехандро Јодоровски објавио у поменутом часопису, сакупљени су и објављени у књизи која управо носи назив „Психопошта”. Књига је објављена у Италији где је постала бестселер.
Исцелитељска вештина
Како је овај чилеански уметник, који четврт века живи у Француској, уопште дошао на помисао да постане исцелитељ? Јер, учитељ чаробњаштва, духовни вођа, познат је одавно као песник, позоришни редитељ, глумац, пантомимичар, филмски редитељ, сценариста стрипова, психоаналитичар и писац. Као и све што је у вези с Ходоровским (зову га и Јодоровски због украјинског порекла, односно Жодоровски због дугогодишњег боравка у Француској), и ова прича је веома занимљива.
Наиме, шездесетих година прошлог века, Алехандро је у Мексику упознао извесну исцелитељку Пакиту. Начин на који је лечила људе учинио му се близак надреализму. Приметио је да Пакитино лечење нема никакве везе ни с такозваном народном, а камоли са званичном медицином. Она је лечила снагом сугестије коју је успевала да пренесе на „пацијента”, наводећи „болеснике” да се тргну и у себи нађу снагу и вољу да превазиђу тешко стање. На сличном начелу засновао је својеврсни облик уметности чији је крајни циљ – излечење. Своју вештину назвао је психомагијом.
Путем наизглед неважних покрета, он предлаже саговорнику да уради нешто што наизглед нема никаквог смисла, али ће га потом навести да себе и стварност сагледа у другом светлу.
Ево и неколико психомагијских чинова. Човек се пожалио Ходоровском да је стално без пребијене паре у џепу. Жодо му је предложио да на ђонове ципела залепи два новчића тако да увек може да их чује како одзвањају по плочницима док хода. Једном младићу кога је стално прогонио лик веома строгог оца, саветовао је да запали очеву фотографију, а пепео промућка у чаши вина у попије га!
Цртач Зоран Јањетов већ двадесет пет година сарађује са Алехандром Ходоровским
Приликом недавне посете Београду, поводом ретроспективне изложбе стрипова Ходоровског и новосадског стрип уметника Зорана Јањетова с којим као сценариста сарађује већ четврт века, Алехандро Ходоровски није се дословце бавио лечењем овдашњих поклоника. Међутим, његови одговори били су несумњиво благотворни за присутне. Љубазан и насмејан, стари господин озареног лица и високог чела као да је настојао да смири вреву око себе која се одједном створила у Француском институту у Београду. Одговарао је на сва питања истовремено и смирено, али и темпераментно, објашњавајући да је његова потрага за смислом живота и „прилагођавање обрисима космоса” почела док је био дечак.
На почетку била је поезија
 |
| Насловна страна стрипа из серије „Инкал” који су заједно радили Ходоровски, као писац сценарија, и славни Мебијус, као цртач |
Онда сам отишао у Мексико и основао позоришну школу. Поставио сам стотину авангардних представа. Кад сам све то урадио, почео сам да снимам филмове. А кад сам завршио с филмом, почео сам да пишем сценарија за стрипове. Тако сам стигао до психологије. Сада се опет враћам филму. Ако бисте желели да знате шта је од свега тога за мене најважније, најважније је да изградим своју душу.”
Познат као особа која пише и размишља о будућности човечанства, Алехандро Ходоровски верује да ће убрзо доћи време великих промена – мутација. Човек ће мутирати као животиња. Постаће паметнији. Будући да су економија и политика дошле у неку врсту ћорсокака, доћи ће неминовно до велике промене у свести... А уз то и до промене енергије. Те промене су већ уочљиве, о томе сведочи антигравитациона енергија. А кад више не буде силе гравитације ми ћемо да плутамо...
„Размислите мало”, оставио је за крај разговора Алехандро Ходоровски једно питање:
„Како ћете водити љубав без гравитације?”
--------------------------------------------------------------------------------
ПАНИКА И СМЕХАлехандро Ходоровски рођен је у малом месту на северу Чилеа, на граници с Боливијом, 7. фебруара 1929. године, као син досељеника јеврејског порекла. Рано је почео да се бави позориштем, а у двадесет другој одлучио је да се пресели у Европу, у Париз. Са Фернандом Арабалом и Роналдом Топором основао је 1962. године позоришни покрет који су назвали „Панични покрет”, према грчком богу Пану. Начела су заснована на страху и хумору, као и на њиховом истовременом деловању. Према легенди, када је мајка видела свог сина, бога Пана, који је дошао на свет с козјим ногама и роговима, толико се уплашила да је побегла. Међутим, Пан је израстао у веселог и бучног бога који је умео да насмеје и смртнике и бесмртнике.
Пет година Ходоровски је био помоћник чувеног француског пантомимичара Марсела Марсоа. Ипак, светску славу доживео је као филмски редитељ филмова „Миш” („El topo”) и „Света планина” („La montagna sacra”) и „Света крв” („Santa sangre”). У прва два филма Ходоровски се појављује и као глумац. После успеха филма „Света планина” (1973), према делу свог омиљеног писца Ренеа Домала, филма који представља повест наше цивилизације, алегорију, збир надреалистичких сцена испуњених симболима из Библије, Кабале, као и древних митова, Ходоровски је одлучио да сними филм „Дина” по научнофантастичном роману Френка Херберта. У филму је требало да глуме чланови групе „Пинк флојд”, па чак и Салвадор Дали. Један од сценографа био је и Мебијус, славни стрип аутор, с којим је Ходоровски почео да сарађује као сценариста. Међутим, испоставило се да за раскошно започет филм није било довољно новца. Дејвид Линч снимио је „јефтинију” „Дину” 1984. године.
Пријатељ Џорџа Харисона и многих славних светских уметника, Ходоровски није баш увек уживао у материјалним плодовима својих успеха. Напротив, неко време издржавао је породицу читањем тарот карата које су такође биле један од његових животних позива. Сарадња с чувеним стрип уметником Мебијусом учинила га је славним и познатим међу поклоницима стрипа.
 |
| Цртач Зоран Јањетов на делу |
Пре четврт века млади суботички стрип цртач Зоран Јањетов (1961), игром случаја упознао је у Паризу Алехандра Ходоровског. Био је то необичан сусрет за Јањетова. Јер, Ходоровски га је одмах замолио да га не посматра као легенду „свега и свачега”, већ да покушају да сарађују потпуно равноправно. Ходоровски је писао сценарија, а Јањетов је цртао. Ређали су се стрипови из серија „Млади Џон Дифул”, „Технопапе”, „Огрегод”. Стари уметник био је пун разумевања и подршке за младог сарадника. Никада није ништа променио, нити имао било какву замерку на било који цртеж.
„Волим да сарађујем, а не да се такмичим!”, написао је својевремено славни Жодо. „Свиђа ми се све што изазива смех. Не свиђа ми се уметност која само слави свог извођача. Свиђа ми се уметност која је исцелитељска. Волим да у сваком бићу пронађем ону вечну радост коју бисмо могли назвати унутрашњим Богом. Свака терапија је само делимична. Постоји само она једна, свеопшта. Да сретнемо Бога”.
Снимио Симон Зец
Аутор:
Мирјана Огњановић 
