3320 25. 9. 2015.
Забавникова школа живота
И БИ ЗАКОН!
Право гласа нам је гарантовано без обзира да ли смо богати или сиромашни, жена или мушкарац; нико не сме да нас мучи или злоставља, да нас држи у затвору без судског поступка; можемо јавно да критикујемо владу или лошу политику; имамо права на здравствену заштиту, а наша деца на бесплатно школовање; наши послодавци не смеју да нас израбљују – имамо заправо права на све оно што није забрањено законом... Ово су само нека од права које сваког дана узимамо здраво за готово. Али њих вековима уопште није било – борба за слободу и права можда је једна од најважнијих у историји цивилизованог друштва.
Закон одмазде
Први зборник закона за који ми данас знамо је Хамурабијев законик, донет између 1792. и 1750. године пре наше ере, док је Вавилоном владао Хамураби. Овај законик нађен је приликом археолошких ископавања 1902. године у Сузи (Иран). Био је састављен од 282 члана, и његова важност огледа се у томе што је био јаван: то значи да је сваки грађанин могао да се обавести о важећим законима које је донео владар, о забранама и о казнама које важе за поједини преступ. То је у ствари значило да људи нису више били остављени на милост и немилост господара или неког другог високог чиновника, јер су унапред могли да знају каква их казна чека за који преступ. Законик се заснивао на закону одмазде (lex talionis) по којем је казна за преступ одговара самом преступу (ако неко убије нечијег сина, оштећени отац има право да убије сина убице), и није узимао у обзир личну одговорност: није имало никаквог утицаја на пресуду да ли је преступ начињен намерно или случајно.
| Хамурабијев законик Уклесан у стени високој више од 2,2 метара. Данас се чува у париском музеју Лувр. §.6. Ако неко украде божије или дворске ствари, из храма или двора, да се убије; и онај који је од њега украдено примио да се убије. §.7. Ако неко сребро, или злато, или роба, или робињу, или говече, или овцу, или магарца, или што друго од чијег сина или роба купи или на оставу прими без сведока, или без уговора, сматра се као лопов и да се убије. §. 30. Ако борац или лаки оружник своје поље, башту или кућу, место да их искоришћује, занемари, тако да постане пусто (без господара), и ако други узме у посед његово поље, башту и кућу и три године ужива: ако се (онај) врати и тражи своје поље, башту и кућу, да му се не да, онај који је узео у посед и уживао уживаће и даље. §. 31. Ако је напустио само за годину дана, тако да постане пусто (без го-сподара), и врати се, да му се поље, башта и кућа даду и да их он предузме. §. 53. Ако је неко сувише лењ да одржава своју брану и не одржава је у стању: ако се тада на његовој брани направи отвор и вода преплави поље, онај, у чијој је брани постао отвор, да накнади жито које је уништио. §. 54. Ако не може да накнади штету, треба продати за новац и њега и његово имање, и они чија су жита уништена поделиће (продајну суму). §. 195. Ако син бије свога оца, да му се одсеку руке. §. 196. Ако неко другоме уништи око, да се уништи његово око. §. 197. Ако неко другоме сломи кост, да му се сломи кост. |
 |
| Декларација права (the Bill of Rights) садржи првих 10 амандмана на Амерички устав и кључни је документ о правима човека и грађанина |
Реч демократија грчког је порекла: demos (народ) и kratia (власт). Није случајно што су баш овде утабан пут за даљи развој демократског друштва. Наиме, замисао демократије родила се из филозофске теоријске мисли великих грчких филозофа, посебно Аристотела. Он је развио идеје о слободи, правди и политици као науци о владавини. Грци су први успоставили власт на коју је непосредно утицао народ. То је тип уређења који је „свима” омогућавао учешће у власти. На тај начин су први пут у историји грађани постали носиоци власти. Међутим, није могао свако да буде грађанин: робови и жене нису. Чак су и слободни људи морали да поседују земљу или неко друго власништво да би имали ову привилегију. Ипак, Грчка демократија из корена је променила дотадашња схватања власти и владавине.
Рим као колевка права
Заслуга за утемељење демократије припада Атини, а за правни систем – Риму. Римљани су од Грчке наследили богату културу и мноштво теоријских замисли, па су одатле развили један од ди сада најбољих правних система. Римско право поставило је темеље модерном правосуђу, а већина европских држава и данас га користи као основу за свој устав. Ови закони били су толико напредни, да су их народи које су Римљани покорили прихватали готово без отпора. Своје правно искуство Римљани су изградили и кроз побуне плебејаца који су у борбама против патриција тражили веће слободе. Пре него што је сачињен први римски правни документ, Закон дванаест таблица (451–450 пре наше ере), законе су тумачили свештеници патрицијског порекла. Новина овог закона огледа се у томе што је подразумевао равноправност патриција и плебејаца.
 |
| Магна карта либертатум или Велика повеља слободе још од 1215. године у Енглеској ограничава права владару |
Овај зборник правних аката још важи у Уједињеном Краљевству, а први је правни документ којим се ограничава власт монарха. Под притиском племића, Јован Без Земље 1215. године био је приморан да потпише документ Магна карта либертатум. Од тада, краљ више није имао слободу да уведе нове порезе без претходног одобрења Парламента, а истовремено је изабрана група барона, која је за задатак имала да надзире власт краља. Први пут је и сам краљ морао да поштује закон: тада су постављени темељи владавине права. Магна карта увела је новине и у домену правосуђа, јер је увела Habeas Corpus, тј. гаранцију свим људима да не могу бити притворени без претходног законитог судског поступка.
Не смртној казни
Ма колико био напредан за своје време, у сваком античком закону била је законита смртна казна као начин пресуде. Тек је у ренесанси почео да се преиспитује овај став, иако само теоријски, кроз филозофске расправе. Први корак ка укидању смртне казне догодио се 1764. године када је Чезаре Бекарија објавио своју књигу „О преступима и казнама”, у којој он конкретно предлаже друге казне које би требало да замене смртну (доживотна робија или принудни рад). Италија јесте била прва држава која је неколико деценија касније опробала теоријску замисао свог сународника. У великом војводству Тоскане, тадашњи суверен Пјетро Леополдо, 1786. године укинуо је мучење и смртну казну.
Никада више робови
Још један од принципа који нам се данас чине подразумеваним, тиче се забране ропства. Па ипак, опште је прихваћен тек нешто више од сто година. Кроз много векова једини начин друштвеног и економског напретка људи су видели у најјевтинијој радној снази – тј. робовима. Изградња пирамида, кинеског зида, колосеума, али и знатно новије изградње – успостављање јаке економије и инфраструктуре на северноамеричком континетну – везане су управо за робове. Ширење хришћанства у средњевековној Европи условило је да се ропство полако изгуби са европског тла. Ипак, ово се није тицало трговине људима. Прве земље које су забраниле било какву трговину људима биле су Литванија и Пољска 1500. године.
Премда су поједине државе још крајем 10. и почетком 11. века укинуле ропство, колонијално доба поново га је оживило. Почела је прекоатлантска трговина робовима из Африке који су били неопходни за развој економије Новог света. Црква, пре свих језуитски ред, као и развој илуминистичке мисли у 18. веку допринели су да се поново преиспита цео систем. То је постепено довело до тога да су земље које су биле кључне у трговини робљем забраниле трговину људима на било који начин. Године 1792. са изменама закона отпочела је Данска, за којом је кренула и Велика Британија 1807. године, и Француска 1815. године (која је, међутим, имала први, неуспели покушај укидања ропства и трговине људима 1794. године).
Парадоксално, идеја земаља Европе да се укине ропство у целом свету наишла је на противљење управо у Африци, јер је локална власт имала великих користи од продаје робова. У Сједињеним Америчким Државама укинуто је ропство на целој територији државе када је после Грађанског рата 1865. године постојећим амандманима додат још један, тринаести. Неке од савезних држава још раније су укинуле ропство (прва је то учинила држава Вермонт, године 1777).
Устав
Оно што више од свега другог обезбеђује владавину права над влашћу је писани устав. Данас је владавина права стварност за већину држава света, али је она плод дугог процеса, борбе грађанства против племства, илуминистичке и либералне мисли, и, на крају, плод трију револуција (Енглеске револуције 1642, Америчког рата за независност 1776, и пре свега Француске револуције 1789. године).
У корену правне државе стоји подела власти (на судску, законодавну и извршну), коју је теоретски обрадио Монтескије у свом делу „Дух закона” (1748. године). Ова подела нужна је у демократском уређењу, како би се избегло да се превелика власт групише у рукама само једног органа, али и да би се створио систем међусобне контроле међу органима, као и њихова сарадња.
 |
| Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. године |
Овакав правни систем предвиђен је и нашим уставом.
------------------------------------------------------------------------------
СЛОБОДА ЈЕ ... УЧЕСТВОВАТИ
Опште право гласа заправо је новајлија међу законима. То је право сваког грађанина да учествује на изборима и у другим јавним расправама. Али ово право вековима није важило за жене. Историјски гледано, право гласа увек је било ограничено економским, социјалним, културалним или политичким критеријумима. И увек – полом: жене уопште нису узимане у обзир чак ни после Француске револуције 1792, која је први пут донела опште право гласа мушкарцима. Фомално гледано, прве које су увеле опште право гласа (мушкарцима) биле су Сједињене Америчке Државе 1776. – међутим, радило се о строго контролисаним изборима. Тек је 1848. године први пут уведено право гласа које је укључивало и жене, и то у савезној америчкој држави Вајоминг. За овим примером следећи је пошао Нови Зеланд, 1893. године, а за њим и остале државе света.
------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
БОРБА ЗА КУЛТУРУ
Музика, књиге, школовање... приступ овим културним добрима није одувек био свима омогућен. Било је потребно много рада да се учине доступним.
Писање
Не зна се са сигурношћу одакле потиче прво писмо. Имамо неколико сачуваних натписа старих 4 до 5 миленијума пореклом из Египта, Кине или са Блиског Истока... Сматра се да су Угарити, народ семитског порекла, први начинили словно писмо, најближе оном које ми данас у Европи користимо. Феничани су заслужни за његово даље ширење.
Универзитет
Једна од првих школа које су настале у Европи била је Платонова Академија коју је сам Платон основао у Атини, 385. године пре наше ере. Најстарији модерни Универзитет који и данас постоји је Универзитет у Болоњи (Alma Master Studiorum) основан 1088. године. За њим по старости следе Сорбона у Паризу (1150. година) и Универзитет Оксфорд, на коме се предаје од 1096, али је статус Универзитета добио 1167. године.
Штампарија
До 1450. године једини начин да се направи књига био је ручним преписивањем. Онда је Гутенберг изумео штампарију са покретним словима – ова нова технологија омогућила је да се матрице за штампу користе више пута, што је значајно смањило цену штампања књиге. Овај пролалазак најзаслужнији је за ширење писмености међу свим слојевима становништва.
Музика за све
Све до 19. века врло мали број људи имао је ту привилегију да може да слуша једно исто дело (оперу или синфонију) више пута. Године 1887. то се променило: француски писац и проналазач, Шарл Кро приказао је уређај који је репродуковао звук (палеофон) а неколико месеци касније Едисон је изумео фонограф који је радио на струју, а звук снимао на плоче обложене воском.
-----------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------
Четврта сила... америчке производње
Један од значајнијих данашњих закона који се тичу културе свакако односи се на слободу штампе. Још 1664. године британски писац Џон Милтон био је мишљења да је слобода изражавања кључна за друштвено здравље и да, уколико се угуши неко мишљење, гуши се истина. Прошао је међутим цео век пре него што је овај став заиста примењен у законима. Први пут ова тема законски је обухваћена у Сједињеним Америчким Државама једном пресудом из 1735. године када су судије пресудиле у корист уредника „Њујорк Виклија”. Наиме, уредник Џон Питер Зенгер, одбио је да открије име сарадника који је написао сатиричне текстове на рачун Козбија, тадашњег гувернера Њујорка. СРБИЈА. По истраживању о слободи медија које већ по обичају сваке године ради америчка невладина организација Фридом хаус, 2009. године Србија је заузела 78. место.
-----------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------
ЕВО КАКО СУ ИЗГЛЕДАЛЕ НЕКЕ ОД СТАВКИ
У СТАРОРИМСКОМ ЗАКОНУ ДВАНАЕСТ ТАБЛИЦА
Таблица 1
Si in ius vocat, ito. Ni it, antestamino. Igitur em capito.
Ако је неко на суд позван, мора да оде. Ако не оде, мора да се позове сведок. Тек онда да се притвори.
Таблица 4
Si pater filium ter venum duit, filius a patre liber esto.
Ако отац прода свог сина као роба три пута, син се сматра слободним од оца.
Таблица 8
Manu fustive si os fregit libero, CCC, si servo, CL poenam subito si iniuriam faxsit (...)
Ако неко сломи кост руком или тољагом особи која је слободна, да плати 300 сестераца, а ако је сломи робу, 150 (...)
-----------------------------------------------------------------------------
ЈОВАН БЕЗ ЗЕМЉЕ На енглеском, John Lackland (24.12.1167, Оксфорд – 18/19.10.1216, Нотингемшир), био је краљ Енглеске од 1199 до 1216. године. Током рата са француским краљем Филипом II изгубио је Нормандију и готово све друге поседе у Француској. У Енглеској, после побуне барона, био је приморан да потпише документ Магна карта (1215) којим су гарантована права феудалаца и успостављен нови правни систем у Енглеској. |
 |
Трговина робовима цветала је током осамнаестог века, али су јој се многи људи противили. Они су примећивали да се ропство коси са основним правом људи – а то је да буду слободни. Вилијем Вилберфорс основао је покрет којим је желео да заустави трговину робовима у Британском царству. Када је тамо заиста и укинуто ропство (1807. године), окренуо се против ропства на светском нивоу. Вилијем Лојд Гаризон у Бостону је од 1831 до 1866. објављивао часопис „The Liberator” кроз који се и сам борио против ропства. Упркос бројним недаћама, овај часопис пратио је целокупан пиступак укидања ропства у Сједињеним Државама. Последњи број објављен је 1. јануара, убрзо по доношењу тринаестог амандмана (6. децембра 1865) којим се и званично укинуло ропство.
До краја 19. века готово све државе света укинуле су ропство.
-----------------------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------------------------------------
 |
| Први Устав Србије из 1219. године, „Законоправило” Светог Саве, био је заправо превод закона и правила која су важила у Византији |
Први устав Србије саставио је Растко Немањић, 1219. године. Законоправило је заправо био превод зборника црквених и грађанских закона који су важили у Византијском царству. Поред директног превода, овај зборник садржи и делове које је свети Сава прилагодио свом народу, као и његова лична тумачења неких од закона. Законоправило подразумевало је чврсту сарадњу духовне и световне власти, као што је и био обичај у средњем веку.
Најпознатији и најразвијенији законик средњевековне Србије, који је за основу имао законик светог Саве, био је Душанов законик, донет 1349. године у Скопљу, и допуњен 1354. године. И овај законик подразумева велику повезаност цркве и царске власти. Казне које прописује су ригорозне. До детаља су описани друштвени сталежи, положај цркве у односу на државу, властеле у односу на остало становништво, свештенство и народ.
12. О СУДУ: И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од световњака да је судио у духовном предмету, да плати триста перпера; само црква да суди.
73. О СИРОТИ: Сирота која није кадра парничити се или одговарати, да даде заступника, који ће за њу одговарати.
96. О УБИСТВУ: Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу.
172. О СУДИЈАМА: Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми.
------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
Преглед појединих делова из Европске конвенције о људским правима и основним слободама, донете у Риму 1950. године.
ДЕО И – ПРАВА И СЛОБОДЕ
Члан 2 – Право на живот
1 Право на живот сваког лица заштићено је законом. Нико не сме бити намерно лишен живота, осим приликом извршења пресуде суда којом је осуђен за злочин за који је ова казна предвиђена законом.
2 Лишење живота не сматра се противним овом члану ако проистекне из употребе силе која је апсолутно нужна:
а) ради одбране неког лица од незаконитог насиља;
б) да би се извршило законито хапшење или спречило бекство лица законито лишеног слободе;
ц) приликом законитих мера које се предузимају у циљу сузбијања нереда или побуне.
Члан 3 – Забрана мучења
Нико не сме бити подвргнут мучењу, или нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању.
Члан 4 – Забрана ропства и принудног рада
1 Нико се не сме држати у ропству или ропском положају.
2 Ни од кога се не може захтевати да обавља принудни или обавезни рад. (...)
Члан 5 – Право на слободу и безбедност
1 Свако има право на слободу и безбедност личности. Нико не може бити лишен слободе осим у следећим случајевима и у складу са законом прописаним поступком
а) у случају законитог лишења слободе на основу пресуде надлежног суда; (...)
Члан 6 – Право на правично суђење
(...) 2 Свако ко је оптужен за кривично дело мора се сматрати невиним све док се не докаже његова кривица на основу закона.
Члан 8 – Право на поштовање приватног и породичног живота
1 Свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке. (...)
Члан 9 – Слобода мисли, савести и вероисповести
1 Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести; ово право укључује слободу промене вере или уверења и слободу сваког да, било сам или заједно с другима, јавно или приватно, испољава веру или уверење молитвом, подучавањем, обичајима и обредом. (...)
Члан 10 – Слобода изражавања
1 Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтевају дозволе за рад телевизијских, радио и биоскопских предузећа. (...)
Члан 11 – Слобода окупљања и удруживања
1 Свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући право да оснива синдикат и приступи му ради заштите својих интереса. (...)
Члан 13 – Право на делотворни правни лек
Свако коме су повређена права и слободе предвиђени у овој Конвенцији има право на делотворан правни лек пред националним властима, без обзира на то да ли су повреду извршила лица која су поступала у службеном својству.
У Паризу, 20. марта 1952. године чланице Савета Европе потписале су споразум којим се допуњава Конвенција о људским правима.
Ево неких чланова овог споразума.
Члан 1 – Заштита имовине
Свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.
Члан 2 – Право на образовање
Нико не може да буде лишен права на образовање. У вршењу свих својих функција у области образовања и наставе држава поштује право родитеља да обезбеде образовање и наставу који су у складу с њиховим верским и филозофским уверењима.
Члан 3 – Право на слободне изборе
Високе стране уговорнице обавезују се да у примереним временским размацима одржавају слободне изборе с тајним гласањем, под условима који обезбеђују слободно изражавање мишљења народа при избору законодавних тела. (...)
У Стразбуру, 22. новембра 1984. године, усвојена је још једна допуна ове Конвенције.
Члан 1 – Забрана дужничког затвора
Нико се не може лишити слободе само зато што није у стању да испуни уговорну обавезу.
Члан 2 – Слобода кретања
1 Свако ко се законито налази на територији једне државе има, на тој територији, право на слободу кретања и слободу избора боравишта.
2 Свако је слободан да напусти било коју земљу, укључујући и сопствену.
Члан 3 – Забрана протеривања сопствених држављана
1 Нико не може бити протеран, било појединачном било колективном мером, с територије државе чији је држављанин.
2 Нико не може бити лишен права да уђе на територију државе чији је држављанин.
Члан 4 – Забрана групног протеривања странаца
Забрањено је колективно протеривање странаца. (...)
Протокол 12 уз Конвенцију потписан је у Риму, 4. новембра 2000. године. Највећа новина у овој допуни тицала се опште забране дискриминације:
Члан 1 – Општа забрана дискриминације
1. Уживање сваког права које закон предвиђа мора се обезбедити без дискриминације по било ком основу, као што је пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, повезаност с неком националном мањином, имовина, рођење или други статус.
2. Јавне власти не смеју ни према коме вршити дискриминацију по основима као што су они поменути у ставу 1. (...)
Протокол 13 уз Конвенцију донео је новину о укидању смртне казне у свим околностима. Донет је у главном граду Литваније, Виљнусу, 3. маја 2002. године.
Члан 1 – Укидање смртне казне
Смртна казна се укида. Нико се не сме осудити на смртну казну или погубити. (...)
Држава Србија потписница је овог споразума од 3. априла 2003. године, када је као држава Србија и Црна Гора постала члан Савета Европе, а пошто ју је Савет Министара прогласио правном наследницом државе Србија и Црна Гора.
Црна Гора, као независна држава, 11. маја 2007. године постала је најмлађи члан Савета Европе који данас окупља 47 држава.
Целокупан текст Конвенције, као и подаци о Савету Европе могу да се нађу на интернет адреси http://www.coe. org. rs/def/
Аутор:
Невена Каралић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Sun, 23/09/2012 - 09:27
#1
meet dress
Among the biggest on line wedding, reception, and occasion decorating merchants. With a huge selection of special wedding decorations and wedding supplies. One-of-a-kind and inspirational solutions to decorate for an occasion to don"t forget best bridal gowns . With 1000"s of wedding supplies from aisle runners, short cheap prom dresses wedding want trees evening occasion dresses , branches, lights, flora lights, prom dresses clearance favors, centerpiece vases, chandeliers shop prom dress , lighting, candle holders, candles To choosing a beautiful prom dresses clearance is every bride"s task ,at our site you can easily achieve it., buy bridal dress cupcake trees, cake plates, and a great deal much more. We"re continually including new wedding and reception supplies and decorations every day to assist you add type and elegance for your wedding at economical charges.
Sun, 17/10/2010 - 01:40
#2
Tiffany provides a wide
Tiffany provides a wide collection of Discount Tiffany Jewellery at the most favorable prices, Buy Cheap tiffany jewellery including Necklaces, Ring Tiffany Jewellery Fashional Tiffany & CO. products about all Tiffany Jewellery, like: Tiffany Ring, Tiffany Necklaces, Tiffany Earrings, Tiffany Bracelets, Tiffany Necklaces Tiffany Charms Tiffany Bracelets Tiffany Earrings Tiffany Rings Tiffany Tiffany and Co tiffany jewellery from tiffany & co are now on sale on our uk store.укидању смртне казне у свим околностима. Донет је у главном граду Литваније, Виљнусу
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
