3320 25. 9. 2015.
Афрички елдорадо
ХОКЛИЦА ОД
На врхунцу развоја краљевство Ашанти било је толико моћно да је успевало да се супротстави и моћној британској круни
Небеска столица, симбол краљевства Ашанти, направљена од злата, висока четрдесет шест центиметара, наводно се чува на скровитом месту познатом само краљу и неколицини његових најближих сарадника. Ова на слици једна је од копија, која се чува у Народном музеју у Акри, главном граду Гане.
бласт Акани, у западном делу Африке, у уобразиљи Европљана још од краја средњег века заузимала је посебно место. Европљани који су у 15. веку бродовима стизали до Гвинејског залива, убрзо су ову област прозвали Златном обалом. Из утробе континента, како се чинило придошлицама, стизале су несхватљиве количине злата, довољне да се тај део Црног континента прогласи афричким елдорадом.Европски трговци слутили су да је драгоцени племенити метал који је до њих стизао само мали део врха златног брега који се крије у беспућима овог и даље неистраженог континента. С неверицом су слушали о невероватном богатству месних племенских вођа. На њихову велику жалост, иако су деценијама настојали да успоставе већи надзор над изворима злата, околности им нису ишле наруку. Густе шуме, неподношљиво високе температуре и велика влага, а посебно месне вође које нису успевали да „доведу у ред” створили су оштру границу: Европљани су господарили обалом, док им је унутрашњост Африке остајала недоступна.
Млад и одлучан
У области под густом шумом царовале су многобројне поглавице раштрканих заједница које су се, почетком 17. века, удружиле и створиле краљевство прозвано Денкира. Владар ове новоименоване државе успевао је да одржи ред међу племенским вођама обећавајући им сигурност, богато их награђујући за послушност. Чиме другим, него златом.
Неки од комада накита које је припадало круни Ашанти.
Денкира је обухватала и област коју су насељавали припадници племена Ашанти (или Асанти), под вођством веома предузимљивог вође који се звао Осеи Кофи Туту I. У поређењу с другим властодршцима подређених племена, уплашеним да се супротставе владару Денкире, Туту је имао сасвим другачије планове. Крајем 17. века овај млади и изузетно способни владар започео је постепено, али одлучно освајање Денкире све док 1701. године није успео да седне на њен трон.
Заједно с Окомфом Анокеом, оданим војним заповедником и свештеником, упустио се у нешто што се до тада чинило „немогућом мисијом”. Туту је знао да једна држава може да доживи процват тек ако су све њене области добро повезане, зато се бацио на изградњу путева. Наравно, то није било довољно, неопходно је било успостављање закона, као и стварање што снажније војске.
Рашчишћавање терена под густом шумом био је велики изазов, који до тада у таквом обиму нико није ни покушавао да учини. Разумљиво кад се зна да је, по тадашњим проценама, једном човеку било потребно скоро осамнаест месеци да би раскрчио само хектар шуме. А за једну породицу, с обзиром на лош квалитет земље и слабе приносе, било је потребно најмање шест хектара да би водила иоле пристојан живот.
У веома тешким временским условима Туту је некако успевао да нађе људе спремне за напоран посао, али на његову жалост убрзо му је понестало радне снаге. Није имао куд него да нареди да се из суседних племена на силу хватају људи и под присилом нагоне на рашчишћавање шума.
Један и јединствен
Краљевство Ашанти стицало је све већи углед, подржавало га је све више трговаца и учених људи с двора смештеног у граду Кумасе. Осеи Туту стекао је углед поузданог владара способног да у своје окриље привуче велики број заједница из тог дела Африке. Тутуова војска бивала је све снажнија, посебно кад су почели да добијају оружје, купљено и допремљено из развијених земаља.
Отумфуо Нана Осеи Туту II, рођен 1950. године, на трон племена Ашанти ступио је 1999. године и сматра се директним потомком првог краља Осеи Тутуа I.
Међутим, њиховим успесима дошао је крај 1896. године, краљевство Ашанти напокон се распало. Пошто су га покорили, Британци су га преименовали у колонију под именом Златна обала. Некадашња област на којој се ширило краљевство сада је саставни део Републике Гане. Наследник престола Ашанти и данас се поштује као краљ.
Туту градио је моћ на ропству и злату. Док је међу Европљанима владала нетрпељивост, јер нису успевали да се договоре о заједничком наступу пред афричким владарима, краљевство Ашанти је из године у годину постајало све снажније.
Да би једно краљевство било целовито и озбиљно, морало је да се ослања и на сопствено наслеђе. У жељи да створи симболе свог краљевства, Осеи Туту почео је да подстиче локалне занате. За тканину која је проглашена као јединствена за народ Ашанти Туту је одабрао „кенте”, материјал који се правио на ручним разбојима.Војсци је наложио да обучава посебне јединице опремљене препознатљивим афричким бубњевима у облику дугачког ваљка чији звук, кад се на њему вешто свира, подсећа на људски говор. Ти одреди били су важни као „везивно ткиво” читаве заједнице, али имали су и задатак споразумевања на даљину, као нека врста звучног интернета.
Само је још недостајао симбол краљевства Ашанти. Одабрано је да то буде столица без наслона, нека врста хоклице, посебног изгледа. На њима су имали права да седе само одређени слојеви краљевства, племићи и представници закона. А златна хоклица проглашена је за државни симбол.
О тој златној столици и данас се препричава легенда коју је, наводно, смислио Тутуов верни сарадник Окомфо Аноке. Како прича каже, једног дана се, сасвим изненада, с небеса спустила златна столица и полако пала у крило Осеи Тутуа. На тај начин сви присутни добили су небески знак да је њихов владар један и јединствен.
Златни тегови, 17. или 18. век.
Кад је 1717. године убијен Осеи Туту у борби коју је водио са суседним племеном, за њим је остало краљевство које је било знатно веће од некадашње Денкире. Захваљујући изузетно добро организованој управи, краљевство Ашанти наставило је да расте и развија се добрим делом 18. века.
У четири рата
Развијена трговина робљем наставила је да се шири, милиони људи пребацивани су до афричке обале, укрцавани на бродове и потом одвожени у развијене земље, посебно у Нови свет.
Све се из корена мења 1807. године, кад је у Великој Британији забрањено трговање робовима, али не и ропство које је укинуто 1833. године. Навикнути да им се економски раст државе заснива и на трговини људима, у краљевству Ашанти преко ноћи су остали без једног од главних извора прихода. Без тако важног замајца, државна машинерија почела је да клеца и да се распада.
До тада важан играч на светској сцени, краљевство више није могло да се похвали војним успесима и у наредним деценијама губило је на значају. Наравно, тај пад није се догодио преко ноћи. Јер, дуго је успевало да се успротиви Великој Британији с којом је успешно водило четири рата, од 1826. до 1896. године.Међутим, њиховим успесима дошао је крај 1896. године, краљевство Ашанти напокон се распало. Пошто су га покорили, Британци су га преименовали у колонију под именом Златна обала. Некадашња област на којој се ширило краљевство сада је саставни део Републике Гане. Наследник престола Ашанти и данас се поштује као краљ.
Аутор:
В. Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
